Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Hm… Da li postoje /etc/X11/xkb/symbols/yu_danube i /etc/X11/xkb/symbols/pc/yu_danube? Ako postoje, šta biva kad u terminalu izvršiš „setxkbmap yu_danube“ — da li javlja greške, i ako ne, da li je onda latinica normalna? (Iks sigurno ne mora ponovo da se pokreće.)
Dunav se u KDEovim podešavanjima zavodi pod različitim imenom od podrazumevanih rasporeda. Potraži u listi rasporeda „Serbian Latin (Danube)“. Ako ga nema, onda ovo eksperimentalno izdanje ne valja 🙂
Verovatno imaš zastarelu verziju konfiguracionih datoteka za tastature. Npr. u poslednjem Ubuntuu, i latinični i ćirilični raspored nalaze se u datoteci /etc/X11/xkb/symbols/cs, i vrlo su ispravni. U nešto starijoj konfiguraciji, latinični je /etc/X11/xkb/symbols/pc/yu, i takođe je u redu. U još starijoj konfiguraciji, tako je kako opisuješ, nešto čudno 🙂
Ja na tvom mestu ne bih dirao te podrazumevane datoteke koje daje tvoja distribucija, već bih sačekao na njihovo automatsko ažuriranje. A u međuvremenu bih instalirao zasebne rasporede, paket Dunav. Baš mi dođeš kao dobra žrtva za poslednje, eksperimentalno izdanje: http://caslav.gmxhome.de/misc/dunav-d.3-x4.tar.gz
Od moguće važnosti je i kako tačno menjaš rasporede? Ako je pomoću alata datog u grafičkom okruženju, koje koristiš?
[code]$ for a in `find doc/share `;
do
if [ -f $a ]; then
chmod 644 $a
else
chmod 755 $a
fi
done;[/code]Zatreba i meni ponekad masovno menjanje atributa, tako da znam za dva problema sa ovim kodom: biće jako spor (chmod se poziva za svaku datoteku, iako može da prihvati više njih kao argumente), i neće raditi za imena koja sadrži razmak. Ja koristim:
[code]$ find putanja/dokle/treba -type f -print0 | xargs -0 chmod 644
$ find putanja/dokle/treba -type d -print0 | xargs -0 chmod 755[/code]Pa ameri bi ubili za jednoznačnost naše abecede u kojoj nema šta da se razmišlja kako se piše ili čita.
Nisam siguran, jer bi ñima za srpskoliku jednoznačnost (jedno slovo, jedna fonema) trebalo više od četrdeset slova (jedan primer, „šovijanski alfabet“, http://en.wikipedia.org/wiki/Shavian_alphabet — 48 slova 🙂
Ipak, nije da nema razmišÅ‚aña da se engleski pravopis kako-tako olakša, dobar izvor informacija je http://www.spellingsociety.org; obavezno pogledati:
http://www.spellingsociety.org/aboutsss/leaflets/whyeng.php
Ima tamo još puno materijala koji može biti interesantan jer, iako fokusiran na promenu engleskog pravopisa, sadrži dosta komentara o pravopisu uopšte. Npr. jedan interesantan komentar (http://www.spellingsociety.org/journals/j11/historical.php) je i ovaj:
12. Avoidance of diacritics.
This brings me to a second principle adopted in New Spelling: the avoidance of any new diacritics. English is uniquely blessed among major Western languages with a relative freedom from extra-literal characters above and below the line. The one we have, the apostrophe, gives nothing but trouble. […]
Nisam se baš upuštao u tumačeñe ove tvrdñe (mada mi je na steku za pretragu), ali ni sam intimno nisam oduševÅ‚en „kukicama i kvačicama“. Ne računajući ñih, i daÅ‚e ima par sitnica našoj abecedi koje bi se dale poboÅ‚šati (ova poruka deluje malo čudno, je l’ da? 🙂
Sve više mi se nameće jedna paralela: Vuk Karaĝić = Linus Torvalds 19. veka (po mnogo, mnogo crta, ukÅ‚učujući i drskost i bezobraznost 🙂
[code]Option “XkbLayout” “us,sr,yu”
Option “XKbOptions” “grp:alt_shift_toggle”[/code]Ja za meñañe koristim samo jedan taster, desni vin (grp:rwin_toggle), a nisu mi ni potrebna oba naša rasporeda. Tako da je milina jedna: jedan pritisak, engleski, drugi pritisak srpski, engleski, srpski… tako da ne moram ni da mislim na rotaciju. Maksimalno efikasno?
Hrvatska reč je upotrebljena kao prevod, a ako se već prevodi neka se prevodi na jezik kojim se piše.
A što bi sad bilo tako? Npr. „tastatura“ je nemačka reč. Što se „sučelja“ tiče, izgleda da ne možemo da smislimo ništa pametnije i „srpskije“, a i prevodiocima se očigledno dopada (koliko sam video, većina je koristi).
Nego čija je? I rekao sam novohrvatski. Lično sam je prvi put čuo u hrvatskom prevodu izraza user interface, kao korisničko sučelje.
Mislim da sam i ja sam prvi put čuo u tom kontekstu, ali to ništa ne mora da znači. Nije malo srpskih reči koje su Hrvati usvojili i sada koriste više od nas, pa nam se zato čine hrvatskim. Tako može biti i sa „sučeljem“, koje mi ni ne zvuči nešto tvrdokorno hrvatski (npr. mi imamo „začelje“, „pročelje“).
U kontekstu, tj. kad kažeš korisčniko okruženje, misli se korisničko radno okruženje, tj. ono šta vidiš, u čemu radiš, jednom rečju user interface
Korisničko okruženje je širi pojam, koji u sebi uključuje i sučelje. Evo primera iz jednog dokumenta:
(1) End User Environment
End User Environment is an operating system environment with user interface. […]
(a) Desktop Environment
Desktop Environment is an operating system environment suitable for end user interaction. Graphical user interface is requiered in this environment.
Ako je tekst na hrvatskom, neka bude na hrvatskom, ali ne treba da bude mešan, a neka se autor potpiše.
Prvo, nije mi jasno kako to može da bude mešano sa engleskim, a ne može sa hrvatskim? Bilo bi mi logičnije obrnuto, pošto nam je hrvatski jezik nešto bliži nego engleski.
Drugo, otkud je „sučelje“ hrvatska reč? Ako je slučajno poreklom hrvatska (u šta nisam siguran), ne vidim kakve veze to ima. Kada bismo se otarasili svih nesrpskih reči, ne bi nam baš mnogo reči ostalo.
