Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Cini mi se da je Scribus-ov XML format validan. Mislim, trebalo bi. Ne razumem se dovoljno dobro u alatke za XML na Linux-u pa ne bih mogao da proverim. Ali hocu, provericu. Ili moza da ti posaljem jedan .sla fajl na mail pa da vidis o cemu se radi?
Mogu malo da pronjuškam čim stignem, što da ne. Ti mi slobodno pošalji neki dokument za primer, a nije mi vala ni Skribus na kraj sveta, jedno aptovanje…
Je l’ postoji CLI preslovljavac za plain tekst dokumente? Ili to tvoj program radi?
U gornjem primeru, preslovljavač iz ćirilice u latinicu je pomenuti recode-sr-latin, samostalna alatka koja prima običan tekst sa stdul. i šalje na stdiz. A takvih ima brat-bratu svako svoju, jedino što je recode-sr-latin verovatno najbrži i dolaziće uskoro sa svim distribucijama.
Moj program samo izvuče relevantan tekst iz Open-ofisovog dokumenta, provuče ga kroz spoljnu naredbu, i vrati nazad u dokument. Nezgodan deo logike programa je samo onaj koji odlučuje koje delove teksta treba filtrirati. Što znači…
[code]preslovi –to=cyr (–from=lat –tag=p –attrib=lang:sr –without-tag=i –without-attrib=lang:en –encoding=utf-8) tekst.html (tekstcyr.html)[/code]
…da bi ovo bilo relativno lako uraditi, ako bi stvarno svaki element nosio oznaku jezika, i bilo samo nekoliko njih o kojima treba brinuti; takođe, morao bi da bude ispravan IksML (znači ne može HTML, mora IksHTML). Da li je stvarno tako?
Možeš da pogledaš i Vučka (http://www.cs.cmu.edu/~aleksa/vucko/) Aleksandra Veselinovića, koji radi baš sa HTMLom.
Da li postoji plan da se transliteracija ograniči na odrešene stilove?
Ili da se transliteracija ne radi za odabrane stilove? Na primer, bilo bi extra da se napravi jedan character stil koji će biti primenjen na sav tekst koji treba da ostane u latiničnom pismu, pa se onda kaže transliteratoru da ne radi transliteraciju na tekstu koji je obeležen tim stilom. U stvari, bilo koja vrsta formatiranja dolazi u obzir, na primer marker ili neke karakteristike fontova.
Dok Urke to ne sredi :), ako je hitno ili korisno, imam ja nekakav kvazi-transliterator za Open-ofis iz komandne linije (u stvari, provlači tekst iz dokumenta kroz datu spoljašnju naredbu), kojem se zadaje izvorni jezik koji treba da se filtrira u dokumentu. Znači, neće da dira tekst čiji stil, bilo pasusni bilo znakovni, ne odgovara izvornom jeziku (jezik se zadaje pod jezičkom Font stila). Takođe se može zadati i promena jezičkog atributa svih stilova iz izvornog u dati ciljni. Može da pretvara i tekstualne i tabelarne dokumente.
Npr. preslovljavanje iz ćirilice u latinicu bi moglo ovako:
[code]
ootlang in=proba-cyr.odt out=proba-lat.odt lang=sr_YU rlang=sh_YU cmd=recode-sr-latin
[/code]in= ulazni dokument, out= izlazni, lang= izvorni jezik, rlang= ciljni jezik, cmd= filterska komanda (u ovom slučaju recode-sr-latin Danila Šegana, koja se isporučuje u novijim distribucijama kao deo paketa gettext).
[…] pokusao sam sa instalacijom novog freetype paketa.Uzeo sam source i nisam nista menjao nikakav bytecode interpreter,itd.Znaci samo ./configure,make,make install […]
Ovde imaš nekoliko grešaka.
Prvo, moraš da odradiš to oko bytecode interpreter pre nego što udariš make, vidi tačno ti piše u kojoj datoteci šta da izmeniš. U suprotnom, ništa nisi uradio.
Drugo, pošto si uradio samo ./configure, onda se paket instalirao u /usr/local; to je u redu, ali takođe znači da je i originalni Fritajp još uvek na sistemu, i moguće je da sistem i dalje hvata baš nju umesto nove. Šta ti piše u /etc/ld.so.conf? Možeš i da probaš da u ~/.bash_profile upišeš:
[code]export LD_LIBRARY_PATH=/usr/local/lib:$LD_LIBRARY_PATH[/code]
(Ili nek neko ko koristi Suse već kaže tačno kako da se osigura da /usr/local/lib ima prioritet nad /usr/lib).
Mogao bi i da pregaziš originalni Fritajp novim, tako što ćeš da konfigurišeš kao ./configure –prefix=/usr, ali je ipak bolje da se sredi ovo sa prioritetima. Ne valja ručno gaziti pakete distribucije.
”Open Ofis” 😮
Predajem se i čekam nekoga uživo ovo i da izgovori pa da umrem od smeha na mestu… :biggrin:Ne znam što se petljam, ali… Da li sam dobro razumeo ovaj deo: misliš da je smešno napisati „Open Ofis“, a još gore ga baš tako izgovoriti?
U principu, Gnom i mnogi GTK programi će da povuku ono što se nalazi u promenljivoj LC_ALL, LANG, , tim prioritetom. KDE će da sluša šta mu je zadato u njegovom Kontrolnom centru.
Tako da ja lokalitet podešavam tako što postavim ove promenljive u datoteci koja se već vuče pri prijavljivanju (mislim da je .xinitrc za Suse), i još u Kontrolnom centru KDEa.
Ako je KDM menadžer prijavljivanja (u Suseu jeste?), onda se njegov jezik može zadati opet iz Kontrolnog centra -> Administracija sistema -> Menadžer prijavljivanja -> (jezičak) Izgled (samo mora da se pređe u admin režim, dugme pri dnu).
Kako bre pomesana pisma?!? Ko je odgovoran za lokalizaciju KDEa na nas jezik?
Ja sam jedan 🙂
Evo malo da zaživi.
Eh, šteta, ja se baš baškario u bezgrešnosti. Top-tema, i niko da prigovori čitavu godinu. Ili možda ljudi ne koriste lokalizaciju? Ma ne…
SuSE 10.2 ima šareno preveden KDE, a pomešana je i latinica sa ćirilicom. Dakle, neupotrebljivo!
Može malo detaljnije? Pa da ispravimo.
Računari su, hteli mi to da priznamo ili ne, latinične orijentacije.
U kom smislu? Ne pravim se blesav, samo me interesuju primeri. Svi razumni primeri koje sam do sada čuo su onog tipa, gde što neko smatra manom, ja smatram prednošću ćirilice na računaru. Drugim rečima, stvar ličnog ukusa i interesovanja. Ja od kako sam na Linuks prešao, nisam jednu prosto-proširenu rečenicu otkucao latinicom — preciznije, ništa osim upita Guglu 🙂
Da li ste za […] mešanje latinice i ćirilice, kao što je pisanje priloga ćirilicom, npr. za ovaj forum koji je latiničan?
Nemam estetskih problema sa mešanjem pisama između učesnika u pisanijama, nekako mi dođe to kao očekivano izražavanje individualnosti. Jedino mi se ne dopada kad vidim čist aski, ali ni tu nemam šta mnogo da zamerim, prosto je moguće da se čovek više bavi nečim drugim u životu, nema potrebu da se aka sa baš svim elementima pravopisa na računaru.
E sad, drugo je to što se na upotrebu ćirilice (odnosno onog ko je koristi) može gledati malo drugačije samo zbog toga (npr. „inadžija“). Tako da tamo gde se pretežno (recimo više od 95%) koristi latinica, ja da ne bih stresirao ljude, i objavljujem tekst latinicom (kratak stisak na ktrl-alt-l, i eto mi latinične verzije teksta).
[…] koriste ćirilicom napisane IT skraćenice engleskog jezika koji ne poznaje ćirilicu.
Sasvim je prirodno pisati sve skraćenice koje se obavezno upotrebljavaju kao imenice, pismom kojim korisnik inače piše. To vidim kako iz svog primera, tako i iz primera drugih ljudi koji pišu ćirilicom.
Jedino ponekad dođe do malog ustezanja kad naleti neka skraćenica koja u sebi ima jedno od Q, W, X, Y, npr. BMW ili XML. Meni lično nije ni najmanji problem da napišem BMV i IksML.
Tako se radi i pri pisanju na engleskom, npr. za sve skraćenice iz ruskog: KGB (Komitet gosudarstvennoй bezopasnosti), TsAGI (Centralьnый aэrogidrodinamičeskiй institut), GSh (Grяzev i Šipunov), itd.
Ne moramo programirati koristeći nazive funkcija i procedura u ćirilici […]
Ja baš planirao… (nije toliko glupo koliko izgleda 🙂
[…] ali kad nam profesor da neki zadatak, bukvalno samo jedan u celoj sali zna da uradi, a mi ostali zakucamo. I profesor, i mi se slazemo da je matematika problem.
Da li svaki dobar programer pamti neke algoritme napamet kao sto svaki dobar matematicar pamti neke obrasce napamet (na desetine mozda), ili ih uvek ima negde zapisane, ili uvek ima neku literaturu sa nekim algoritmima koje stalno koristi? […]
(Odmah da kažem da se ne smatram „pravim programerom“, čak nisam završio nijedan od fakulteta koje navede pre trotačke 🙂
Možeš li da navedeš neki primer koji ste imali, zadatka gde se zakucate, te smatrate da biste trebalo da dobijete algoritam pre pisanja programa?
Interesuje me konkretan primer, jer inače bih samo nagađao o čemu se tu radi, ipak je u pitanju neka nova škola. Npr. u moje vreme, za ispitni zadatak — takav kakvi su već bili — se dobijao klot opis problema, a rešenje je moralo da sadrži: 1) kratak opis (proza) ideje rešenja, 2) nacrtan formalni algoritam i 3) napisan program.
Zna li neko koji program za GNU/Linux omogućava uređivanje datoteka preko FTP servera.
Ne znam koliko ti vredi ako ne koristiš KDE, tek KDE programi raspolažu sistemom U/I zahvata (I/O slaves), koji omogućavaju rukovanje datotekama preko raznih protokola kao da su lokalne. Npr. ako u Kejt otkucam [tt]ftp://…[/tt] kao putanju do datoteke, normalno će je otvoriti, i kasnije snimiti (tražiće doduše lozinku tu i tamo).
Meni tako nonstop stoji otvorena gomila datoteka i direktorijuma, u Konkeroru i Kejt, na više računara u okolini, da i ne znam više gde je šta. Jednom je u blizini udario grom, pa i ako je moj računar ostao na nogama, nekoliko sati nisam mogao da radim što sam nameravao usled padova tih drugih računara 🙂
