Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Ne mogu reći da nisam sumnjao u rešenost problema 😉
Šta onda biva kad se igraš sa drugim rasporedima, tačke (1) i (2) gore, prebacujući tastaturom umesto mišem?
Takođe, šta biva ako za etikete rasporeda koristiš samo aski znake, bez naših ćiriličnih/latiničnih slova (mada ovo stvarno ne bi trebalo da ima nikakve veze, al’ kad već pomenu…)
Pokreneš ovako:
[code]$ LANGUAGE=sr gimp[/code]
(Slično važi za većinu drugih programa, osim za KDE programe, koji mesto LANGUAGE čitaju KDE_LANG.)(Što mene nikako ne hvataju fantomski problemi? 🙂
Šta u ~/.kde/share/config/kxkbrc (možda ~/.kde4/…) navode ključevi [tt]DisplayNames[/tt] i [tt]LayoutList[/tt]? (U stvari, najbolje daj da vidimo ceo sadržaj ove datoteke.)
Ako tamo sve deluje normalno, onda:
1) Šta biva ako su u rotaciji samo dva rasporeda? Javlja se samo treći fantomski, ili i treći i četvrti?
2) Šta biva ako umesto dva srpska staviš, recimo, nemački i francuski? (Da ne bude nešto do još uvek rovitog preimenovanja [tt]cs[/tt]→[tt]rs[/tt].)
(Nisam advokat, samo rekreativno se bavim ovim zezancijama 🙂
Za obične ljude je GPL licenca dovoljno komplikovana […]
Zapravo je vrlo prosta, kad se pođe od definisane „četiri slobode“ slobodnog softvera. Ukoliko izvedeno delo održava te četiri slobode, i to tako da ne omogućava narednom izvodiocu da ih izvrda, onda je praktično sigurno u saglasnosti sa licencom.
(Teško i komplikovano je obrnuto: ako želimo da izvrdamo navedene slobode, da nađemo rupe koje to omogućavaju. OJL 3 je, između ostalog, baš i krpila tako neke rupe. MOJL je takođe pomalo komplikovana, pošto nije baš jasno šta je „statičko povezivanje“ — npr. šta sa C++ šablonima, itd.)
* Može da prodaje proizvod uz dostavljanje source koda i modifikacija koda i stavljanjem izmena odnosno proizvoda takođe pod GPL licencu
Za sav softver (originalni i izmene) koji se dostavi korisniku, mora da se omogući pristup izvornom kodu i dalja upotreba tog koda saglasna OJL-u. To je sve. Platni odnosi korisnika i izdavača mogu biti bilo kakvi, licenca se time ne bavi.
To znači da ja mogu, na primer, da uzmem program Iks pod OJL-om, samo mu promenim ime u Ipsilon, i počnem da prodajem kopije. Samo što je to besmisleno, pošto će prvi korisnik kojem prodam kopiju Ipsilona, proslediti kopiju narednom korisniku (OJL mu omogućava), itd., tako da niko nije lud da od mene kupuje kopije Ipsilona, kad može da ih dobije za džabe. Ovde su svakako moguće etički sive zone poslovanja, ali se to ne tiče licence.
* Može (samo?) da naplaćuje instalaciju i konfiguraciju takvog proizvoda
Može. OJL se uopšte ne bavi načinima zarađivanja, već samo praktično onemogućava zaradu po osnovu autoru državno darovanog monopola na umnožavanje, raspodelu i upotrebu informacija (tzv. „autorsko pravo“).
Ovo moram da istaknem: kada se razmatra saglasnost sa OJL-om, potpuno je bespredmetno uzimati u obzir argumente koji se tiču plaćanja, zarade, profita…
* Može da naplaćuje npr. uslugu održavanja takvog proizvoda…
Može, samo dok je sav kod koji se ugradi u softver tokom tog održavanja takođe dostupan korisniku pod uslovima OJL-a.
2. Čega mora da se pridržava i šta biva sa logotipima koji su registrovani pod licencom drugog tipa nego što je GPL.
(Možda nisam baš razumeo.) OJL se bavi autorskim pravom, od trojke nešto zahteva i na patentnu stranu kako bi pokrpila rupe u izvrdavanju četiri slobode, ali se robnim markama ne bavi baš nikako. Na primer, Linux je registrovana marka, tako da bi slobodno mogao da uzmeš Linuks, preimenuješ ga i izdaješ kao Densix; ali ne bi mogao kao Dens’ Linux, osim ako ti Torvalds ne da dozvolu.
Praktičan primer su Debijanovi Iceweasel i Icedove, koji su Mozilini Firefox i Thunderbird sa zakrpama.
[…] programer/kompanija može da koristi nečiji program pod GPL licencom, da ga izmeni uz obavezu da navede koje su izmene, priloži iste, kao i datum izmena.
Ne postoji obaveza da navede koje su izmene, datumi izmena, niti da uopšte ikako razdvoje izmene od prvobitnog koda. Neophodno je samo da se očuvaju svi tekstovi koji se tiču autorskog prava, što će reći sve o licenciranju i autorstvu.
Na primer, ako izvorna datoteka sadrži uvodni komentar:
[code]/*
Blah, blah, blah, GPL, blah, blah.© 2005-2008, J. Random Hacker
*/[/code]
onda se ovaj komentar ne sme ukloniti, niti odredba o licenciranju menjati, ali se slobodno može dodati autor izmena:
[code]/*
Blah, blah, blah, GPL, blah, blah.© 2005-2008, J. Random Hacker
© 2009, Pera Peric
*/[/code]
i dalje bezbrižno brkati po kodu.Takođe, ne sme naplaćivati trećoj strani korišćenje ili bilo koji vid licenci za program.
Kao što rekoh, iz ove rečenice moramo izbaciti reč „naplaćivanje“ kao nepotreban element razmatranja. Pošto rečenica tada više nema smisla, onda preformuliši 🙂
Međutim, pretpostavljam da može naplaćivati garanciju da će program raditi to što tvrdi […]
Opet, izbacivši reč „naplaćivanje“, neophodna je preformulacija.
I tako dalje, da ne citiram ostale podtačke samo uz „izbaci plaćanje, preformuliši“.
Ja se ono načisto-potpuno slažem s Miloševom argumentacijom za ‘prevući’, odn. ‘prevlačiti’, ‘prevlačenje’.
Može se posmatrati i vraćanjem na drugu stranu: kada bi engleski izraz bio drag over umesto drag and drop, ništa ne bi izgubio na jedinstvenosti (izgubio bi na jezičkoj funkcionalnosti, pošto bi ceo objekat radnje morao da se umeće između drag i over, ali se taj problem ne odnosi na srpski).
RMS (Rečnik Matice srpske) za ‘upaliti’ kaže „pustiti u rad, aktivirati: ~ motor“ (značenje 1b). Za ‘ugasiti’ daje „~ motor isključiti motor iz rada“ (van značenja, pod „izr.“ od „frazeološki izrazi“), a za ‘ugasiti se’ „prestati raditi (o motorima)“ (značenje 3). A kako računar neretko zovemo „mašina“… 🙂 Zato mi ‘ugasiti’ pr. ‘isključiti’ pre deluje kao stilsko nego značenjsko pitanje.
Dalje, kad prođem kroz korpus slobodnih prevoda, onda primećujem još nešto zanimljivo: gde se radi o računaru, „mašini“, prevodioci su mahom išli na ‘ugasiti’, a gde se radi o nečemu statičnijem (za šta niko ne bi rekao da je „u pogonu“, da „radi“, da „kuca“), onda na ‘isključiti’ („isključite opciju…“). Ako govorimo o procesu, onom između izdavanja naredbe i konačnog prestanka rada, onda mi ‘gasiti’ i ‘gašenje’ zvuči prilično običnije od ‘isključivati’ ‘isključivanje’ (Gugl za „gašenje motora“ i „gašenje računara“ daje red veličine više pogodaka od „isključivanje ~“; korpus prevodȃ daje 37 prema 2 pogotka).
Na osnovu ovoga, sad mi čak deluje da bi ovu razliku, između obustave rada nečega u pogonu i deaktiviranja nečega diskretnog tipa, trebalo ne ukloniti, nego ozvaničiti u prevodu 🙂 Evo i hipotetičkog primera moguće direktne koristi: Turn off automatic shutdown → „Isključi automatsko gašenje“. U prevodu Fedore jedan pogodak nalik ovome: Turning off network shutdown → „Isključujem mrežno gašenje“ (i to među Turning off quotas, Turning off swap, itd., dakle isključivanja raznih opcija).
Neko se već dosetio 🙂 U izvoru je naslov promenjen na System configured properly, a srpski katalozi dopunjeni. Samo što ne znam kad je došlo do promene, tj. od kog izdanja više ne štreca korisnike…
Ne znam kakva razlika postoji izmedju necega sto nazivamo “lokalizacija” i prevoda, meni se cini nikakva […]
Neposredno prevođenje jeste obimom najzamašniji deo lokalizacije, ali nije jedini.
U užem smislu, sam tekst može biti prevođen različito, u zavisnosti od toga kakav utisak želi da se prenese čitaocu. Ako utisak treba da bude da je pred nama nešto po sebi strano, što potiče iz tačno određene kulturne zaleđine uskog kruga njegovih autora — dakle, što ne važi za slobodan softver — onda je to „prevod“. Ako, međutim, treba da ostavi utisak nečeg bliskog, na dohvat ruke kako za upotrebu tako i za aktivan doprinos razvoju, kao da su u njegovom oblikovanju učestvovali i mogu učestvovati ravnopravno naši sugrađani i mi sami, onda je to „lokalizacija“. Najočitiji primer je verovatno iz crtanih filmova: crtani u kome bismo imali „Bagza Banija“, „Dafija Daka“, „Gufija“, itd. bio bi „preveden“, a onaj gde imamo „Duška Dugouška“, „Patka Daču“, „Šilju“, taj je „lokalizovan“. Primer ovoga u softveru, recimo Openofisu, bio bi to što nije „Rajter“, „Impres“, „Kalk“… nego „Pisac“, „Prezentacija“, „Račun“…
U širem smislu, pored teksta ima i drugih stvari koje može biti potrebno prilagoditi lokalnom nivou, dakle „lokalizovati“. Grafika (ikone, uvodni ekrani) ume da nosi kulturna obeležja, koja nešto svesno ili podsvesno (treba da) govore npr. američkom korisniku, ali baš ništa srpskom. Baš je skoro bio slučaj na Gnomovoj listi da se jedan Tajlanđanin raspitivao mogu li nekako zameniti Gnomov logotip stopala nečim drugim, jer je u njihovoj kulturi pokazivanje stopala manje-više jednako zapadnom pokazivanju srednjaka.
A tu su i čisto funkcionalni detalji lokalnog karaktera. Kao, opet uzmemo li Openofis, rečnici za proveru pravopisa i hifenaciju, redosled slovnih spiskova po pismu teksta (a, b, v, g, d…), ili pravilno raščlanjivanje brojeva unesenih prema jezičkoj ortografiji (12.345,67 umesto 12,345.67), koji svi treba da budu automatski dostupni, bez drugih korisnikovih intervencija do da odredi da je sadržaj dokumenta (pasusa, dela pasusa…) na srpskom.
Tanderb[b]e[/b]rd?! Čemu to “e” tamo?
Zato što je izgovorno, po IPA tranksripciji, ˈθʌndərbɜrd, a engleski samoglasnici ʌ, ə, ɜ prenose se na srpski kao a, e, e, tim redom. Isto kao što je ‘Čerčil’ a ne ‘Črčil’, ‘Berns’ a ne ‘Brns’.
Da se samo ja pitam, od toga se najpre trebalo i početi 🙂 Oformi se jedan sistemski /srbin za komande, i u njemu wrapperčići/linkovčići na /bin […]
Mislim da ono što računar treba da razume, pored čoveka, treba da ostane na tom jeziku na kome je, a to je kvaziengleski. To je posebno bitno za slobodan softver, gde se nikad ne zna ko sutra iz sveta može to da čitucka i poboljšucka, pošalje neku zakrpu… Zato ne samo naredbe, iskazi, nego i komentari obavezno na engleskom.
S druge strane, ne mogu reći da nisam, estetike radi, izvodio misaone akrobacije. Eto u prilogu npr. kako bi s programiranjem glatko išlo 🙂 S naredbama školjke problem je, međutim, ne u samim njihovim nazivima (ne moraju čak ni simveze, mogu i alijasi školjke), nego u njihovim opcijama — takve su kakve su, i nema načina da se promene.
