Časlav Ilić

Napravljene poruke na forumu

Gledanje 21 članaka - 21 do 30 (od 231 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • kao odgovor na: Prečice i njihov izgled #74009
    Časlav Ilić
    Učesnik

    ti hoćeš isto što i ja… da kucaš ćirilicom pa onda samo par slova latinicom a da ne moraš da menjaš raspored…

    (Рекао бих да ти је ово решење за погрешан проблем, и мислио мало да гњавим на ту тему, ал’ већ се пушим од писања, тако да ћу то прескочити 🙂

    У КДЕ-у 4, мењач распореда је мање-више преправљен да испод хаубе ради као Гномов, што значи:

    1) Сад пречица за промену распореда може да буде и чисто модификаторска, нпр. алт+алт, алт+шифт, итд. Мада ја препоручујем алт+размак, као на Меку. Бира се тамо под језичком „Напредно“, грана Layout Switching, они што се завршавају на …changes layout. (Нажалост, превод ИксКБ-ових распореда је мало запуштен, пуно ових ставки добијам непреведно.)

    2) Сад може да се одреди тастер који мења распоред само док га држиш, и враћа на претходни кад га пустиш. Исти језичак, иста грана, они што се завршавају на …switches layout while pressed. Не знам додуше шта ће ово да уради када у ротацији има више од два распореда.

    3) У ротацију може највише четири распореда.

    4) Нема више лепљивог пребацивања.

    kao odgovor na: Prečice i njihov izgled #74007
    Časlav Ilić
    Učesnik

    Двојка. Ф1, Ф2… скраћено је од функцијски-, тј. имена су специјалних тастера исто као и ктрл, шифт…

    kao odgovor na: Koristite li lokalizovano grafičko okruženje? #73942
    Časlav Ilić
    Učesnik

    Zar nije moglo da se pored informatičara ukjuči i poneki profesor književnosti pa da sve ovo dobije neki smisao?

    Може Иван Клајн? Каже овако:

    […] нормално [је] да пишемо Виндоуз, у Виндоузу, Виндоузом, као што сви пишемо возим се у пежоу (а не „у Peugeot-у“), дакле као што употребљавамо друге познате фабричке називе и страна имена уопште. То не би важило за неки нови, непознати и вишечлани назив програма […] бар дотле док он не постане познат и не сведе се на једну или две речи, што би му омогућило да се мења по падежима. […]

    Јесу ли Firefox и Thunderbird нови, непознати и вишечлани називи програма, које не мењамо по падежима? Ако нису, онда је јасно: на српском се каже, а ћирилицом обавезно и пише, ‘Фајерфокс’ и ‘Тандерберд’ (велико почетно слово ђене-ђене).

    kao odgovor na: Prečice i njihov izgled #73992
    Časlav Ilić
    Učesnik

    Kolika je sansa da ijedan proizvodjac opreme “izbaci” srpsku seriju tastatura? Pa cak i iz cistog altruizma (posto finansijske logike ni osnove za to nema)…

    Чудно питање. Па такве тастатуре се већ производе, и све их је више. Једино што су латиничне, боже мој, али српске латиничне. Сваки језик бројности говорника колико у српског, у Европи барем, има тастатуре прилагођене свом тржишту.

    Потребно је само да институција од званичног ауторитета каже „тастери ће се тако звати“, па да енглеска имена на српским тастатурама, које се и тако производе, буду замењена прописаним српским (односно допуњена у неком прелазном периоду). А ја, као грађанин, да погурам тај процес могу само овако како и чиним — договором и радом.

    Stvarno ljudi, cemu pisati KTRL ili isto to cirilicom, kada na tastaturi pise CTRL? To je jednako besmisleno kao obradjivanje imena programa tipa FAJRfoks, TANDRBRD eeejj.. TANDRBRD.. ljudi, sto je mnogo – mnogo je.

    Одлично упоређење. Волео бих кад би се и други којима се не допада ‘ктрл’, изјаснили да ли су им ‘ктрл’ и ‘шифт’ у истој равни неприхватљивости са ‘Фајерфокс’ и ‘Тандерберд’ — тзв. контролно питање 🙂

    kao odgovor na: Prečice i njihov izgled #73986
    Časlav Ilić
    Učesnik

    Znači, recimo da ja IMAM tu imaginarnu ćiriličnu tastaturu, i odjednom je bocnem u komp. Onda mi u meniju umesto Ctrl+W piše Ктрл+Њ. I to je ok. […]

    Не, него да пише ктрл+W. Ако пажљивије прочиташ што сам до сада написао, укључујући објашњење техничке реализације пречица и појаву идеалне ћириличне тастатуре, биће ти јасно зашто.

    Ako sve svodiš na gramatiku, pismo i pravopis, onda čemu priča o hardveru, interfejsu, UXu, blah blah…

    Не сводим на граматику и правопис, него на проблем првог покретача. Хоће ли прво неко обележавати тастатуре како тренутно ниједан програм не приказује пречице, или ће прво програми приказивати пречице како ниједна тастатура тренутно нема тастера (али врло слично и лако распознатљиво циљној групи корисника).

    А ако кажеш ни једно ни друго, онда ти је најбоља „максимизација учинка интерфејса“ (јесте, сучеља) да се деца од 2-3 године старости почну да уче енглеском (чух скоро да је у Београду отворена школа енглеског за бебе), образовање најкасније од краја средње школе пребаци сасвим на енглески, а да се српски остави за ценкање на пијаци, врсте бурека у пекарама, надгробне споменике, и тако још понешто од животног значаја. Ово није само мисаона поставка, већ још једна постојећа изведба — тако одавно раде Индијци, и види, ево их где спуштају сонде на Месец. Зато немам ништа до личног укуса да искажем на овакву оптимизацију, па га нећу ни изрећи, али ћу рећи да ко год је узима за пут напред, нема сврхе да се оглашава у темама које почињу од другачијих премиса.

    kao odgovor na: Prečice i njihov izgled #73984
    Časlav Ilić
    Učesnik

    1. mislim da je teško očekivati da se pojave ćirilične tastature u skorije vreme (pogledaj koliko domaće štampe, na primer, piše ćirilicom)

    То није битно за ову тему, јер се једнако односи на латиничне тастатуре. Не преводе се називи тастера „на ћирилицу“, него на српски.

    2. Ako imaš lokalizovane kratice, šta se dešava sa situacijom gde imaš tu fiktivnu ćiriličnu tastaturu, a hoćeš latinični locale? Ktrl+Š nije isto što i Ктрл+Ш ako mene pitaš. Da li onda postoji framework koji će kratice prilagoditi tastaturi koju poseduješ?

    У ову тему боље је не мешати нелатинске знакове у пречицама, тј. ограничити разматрање на ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ. А то је зато што када се макне од ових знакова, неамерички латинични распореди су га „угасили“ — уводе нови, неразрешив, и зато непотребан момент у причу. Ево како.

    На пример то ктрл+Ш/ktrl+Š које помињеш. Ш и Š не постоје као носећи делови контролне пречице — они су обавезно из скупа аски знакова. Узмимо зато ктрл+[, пошто је [ у америчком распореду на месту Ш/Š у српском.

    Корисник нпр. садашње немачке тастатуре, онако како је уобичајено подешена, не може употребити овакву пречицу. На том тастеру му стоји Ü, а [ му је измештено на трећи ниво (алтгр) тастера 8, и то се технички не региструје као пречица (да не помињемо акробацију прстима потребну да се притисне ктрл+алтгр+8, када би и радило). А ако је дотични Шваба учинио нешто што још ниједног нисам видео да чини — поставио и амерички распоред у ротацију када ће бар Икс испробати све знакове на притиснутом физичком тастеру — чак и тада када види Strg+[ у менију (или Ctrl+[ ако програм није на немачком), мора да притисне Strg+Ü на тастатури.

    Корисник нпр. садашње руске тастатуре, нема оваквих проблема. Обавезно на тастатури има обележен и амерички распоред, по коме су пречице дефинисане; обавезно у ротацији има и руски и амерички распоред, како би могао да комуницира и уписује симболичке ниске на енглеском. Тако, који год аски знак да види у пречици, [ или неки десети, тај му је угравиран на тастатури (и то посебном бојом, различито од ћирилице) и тачно на физичком месту које је програмер можда ергономски изабрао. Све контролне пречице су му једнозначно обележене, функционишу савршено, и распоређене су тачно како је развијач програма замислио.

    Тако, идеална српска латинична тастатура (узмимо немачку за узор), како год се обрне не би могла да избегне карамбол нелатинских знакова у пречицама, док би идеална српска ћирилична тастатура радила ко̑ сингерица — под условом да су носећи знакови у пречицама дати по америчком распореду (значи +Q а не +Љ, +[ а не +Ш, итд.)

    4. Postoje dve kategorije korisnike: oni koji kapiraju da je u pitanju Ctrl kad im kažeš kontrol, i oni koji moraju da VIDE “C t r l”. (Mogu samo da zamislim muke kad ovi drugi naiđu na tastaturu gde je Shift obeležen kao strelica na gore […]

    У ову тему не треба мешати кориснике који нису из прве категорије. Јер су они ти који користе пречице, док се ови други држе миша и икона.

    kao odgovor na: Prečice i njihov izgled #73974
    Časlav Ilić
    Učesnik

    Тренутно у КДЕ-у (4), као и у Мозили, важи пример 2. — модификаторски тастер у пречици на српском, слово латинско (не кажем латинично, јер се вуку искључиво из скупа латинске, тј. данашње енглеске абецеде): ктрл+W, ктрл+шифт+D, итд. Следи моје лично становиште зашто је овако најбоље.

    Занемаримо за тренутак непостојање одговарајуће физичке тастатуре. Односно тренутну ситуацију где постоје претежно латиничне, неретко минимално докрпљене (српска слова додата на амерички распоред), па и онда ређе него чисте америчке.

    Прво, називи несловних (модификаторских) тастера у комбинацији. У примерима на које се лично угледам — немачки, француски, шпански, тако ти жилавији изданци западне цивилизације — називи тастера обавезно су преведени. Примери:

      [*]немачки: CtrlStrg, ShiftUmschalt, EnterEingabe;[/*:m]
      [*]француски: EscapeÉchap, HomeDébut, CapsLockVerr. maj;[/*:m]
      [*]шпански: PgDownAvPág, DeleteSupr, ReturnEjecutar.[/*:m][/list:u]
      С обзиром на то да ови језици користе латиницу, имају традицију изворног писања заједничких именица, и посебно узевши да не деклинују именице у једнини, много би им лакше него у српском било да користе енглеске називе тастера. На српском, пак, конструкција „…изнад од левог Shift-а стоји…“ нема никаквог значењског основа, јер би по Правопису говорила следеће: „Shift је лична именица, име некога или нечега, и не знамо како се оно изговара“ — што је бесмислено. Уместо тога, заједничке именице (у које спадају називи тастера, јер су они алатке исто као ‘лопата’, ‘ашов’, ‘будак’, итд.) обавезно се преводе или пресловљавају, и пишу малим словом. Зато, да би имао жељено значење, претходни исечак мора да гласи „…изнад левог шифта стоји…“ Због овога је у српском још важније да називи тастера буду што преведени што пресловљени, у односу на поменуте језике који то и без такве неопходности чине.

      Друго, слова у комбинацији. Српски језик има два писма, због чега би онај који се користи махом ћирилицом, има (идалну, види ниже) ћириличну тастатуру, па напише ктрл+Њ, довео у забуну онога ко махом користи латиницу и очекује ktrl+W. Ово је један, али не једини, разлог зашто ваља да словна ознака буде иста на оба писма. Други разлог је тај што се слова у комбинацијама, која се повезују с радњама и која рачунар прима када се пречица притисне, управо изимају строго из латинског скупа; кад притиснем ктрл+Љ на физичкој ћириличној тастатури, систем то региструје као Q. Ово није произвољан ћеф, већ практична неопходност, јер би произвољно размештање контролних пречица између језика могло да има несагледиве последице по функционалност програма. Другим речима, скуп слова у контролним пречицама припада домену међународних симбола, непроменљивих једно- или вишезнаковних речи из строго контролисаног скупа. Исто као, нпр. обележавање геометријских објеката, где се обавезно користи латински и грчки алфабет. Кад се ова конвенција уочи (не „усвоји“, јер је већ чињенично стање) и запамти, односно на њу навикне, онда више не може бити забуне да ли је C у ктрл+C у ствари це или ес. Исто као што се нико основно образован не пита којим су писмом обележени објекти у реченици „…странице AB и AP четвороугла ABHP заклапају угао…“

      Сад се вратимо на непостојање физичке тастатуре.

      Прво, идеална латинична тастатура треба да има само српски латинични распоред на себи (не као додатак америчком) са српским називима тастера, опет баш као што се то чини по западним државама са дугом латиничном традицијом. Идеална ћирилична тастатура, пак, треба да има на сваком тастеру и први ниво америчког распореда — баш као што је то и норма у нелатиничном свету (руске, хебрејске, арапске, итд. тастатуре). Како због комуникације на енглеском, тако и управо ради уноса симболичких ниски које рачунар треба да разуме: УРЛ-ови, наредбе шкољке, слова у пречицама са тастатуре, итд.

      Друго, како ћемо добити овакве тастатуре, тј. онакве какве их имају другде по свету? Постоје два начина. Први је да произвођачи, односно увозници наручују тастатуре са називама тастера које би сами измишљали јер ни у једном програму не постоје. Други је да се на софтверском нивоу договоримо какви ће називи бити, кроз неколико година се то дифузно рашири нпр. у свом слободном софтверу; па да онда произвођач/увозник каже, „хеј, могли бисмо ово да подржимо“. Лично сам мишљења да је други начин вероватнији, а да први води у врзино коло: не стављати српске називе тастера у програме јер немамо српске тастуре, не правити физичке тастатуре са српским називима тастера јер сви програми користе енглеске.

      Исписивањем комбинација као ктрл+Q, ктрл+шифт+F, итд. у програмима сад и одмах, итекако се не занемарује тренутно стање на терену. Главни модификаторски и други тастери зато су пресловљени, а не преведни; Ctrl је ‘ктрл’, а не нпр. ‘упр’ од ‘управљање’ (као што је у немачком Strg од Steuerung). Тада је врло извесно да онај ко не би могао за 10 секунди да увиди да му је ктрл обележено као Ctrl на тастатури, алт као Alt, итд. и не користи пречице у нормалном раду, већ се ослања на миш. Треба узети у обзир да неки тастери и немају ознаку, као шифт, па нико није нашао за сходно да се жали да не види Shift на тастатури (основна рачунарска писменост…) Затим, то што је слово у пречици остало латинично, значи да на садашњим тастатурама корисник може да притисне буквално оно које види на екрану — види ктрл+C, притисне Ctrl+C. Ово 1-1 визуелно пресликавање задржава се и у идеалном случају, кад и ако будемо имали темељите ћириличне тастатуре (јер, као што рекох, оне ће носити и латинска слова поред српских).

      Толико.

      kao odgovor na: Stallman protiv web aplikacija (npr. gmail-a) #72667
      Časlav Ilić
      Učesnik

      Не улазећи у личну оцену, то што се ово преноси као „вест“ (мислим, у глобалним размерама, дежурни овде само преносе 🙂 глупо је само по себи:

      1. Програм под контролом корисника, подаци под контролом корисника -> Столман воли.

      2. Програм под контролом неког иза седам брда, подаци под контролом корисника -> Столман не воли.

      3. Програм под контролом неког иза седам брда, подаци под контролом неког иза седам брда -> Столман …?

      Шта бисте очекивали да одговори на ово последње?

      (Што је, узгред, необична карактеристика за неког ко представља лучоношу једног покрета: безгранично стрпљење за одговарање на безвезна питања, која постављају новинари који нису елементартно проучили полазне тачке.)

      kao odgovor na: Problem sa html knjigama… #72987
      Časlav Ilić
      Učesnik

      Оно јесте да моја последња једноредница није чинила посао сасвим темељито — требало би је извршити неколико пута за редом 🙂 — и да је проблем сређен, али ради потпуности да доправим:
      [code]$ find | sort -r | xargs rename ‘s/([^/]*)$/${lc $1}/'[/code]
      уради, дакле, исто што и та скриптина 🙂

      kao odgovor na: Problem sa html knjigama… #72984
      Časlav Ilić
      Učesnik

      Пих, заменио сам улоге елемената у проблему 🙂 Онда како је Бранко рекао, односно може и у једном реду:
      [code]$ cd Polaris…
      $ find -type f | xargs rename ‘s/(.*)/${lc $1}/'[/code]

    Gledanje 21 članaka - 21 do 30 (od 231 ukupno)