Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Онда бих очекивао да гро времена оде на преглед, а много мање на шетање превода тамо-амо. Је л’ тако?
Опет је потребан неко да све то повуче. Ја једва налазим времена да шаљем преводе на Гит, а на Гному нас је тренутно 2 комада. […]
Шта тачно тренутно одузима толико времена за предавање превода? Имам тренутни Гномов систем колико-толико у виду, али немам тачан осећај где су уска грла.
Како освежавате вашу Гит ризницу. Јел то иде аутоматски или то раде преводиоци?
Ризница није у суштини наша, и није баш под Гитом него под СВН-ом. Тренутно је то је једна велика ризница за све тимове, али свако може да повуче само директоријум свог језика, па практично изађе на сопствену ризницу само за преводе.
Ако под освежавањем мислиш на стапање са шаблонима, онда да, то иде аутоматски (једном дневно). Тако једним [tt]svn update[/tt] ажурирам све каталоге на најновије. Аутоматски иде и на другу страну — једним [tt]svn commit[/tt] предам све допуњене каталоге, и више ништа не морам да урадим да би се нашли у пакетима издања.
И ја. Мислим да смо малкице бољи од вас.
Ако је тако, благо вама. Ништа горе од превођења застареле документације 🙂
[…] Треба доста времена да се све то изгради, али сада имате чист и лак пут за рад.
Не бих ја ово причао само да се хвалим¹, него је све урађено у ширину, тако да је лако применљиво изван КДЕ-а. Најтежи део би био раздвајање на радне и крајње датотеке, јер мора да се има СУВ ризница која ће да их држи. С техничке стране ово је постало врло просто (Гит+Гиторијус), већи проблем је што би Вертимус/Трансифекс били сведени на пуке прихватаче крајњих датотека (нпр. не могу се користити могућности прегледа, пошто датотеке тамо практично више не би биле изворне). Када би та пречка била прескочена, после би сва аутоматизација ишла као по лоју.
[1] Лажем.
Што се стања ажурности садашњег превода документације тиче, мислим да не заостајемо много само зато што се Гном није много мењао у послдњих зилион година.
Ма мислио сам на ажурност изворне документације 🙂 Колико добро одражава тренутна издања програма. У КДЕ-у је ово често катастрофално…
У преводу КДЕ-а смо потпуно решили синхронизацију са сучељем.
У радним ПО датотекама, етикете из сучеља просто се остављају у оригиналу, па се при стварању крајњих ПО датотека преводи аутоматски повуку из ПО датотека сучеља. Тако, када се промени превод у сучељу, ништа не треба мењати у документацији; кад се промени извор у сучељу а документација не ажурира (не тако редак случај), систем аутоматски диже узбуну.
Код снимака екрана, за сваки снимак екрана саставимо и малу квази ПО датотеку, која садржи све поруке са снимка. Преко тога се периодично извршава скрипта која провера што да ли је изворни снимак ажуриран у међувремену, што да ли све поруке са снимка (извори и преводи) и даље постоје у ПО датотекама сучеља. Ако се нешто од тога не поклопи, слика се запише као мутна да би се касније ажурирала (баш као и с мутним порукама у ПО датотекама).¹
Резултат овога је да је у КДЕ-у документација на српском, по повезаности са сучељем, значајно ажурнија него изворна.
Нажалост, управо овде лежи главни проблем који сам ја срео до сада: често јако, јако неажурна изворна документација. До те мере да је многе комаде напросто бесмислено преводити. До овога долази зато што често нису одржаваоци програма ти који пишу документацију, него неко са стране у једном тренутку нешто нашкраба и одшета. Чак стоји позив документационог тима да „ако не умете да пишете докбук, пишите како хоћете, а ми ћемо пребацити на докбук“ — другим речима, унапред се одричу реални изгледи за одржавање. Кад год ухватим прилику, кукам да се ова и још неке контрапродуктивне смернице одбаце…
Баш ме занима како стоји са ажурношћу документације у Гному?
[1] Додуше, ово чини снимке екрана врло скупим — успостављање синхронизације потопи време за прављење латиничког снимка 🙂 — али је на другој страни превођење и одржавање синхронизованости текста много лакше.
ГПУ-ови су у суштини векторски процесори, што значи да планиране брзине могу да постигну једино при једнообразним трансформацијама мноштва нумеричких података. Компиловање програмског кода пак чине развноврсне трансформације малог скупа симболичких података, и ту би перформансе ГПУ-а биле катастрофалне (у односу на општи процесор исте цене). Тако да ништа од тога.
Последња издања (основних варијанти) ћириличког и латиничког српског распореда за икс представљена су овде:
http://caslav.gmxhome.de/misc/layout-cyr-xkb_rs.html
http://caslav.gmxhome.de/misc/layout-cyr-xkb_rs_latin.html
(Четворословна ниска подно тастера је његово симболичко име под иксом, независно од распореда. Згодно кад се прича где шта додати и разместити.)
Prosto: prihvatanjem stranih reči.
Misliš poput brauzer, čekboks, daunloud, faks, fajervol, lejaut, pasvord, proksi, volpejper, veb, vajerles? Pošto sam retko ili nikako viđao ovakvo pisanje, mislim da bi još trebalo da dodamo slova q, x, y, w u naš alfabet, kao što važi i u drugim srodnim jezicima (nemački, francuski, poljski, češki…), pa da onda lepo (nastavimo da) pišemo browser, checkbox, download, fax (a faks je fakultet), firewall, layout, password, proxy, wallpaper, web, wireless, kao što je to kulturno i moderno.
Eto jedne ideje za neposrednu akciju: presaviti tabak pa pisati Matici srpskoj, Odboru za standardizaciju srpskog jezika, SANU, Raeganu, Andropovu… da ne mlate više praznu slamu, nego dižu ustave (pardon, watergateove) pred novim vremenom.
Код мене на Дебијану, за један Икс с КДЕ тројком пријављује још мало па 200 мега, двадесети дан у погону. ‘Еб га.
Мада, у КДЕ3 је радио леви „супер“ тастер без проблема. А стварно је лакше шалтати уз помоћ једног тастера, и једног прста, уместо са три тастера и две руке. Ствар навике.
Ма које црно ствар навике, мало ми фали да испалим из топа онога ко је смислио да ктрл+алт+К понуди као подразумевану пречицу — тај очигледно у животу није мењао распореде у ходу. Већ сам кукао да се то измени, али ме затрпаше неким споредним замеркама (исти ти што практично никад не мењају распореде)… ухватићу се у коштац опет неком другом приликом 🙂
Елем, видиш тамо да имаш два типа пречица да бираш.
Једна је обична пречица, којом рукује КДЕ (тамо где је намештено ктрл+алт+К). Ова има неких недостатака, на пример неће да функционише у контексту неких виџета (мени најгоре: када се отвори падајући списак нпр. у Фајерфоксу).
Друга је пречица којом рукује Икс непосредно, заобилазећи КДЕ. Ту се бирају оне чисто модификаторске пречице из скупа предефинисаних, као алт+шифт, алт+алт, итд. Ове раде у свим контекстима сучеља.
Е сад. По мом мишљењу, апсолутно најбоља пречица није заправо један тастер (и ја сам га некада користио, десни вин) него — алт+размак (која је, узгред, подразумевана на МекОС-у). Тачно под палцима за слепо куцање, најмања варијација положаја с физичким променама тастатуре (нпр. стона/лаптопска). И што је најбоље, може се изабрати у обе горње варијанте (као сирова Иксова пречица тек од скора, тако да не знам да ли је већ ушло у дистрибуције).
Све ово додуше не мења чињеницу да се ту умувао неки багић који треба дератизовати…
