Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
ti hoćeš isto što i ja… da kucaš ćirilicom pa onda samo par slova latinicom a da ne moraš da menjaš raspored…
(Rekao bih da ti je ovo rešenje za pogrešan problem, i mislio malo da gnjavim na tu temu, al’ već se pušim od pisanja, tako da ću to preskočiti 🙂
U KDE-u 4, menjač rasporeda je manje-više prepravljen da ispod haube radi kao Gnomov, što znači:
1) Sad prečica za promenu rasporeda može da bude i čisto modifikatorska, npr. alt+alt, alt+šift, itd. Mada ja preporučujem alt+razmak, kao na Meku. Bira se tamo pod jezičkom „Napredno“, grana Layout Switching, oni što se završavaju na …changes layout. (Nažalost, prevod IksKB-ovih rasporeda je malo zapušten, puno ovih stavki dobijam neprevedno.)
2) Sad može da se odredi taster koji menja raspored samo dok ga držiš, i vraća na prethodni kad ga pustiš. Isti jezičak, ista grana, oni što se završavaju na …switches layout while pressed. Ne znam doduše šta će ovo da uradi kada u rotaciji ima više od dva rasporeda.
3) U rotaciju može najviše četiri rasporeda.
4) Nema više lepljivog prebacivanja.
Zar nije moglo da se pored informatičara ukjuči i poneki profesor književnosti pa da sve ovo dobije neki smisao?
Može Ivan Klajn? Kaže ovako:
[…] normalno [je] da pišemo Vindouz, u Vindouzu, Vindouzom, kao što svi pišemo vozim se u pežou (a ne „u Peugeot-u“), dakle kao što upotrebljavamo druge poznate fabričke nazive i strana imena uopšte. To ne bi važilo za neki novi, nepoznati i višečlani naziv programa […] bar dotle dok on ne postane poznat i ne svede se na jednu ili dve reči, što bi mu omogućilo da se menja po padežima. […]
Jesu li Firefox i Thunderbird novi, nepoznati i višečlani nazivi programa, koje ne menjamo po padežima? Ako nisu, onda je jasno: na srpskom se kaže, a ćirilicom obavezno i piše, ‘Fajerfoks’ i ‘Tanderberd’ (veliko početno slovo đene-đene).
Kolika je sansa da ijedan proizvodjac opreme “izbaci” srpsku seriju tastatura? Pa cak i iz cistog altruizma (posto finansijske logike ni osnove za to nema)…
Čudno pitanje. Pa takve tastature se već proizvode, i sve ih je više. Jedino što su latinične, bože moj, ali srpske latinične. Svaki jezik brojnosti govornika koliko u srpskog, u Evropi barem, ima tastature prilagođene svom tržištu.
Potrebno je samo da institucija od zvaničnog autoriteta kaže „tasteri će se tako zvati“, pa da engleska imena na srpskim tastaturama, koje se i tako proizvode, budu zamenjena propisanim srpskim (odnosno dopunjena u nekom prelaznom periodu). A ja, kao građanin, da poguram taj proces mogu samo ovako kako i činim — dogovorom i radom.
Stvarno ljudi, cemu pisati KTRL ili isto to cirilicom, kada na tastaturi pise CTRL? To je jednako besmisleno kao obradjivanje imena programa tipa FAJRfoks, TANDRBRD eeejj.. TANDRBRD.. ljudi, sto je mnogo – mnogo je.
Odlično upoređenje. Voleo bih kad bi se i drugi kojima se ne dopada ‘ktrl’, izjasnili da li su im ‘ktrl’ i ‘šift’ u istoj ravni neprihvatljivosti sa ‘Fajerfoks’ i ‘Tanderberd’ — tzv. kontrolno pitanje 🙂
Znači, recimo da ja IMAM tu imaginarnu ćiriličnu tastaturu, i odjednom je bocnem u komp. Onda mi u meniju umesto Ctrl+W piše Ktrl+Nj. I to je ok. […]
Ne, nego da piše ktrl+W. Ako pažljivije pročitaš što sam do sada napisao, uključujući objašnjenje tehničke realizacije prečica i pojavu idealne ćirilične tastature, biće ti jasno zašto.
Ako sve svodiš na gramatiku, pismo i pravopis, onda čemu priča o hardveru, interfejsu, UXu, blah blah…
Ne svodim na gramatiku i pravopis, nego na problem prvog pokretača. Hoće li prvo neko obeležavati tastature kako trenutno nijedan program ne prikazuje prečice, ili će prvo programi prikazivati prečice kako nijedna tastatura trenutno nema tastera (ali vrlo slično i lako raspoznatljivo ciljnoj grupi korisnika).
A ako kažeš ni jedno ni drugo, onda ti je najbolja „maksimizacija učinka interfejsa“ (jeste, sučelja) da se deca od 2-3 godine starosti počnu da uče engleskom (čuh skoro da je u Beogradu otvorena škola engleskog za bebe), obrazovanje najkasnije od kraja srednje škole prebaci sasvim na engleski, a da se srpski ostavi za cenkanje na pijaci, vrste bureka u pekarama, nadgrobne spomenike, i tako još ponešto od životnog značaja. Ovo nije samo misaona postavka, već još jedna postojeća izvedba — tako odavno rade Indijci, i vidi, evo ih gde spuštaju sonde na Mesec. Zato nemam ništa do ličnog ukusa da iskažem na ovakvu optimizaciju, pa ga neću ni izreći, ali ću reći da ko god je uzima za put napred, nema svrhe da se oglašava u temama koje počinju od drugačijih premisa.
1. mislim da je teško očekivati da se pojave ćirilične tastature u skorije vreme (pogledaj koliko domaće štampe, na primer, piše ćirilicom)
To nije bitno za ovu temu, jer se jednako odnosi na latinične tastature. Ne prevode se nazivi tastera „na ćirilicu“, nego na srpski.
2. Ako imaš lokalizovane kratice, šta se dešava sa situacijom gde imaš tu fiktivnu ćiriličnu tastaturu, a hoćeš latinični locale? Ktrl+Š nije isto što i Ktrl+Š ako mene pitaš. Da li onda postoji framework koji će kratice prilagoditi tastaturi koju poseduješ?
U ovu temu bolje je ne mešati nelatinske znakove u prečicama, tj. ograničiti razmatranje na ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ. A to je zato što kada se makne od ovih znakova, neamerički latinični rasporedi su ga „ugasili“ — uvode novi, nerazrešiv, i zato nepotreban moment u priču. Evo kako.
Na primer to ktrl+Š/ktrl+Š koje pominješ. Š i Š ne postoje kao noseći delovi kontrolne prečice — oni su obavezno iz skupa aski znakova. Uzmimo zato ktrl+[, pošto je [ u američkom rasporedu na mestu Š/Š u srpskom.
Korisnik npr. sadašnje nemačke tastature, onako kako je uobičajeno podešena, ne može upotrebiti ovakvu prečicu. Na tom tasteru mu stoji Ü, a [ mu je izmešteno na treći nivo (altgr) tastera 8, i to se tehnički ne registruje kao prečica (da ne pominjemo akrobaciju prstima potrebnu da se pritisne ktrl+altgr+8, kada bi i radilo). A ako je dotični Švaba učinio nešto što još nijednog nisam video da čini — postavio i američki raspored u rotaciju kada će bar Iks isprobati sve znakove na pritisnutom fizičkom tasteru — čak i tada kada vidi Strg+[ u meniju (ili Ctrl+[ ako program nije na nemačkom), mora da pritisne Strg+Ü na tastaturi.
Korisnik npr. sadašnje ruske tastature, nema ovakvih problema. Obavezno na tastaturi ima obeležen i američki raspored, po kome su prečice definisane; obavezno u rotaciji ima i ruski i američki raspored, kako bi mogao da komunicira i upisuje simboličke niske na engleskom. Tako, koji god aski znak da vidi u prečici, [ ili neki deseti, taj mu je ugraviran na tastaturi (i to posebnom bojom, različito od ćirilice) i tačno na fizičkom mestu koje je programer možda ergonomski izabrao. Sve kontrolne prečice su mu jednoznačno obeležene, funkcionišu savršeno, i raspoređene su tačno kako je razvijač programa zamislio.
Tako, idealna srpska latinična tastatura (uzmimo nemačku za uzor), kako god se obrne ne bi mogla da izbegne karambol nelatinskih znakova u prečicama, dok bi idealna srpska ćirilična tastatura radila kȏ singerica — pod uslovom da su noseći znakovi u prečicama dati po američkom rasporedu (znači +Q a ne +Lj, +[ a ne +Š, itd.)
4. Postoje dve kategorije korisnike: oni koji kapiraju da je u pitanju Ctrl kad im kažeš kontrol, i oni koji moraju da VIDE “C t r l”. (Mogu samo da zamislim muke kad ovi drugi naiđu na tastaturu gde je Shift obeležen kao strelica na gore […]
U ovu temu ne treba mešati korisnike koji nisu iz prve kategorije. Jer su oni ti koji koriste prečice, dok se ovi drugi drže miša i ikona.
Trenutno u KDE-u (4), kao i u Mozili, važi primer 2. — modifikatorski taster u prečici na srpskom, slovo latinsko (ne kažem latinično, jer se vuku isključivo iz skupa latinske, tj. današnje engleske abecede): ktrl+W, ktrl+šift+D, itd. Sledi moje lično stanovište zašto je ovako najbolje.
Zanemarimo za trenutak nepostojanje odgovarajuće fizičke tastature. Odnosno trenutnu situaciju gde postoje pretežno latinične, neretko minimalno dokrpljene (srpska slova dodata na američki raspored), pa i onda ređe nego čiste američke.
Prvo, nazivi neslovnih (modifikatorskih) tastera u kombinaciji. U primerima na koje se lično ugledam — nemački, francuski, španski, tako ti žilaviji izdanci zapadne civilizacije — nazivi tastera obavezno su prevedeni. Primeri:
[*]nemački: Ctrl — Strg, Shift — Umschalt, Enter — Eingabe;[/*:m]
[*]francuski: Escape — Échap, Home — Début, CapsLock — Verr. maj;[/*:m]
[*]španski: PgDown — AvPág, Delete — Supr, Return — Ejecutar.[/*:m][/list:u]
S obzirom na to da ovi jezici koriste latinicu, imaju tradiciju izvornog pisanja zajedničkih imenica, i posebno uzevši da ne deklinuju imenice u jednini, mnogo bi im lakše nego u srpskom bilo da koriste engleske nazive tastera. Na srpskom, pak, konstrukcija „…iznad od levog Shift-a stoji…“ nema nikakvog značenjskog osnova, jer bi po Pravopisu govorila sledeće: „Shift je lična imenica, ime nekoga ili nečega, i ne znamo kako se ono izgovara“ — što je besmisleno. Umesto toga, zajedničke imenice (u koje spadaju nazivi tastera, jer su oni alatke isto kao ‘lopata’, ‘ašov’, ‘budak’, itd.) obavezno se prevode ili preslovljavaju, i pišu malim slovom. Zato, da bi imao željeno značenje, prethodni isečak mora da glasi „…iznad levog šifta stoji…“ Zbog ovoga je u srpskom još važnije da nazivi tastera budu što prevedeni što preslovljeni, u odnosu na pomenute jezike koji to i bez takve neophodnosti čine.Drugo, slova u kombinaciji. Srpski jezik ima dva pisma, zbog čega bi onaj koji se koristi mahom ćirilicom, ima (idalnu, vidi niže) ćiriličnu tastaturu, pa napiše ktrl+Nj, doveo u zabunu onoga ko mahom koristi latinicu i očekuje ktrl+W. Ovo je jedan, ali ne jedini, razlog zašto valja da slovna oznaka bude ista na oba pisma. Drugi razlog je taj što se slova u kombinacijama, koja se povezuju s radnjama i koja računar prima kada se prečica pritisne, upravo izimaju strogo iz latinskog skupa; kad pritisnem ktrl+Lj na fizičkoj ćiriličnoj tastaturi, sistem to registruje kao Q. Ovo nije proizvoljan ćef, već praktična neophodnost, jer bi proizvoljno razmeštanje kontrolnih prečica između jezika moglo da ima nesagledive posledice po funkcionalnost programa. Drugim rečima, skup slova u kontrolnim prečicama pripada domenu međunarodnih simbola, nepromenljivih jedno- ili višeznakovnih reči iz strogo kontrolisanog skupa. Isto kao, npr. obeležavanje geometrijskih objekata, gde se obavezno koristi latinski i grčki alfabet. Kad se ova konvencija uoči (ne „usvoji“, jer je već činjenično stanje) i zapamti, odnosno na nju navikne, onda više ne može biti zabune da li je C u ktrl+C u stvari ce ili es. Isto kao što se niko osnovno obrazovan ne pita kojim su pismom obeleženi objekti u rečenici „…stranice AB i AP četvorougla ABHP zaklapaju ugao…“
Sad se vratimo na nepostojanje fizičke tastature.
Prvo, idealna latinična tastatura treba da ima samo srpski latinični raspored na sebi (ne kao dodatak američkom) sa srpskim nazivima tastera, opet baš kao što se to čini po zapadnim državama sa dugom latiničnom tradicijom. Idealna ćirilična tastatura, pak, treba da ima na svakom tasteru i prvi nivo američkog rasporeda — baš kao što je to i norma u nelatiničnom svetu (ruske, hebrejske, arapske, itd. tastature). Kako zbog komunikacije na engleskom, tako i upravo radi unosa simboličkih niski koje računar treba da razume: URL-ovi, naredbe školjke, slova u prečicama sa tastature, itd.
Drugo, kako ćemo dobiti ovakve tastature, tj. onakve kakve ih imaju drugde po svetu? Postoje dva načina. Prvi je da proizvođači, odnosno uvoznici naručuju tastature sa nazivama tastera koje bi sami izmišljali jer ni u jednom programu ne postoje. Drugi je da se na softverskom nivou dogovorimo kakvi će nazivi biti, kroz nekoliko godina se to difuzno raširi npr. u svom slobodnom softveru; pa da onda proizvođač/uvoznik kaže, „hej, mogli bismo ovo da podržimo“. Lično sam mišljenja da je drugi način verovatniji, a da prvi vodi u vrzino kolo: ne stavljati srpske nazive tastera u programe jer nemamo srpske tasture, ne praviti fizičke tastature sa srpskim nazivima tastera jer svi programi koriste engleske.
Ispisivanjem kombinacija kao ktrl+Q, ktrl+šift+F, itd. u programima sad i odmah, itekako se ne zanemaruje trenutno stanje na terenu. Glavni modifikatorski i drugi tasteri zato su preslovljeni, a ne prevedni; Ctrl je ‘ktrl’, a ne npr. ‘upr’ od ‘upravljanje’ (kao što je u nemačkom Strg od Steuerung). Tada je vrlo izvesno da onaj ko ne bi mogao za 10 sekundi da uvidi da mu je ktrl obeleženo kao Ctrl na tastaturi, alt kao Alt, itd. i ne koristi prečice u normalnom radu, već se oslanja na miš. Treba uzeti u obzir da neki tasteri i nemaju oznaku, kao šift, pa niko nije našao za shodno da se žali da ne vidi Shift na tastaturi (osnovna računarska pismenost…) Zatim, to što je slovo u prečici ostalo latinično, znači da na sadašnjim tastaturama korisnik može da pritisne bukvalno ono koje vidi na ekranu — vidi ktrl+C, pritisne Ctrl+C. Ovo 1-1 vizuelno preslikavanje zadržava se i u idealnom slučaju, kad i ako budemo imali temeljite ćirilične tastature (jer, kao što rekoh, one će nositi i latinska slova pored srpskih).
Toliko.
Ne ulazeći u ličnu ocenu, to što se ovo prenosi kao „vest“ (mislim, u globalnim razmerama, dežurni ovde samo prenose 🙂 glupo je samo po sebi:
1. Program pod kontrolom korisnika, podaci pod kontrolom korisnika -> Stolman voli.
2. Program pod kontrolom nekog iza sedam brda, podaci pod kontrolom korisnika -> Stolman ne voli.
3. Program pod kontrolom nekog iza sedam brda, podaci pod kontrolom nekog iza sedam brda -> Stolman …?
Šta biste očekivali da odgovori na ovo poslednje?
(Što je, uzgred, neobična karakteristika za nekog ko predstavlja lučonošu jednog pokreta: bezgranično strpljenje za odgovaranje na bezvezna pitanja, koja postavljaju novinari koji nisu elementartno proučili polazne tačke.)
Ono jeste da moja poslednja jednorednica nije činila posao sasvim temeljito — trebalo bi je izvršiti nekoliko puta za redom 🙂 — i da je problem sređen, ali radi potpunosti da dopravim:
[code]$ find | sort -r | xargs rename ‘s/([^/]*)$/${lc $1}/'[/code]
uradi, dakle, isto što i ta skriptina 🙂
