- This topic has 6 одговора, 5 гласова, and was last updated 17 years, 7 months раније by
.
-
Чланци
-
Za obične ljude je GPL licenca dovoljno komplikovana da je ne mogu čitati na engleskom, a verujem da mnoge odredbe ne bi bile jasnije većini ni na bilo kom drugom jeziku. Iz razloga edukacije (nisam programer niti radim u sw kući), voleo bih da sebi ipak razjasnim neke stvari kroz pitanja poznavaocima ove teme:
Pretpostavimo da programer/kompanija želi da iskoristi softverski proizvod objavljen pod GPL licencom. Želja programera/kompanije je da unese izvesne izmene, stavi svoj logo umesto originalnog i komercijalno ponudi takav proizvod.
Pitanje su:
1. koji su komercijalni dometi ovakvog relativno tipičnog scenarija:
[*]Može da prodaje proizvod uz dostavljanje source koda i modifikacija koda i stavljanjem izmena odnosno proizvoda takođe pod GPL licencu[/*:m]
[*]Može (samo?) da naplaćuje instalaciju i konfiguraciju takvog proizvoda[/*:m]
[*]Može da naplaćuje npr. uslugu održavanja takvog proizvoda…[/*:m][/list:u]2. Čega mora da se pridržava i šta biva sa logotipima koji su registrovani pod licencom drugog tipa nego što je GPL.
Neki dodatak ovome?
Postoji nezvaničan prevod na http://en.wikipedia.org/wiki/GNU_General_Public_License , koji je koliko-toliko razumniji, naročito za one sa slabim poznavanjem engleskog jezika.
Što se tiče ovih nedoumica, treba reći da je GPL v3 mnogo restriktivnija po pitanju prelicenciranja softvera koji je objavljen pod GNU/GPL licencama. Ako sam dobro shvatio, moguće je promeniti licencu izmenjenom softveru samo uz saglasnost vlasnika prvobitnog, orginalnog sotvera. Bez nje, prekopirani orginalni ili izmenjeni softver se mora objaviti pod uslovima GNU/GPL3, bez ikakvih ograničenja ili ukidanja prava datih licencom.
Ne sme da se naplaćuje korišćenje, licenca i dr. ograničavanje GPLv3 softvera u bilo kom obliku, ali kao i do sada moguće je naplatiti dostavljanje kopije GPL softvera, uz moguću naplatu tehničke podrške ili garancije.
Takođe, ne smeju se koristiti patenti koji bi doveli do toga da izmenjeni softver nastao od softvera objavljnog pod GPL licencom bude neslobodan, tj. da se i dalje ne može objavljivati pod GPLom.
Naravno, ukoliko je promenjena licenca (uz saglasnost vlasnika autorskih prava), ovo onda ne važi.
***
U praksi, ja sam autor orginalnog programa koji sam objavio pod GNU/GPL v3 uslovima. Ukoliko neko želi da iskoristi moj program, izmeni ga i želi da ga prodaje, odnosno objavi pod uslovima drugačijim od GPLa v3 on mora da dobije moju saglasnost. Izmene su moguće i bez saglasnosti, ali u tom slučaju modifikovani softver ili softver nastao uz delove mog programa mora biti objavljen pod istom licencom kao i orginalni softver, uz jasnu naznaku da je softver izmenjen, kada je izmenjen i ko ga je izmenio.Ako grešim negde, neka me neko ispravi.
linux4life
Cisto ako nekom znaci, na mom sajtu sam okacio dostupne original i prevedene verzije GPL v2 i 3 u pdf formatu >> http://www.mikrodigital.com/download#gpl
Koliko sam shvatio, programer/kompanija može da koristi nečiji program pod GPL licencom, da ga izmeni uz obavezu da navede koje su izmene, priloži iste, kao i datum izmena.
Takođe, ne sme naplaćivati trećoj strani korišćenje ili bilo koji vid licenci za program.
Međutim, pretpostavljam da može naplaćivati garanciju da će program raditi to što tvrdi (pošto GPL ne garantuje ispravan rad programa i slično). Pretpostavljam da tu garanciju može da granulaira prema kapacitetu korišćenja (jako liči na licencu, ali garancija da program radi to što radi i troškovi garancije za npr. jedan računar nije ista kao i za više računara).
Da li programer/kompanija može da naplati kao svoju uslugu rad na instalaciji i održavanju (to se možda može podvesti pod garanciju rada programa), bez obzira na to što dostavlja sam kod i sve izmene i ne uvodi restrikciju u njegovu distribuciju i korišćenje. Pretpostavimo da je program, originalni i/ili izmenjen veoma koristan za treću stranu koja ne poseduje tehnička znanja da ga instalira i konfiguriše na ispravan način?
Na kraju verujem da je forma održavanja na mesečnom/godišnjem nivou takođe nešto što se može naplatiti i nije u suprotnosti sa GPL licencom?
Ovo su pitanja koje sam čuo od mnogih koji bi se upistili u avanture izmene i dorade GPL programa i ne znaju zapravo koje su im mogućnosti.
(Нисам адвокат, само рекреативно се бавим овим зезанцијама 🙂
Za obične ljude je GPL licenca dovoljno komplikovana […]
Заправо је врло проста, кад се пође од дефинисане „четири слободе“ слободног софтвера. Уколико изведено дело одржава те четири слободе, и то тако да не омогућава наредном изводиоцу да их изврда, онда је практично сигурно у сагласности са лиценцом.
(Тешко и компликовано је обрнуто: ако желимо да изврдамо наведене слободе, да нађемо рупе које то омогућавају. ОЈЛ 3 је, између осталог, баш и крпила тако неке рупе. МОЈЛ је такође помало компликована, пошто није баш јасно шта је „статичко повезивање“ — нпр. шта са Ц++ шаблонима, итд.)
* Može da prodaje proizvod uz dostavljanje source koda i modifikacija koda i stavljanjem izmena odnosno proizvoda takođe pod GPL licencu
За сав софтвер (оригинални и измене) који се достави кориснику, мора да се омогући приступ изворном коду и даља употреба тог кода сагласна ОЈЛ-у. То је све. Платни односи корисника и издавача могу бити било какви, лиценца се тиме не бави.
То значи да ја могу, на пример, да узмем програм Икс под ОЈЛ-ом, само му променим име у Ипсилон, и почнем да продајем копије. Само што је то бесмислено, пошто ће први корисник којем продам копију Ипсилона, проследити копију наредном кориснику (ОЈЛ му омогућава), итд., тако да нико није луд да од мене купује копије Ипсилона, кад може да их добије за џабе. Овде су свакако могуће етички сиве зоне пословања, али се то не тиче лиценце.
* Može (samo?) da naplaćuje instalaciju i konfiguraciju takvog proizvoda
Може. ОЈЛ се уопште не бави начинима зарађивања, већ само практично онемогућава зараду по основу аутору државно дарованог монопола на умножавање, расподелу и употребу информација (тзв. „ауторско право“).
Ово морам да истакнем: када се разматра сагласност са ОЈЛ-ом, потпуно је беспредметно узимати у обзир аргументе који се тичу плаћања, зараде, профита…
* Može da naplaćuje npr. uslugu održavanja takvog proizvoda…
Може, само док је сав код који се угради у софтвер током тог одржавања такође доступан кориснику под условима ОЈЛ-а.
2. Čega mora da se pridržava i šta biva sa logotipima koji su registrovani pod licencom drugog tipa nego što je GPL.
(Можда нисам баш разумео.) ОЈЛ се бави ауторским правом, од тројке нешто захтева и на патентну страну како би покрпила рупе у изврдавању четири слободе, али се робним маркама не бави баш никако. На пример, Linux је регистрована марка, тако да би слободно могао да узмеш Линукс, преименујеш га и издајеш као Densix; али не би могао као Dens’ Linux, осим ако ти Торвалдс не да дозволу.
Практичан пример су Дебијанови Iceweasel и Icedove, који су Мозилини Firefox и Thunderbird са закрпама.
[…] programer/kompanija može da koristi nečiji program pod GPL licencom, da ga izmeni uz obavezu da navede koje su izmene, priloži iste, kao i datum izmena.
Не постоји обавеза да наведе које су измене, датуми измена, нити да уопште икако раздвоје измене од првобитног кода. Неопходно је само да се очувају сви текстови који се тичу ауторског права, што ће рећи све о лиценцирању и ауторству.
На пример, ако изворна датотека садржи уводни коментар:
[code]/*
Blah, blah, blah, GPL, blah, blah.© 2005-2008, J. Random Hacker
*/[/code]
онда се овај коментар не сме уклонити, нити одредба о лиценцирању мењати, али се слободно може додати аутор измена:
[code]/*
Blah, blah, blah, GPL, blah, blah.© 2005-2008, J. Random Hacker
© 2009, Pera Peric
*/[/code]
и даље безбрижно бркати по коду.Takođe, ne sme naplaćivati trećoj strani korišćenje ili bilo koji vid licenci za program.
Као што рекох, из ове реченице морамо избацити реч „наплаћивање“ као непотребан елемент разматрања. Пошто реченица тада више нема смисла, онда преформулиши 🙂
Međutim, pretpostavljam da može naplaćivati garanciju da će program raditi to što tvrdi […]
Опет, избацивши реч „наплаћивање“, неопходна је преформулација.
И тако даље, да не цитирам остале подтачке само уз „избаци плаћање, преформулиши“.
Zahvaljujem na obimnim odgovorima na pitanja koja sam postavio.
Što se tiče upotrebe reči “plaćanje”, često sam u prilici da diskutujem na temu programa otvorenog koda i takva pitanja su mi upućena od strane ljudi koji pretežno koriste vlasnički softver i pokazuju znatno manje razumevanje problematike od mene.
Lično nisam u poziciji da to gledam na taj način, ali i mene su kopkala ta pitanja koje većina korisnika uzima zdravo za gotovo ili ih u potpunosti ignoriše.
Ovo će nadam se pomoći mnogima koji su i sami imali određene nedoumice vezano za temu GPL licenci.
Pozdrav.
Мораш бити пријављен да би поставио коментар у овој теми.