- This topic has 6 odgovora, 5 glasova, and was last updated 17 years, 6 months ranije by
.
-
Članci
-
Za obične ljude je GPL licenca dovoljno komplikovana da je ne mogu čitati na engleskom, a verujem da mnoge odredbe ne bi bile jasnije većini ni na bilo kom drugom jeziku. Iz razloga edukacije (nisam programer niti radim u sw kući), voleo bih da sebi ipak razjasnim neke stvari kroz pitanja poznavaocima ove teme:
Pretpostavimo da programer/kompanija želi da iskoristi softverski proizvod objavljen pod GPL licencom. Želja programera/kompanije je da unese izvesne izmene, stavi svoj logo umesto originalnog i komercijalno ponudi takav proizvod.
Pitanje su:
1. koji su komercijalni dometi ovakvog relativno tipičnog scenarija:
[*]Može da prodaje proizvod uz dostavljanje source koda i modifikacija koda i stavljanjem izmena odnosno proizvoda takođe pod GPL licencu[/*:m]
[*]Može (samo?) da naplaćuje instalaciju i konfiguraciju takvog proizvoda[/*:m]
[*]Može da naplaćuje npr. uslugu održavanja takvog proizvoda…[/*:m][/list:u]2. Čega mora da se pridržava i šta biva sa logotipima koji su registrovani pod licencom drugog tipa nego što je GPL.
Neki dodatak ovome?
Postoji nezvaničan prevod na http://en.wikipedia.org/wiki/GNU_General_Public_License , koji je koliko-toliko razumniji, naročito za one sa slabim poznavanjem engleskog jezika.
Što se tiče ovih nedoumica, treba reći da je GPL v3 mnogo restriktivnija po pitanju prelicenciranja softvera koji je objavljen pod GNU/GPL licencama. Ako sam dobro shvatio, moguće je promeniti licencu izmenjenom softveru samo uz saglasnost vlasnika prvobitnog, orginalnog sotvera. Bez nje, prekopirani orginalni ili izmenjeni softver se mora objaviti pod uslovima GNU/GPL3, bez ikakvih ograničenja ili ukidanja prava datih licencom.
Ne sme da se naplaćuje korišćenje, licenca i dr. ograničavanje GPLv3 softvera u bilo kom obliku, ali kao i do sada moguće je naplatiti dostavljanje kopije GPL softvera, uz moguću naplatu tehničke podrške ili garancije.
Takođe, ne smeju se koristiti patenti koji bi doveli do toga da izmenjeni softver nastao od softvera objavljnog pod GPL licencom bude neslobodan, tj. da se i dalje ne može objavljivati pod GPLom.
Naravno, ukoliko je promenjena licenca (uz saglasnost vlasnika autorskih prava), ovo onda ne važi.
***
U praksi, ja sam autor orginalnog programa koji sam objavio pod GNU/GPL v3 uslovima. Ukoliko neko želi da iskoristi moj program, izmeni ga i želi da ga prodaje, odnosno objavi pod uslovima drugačijim od GPLa v3 on mora da dobije moju saglasnost. Izmene su moguće i bez saglasnosti, ali u tom slučaju modifikovani softver ili softver nastao uz delove mog programa mora biti objavljen pod istom licencom kao i orginalni softver, uz jasnu naznaku da je softver izmenjen, kada je izmenjen i ko ga je izmenio.Ako grešim negde, neka me neko ispravi.
linux4life
Cisto ako nekom znaci, na mom sajtu sam okacio dostupne original i prevedene verzije GPL v2 i 3 u pdf formatu >> http://www.mikrodigital.com/download#gpl
Koliko sam shvatio, programer/kompanija može da koristi nečiji program pod GPL licencom, da ga izmeni uz obavezu da navede koje su izmene, priloži iste, kao i datum izmena.
Takođe, ne sme naplaćivati trećoj strani korišćenje ili bilo koji vid licenci za program.
Međutim, pretpostavljam da može naplaćivati garanciju da će program raditi to što tvrdi (pošto GPL ne garantuje ispravan rad programa i slično). Pretpostavljam da tu garanciju može da granulaira prema kapacitetu korišćenja (jako liči na licencu, ali garancija da program radi to što radi i troškovi garancije za npr. jedan računar nije ista kao i za više računara).
Da li programer/kompanija može da naplati kao svoju uslugu rad na instalaciji i održavanju (to se možda može podvesti pod garanciju rada programa), bez obzira na to što dostavlja sam kod i sve izmene i ne uvodi restrikciju u njegovu distribuciju i korišćenje. Pretpostavimo da je program, originalni i/ili izmenjen veoma koristan za treću stranu koja ne poseduje tehnička znanja da ga instalira i konfiguriše na ispravan način?
Na kraju verujem da je forma održavanja na mesečnom/godišnjem nivou takođe nešto što se može naplatiti i nije u suprotnosti sa GPL licencom?
Ovo su pitanja koje sam čuo od mnogih koji bi se upistili u avanture izmene i dorade GPL programa i ne znaju zapravo koje su im mogućnosti.
(Nisam advokat, samo rekreativno se bavim ovim zezancijama 🙂
Za obične ljude je GPL licenca dovoljno komplikovana […]
Zapravo je vrlo prosta, kad se pođe od definisane „četiri slobode“ slobodnog softvera. Ukoliko izvedeno delo održava te četiri slobode, i to tako da ne omogućava narednom izvodiocu da ih izvrda, onda je praktično sigurno u saglasnosti sa licencom.
(Teško i komplikovano je obrnuto: ako želimo da izvrdamo navedene slobode, da nađemo rupe koje to omogućavaju. OJL 3 je, između ostalog, baš i krpila tako neke rupe. MOJL je takođe pomalo komplikovana, pošto nije baš jasno šta je „statičko povezivanje“ — npr. šta sa C++ šablonima, itd.)
* Može da prodaje proizvod uz dostavljanje source koda i modifikacija koda i stavljanjem izmena odnosno proizvoda takođe pod GPL licencu
Za sav softver (originalni i izmene) koji se dostavi korisniku, mora da se omogući pristup izvornom kodu i dalja upotreba tog koda saglasna OJL-u. To je sve. Platni odnosi korisnika i izdavača mogu biti bilo kakvi, licenca se time ne bavi.
To znači da ja mogu, na primer, da uzmem program Iks pod OJL-om, samo mu promenim ime u Ipsilon, i počnem da prodajem kopije. Samo što je to besmisleno, pošto će prvi korisnik kojem prodam kopiju Ipsilona, proslediti kopiju narednom korisniku (OJL mu omogućava), itd., tako da niko nije lud da od mene kupuje kopije Ipsilona, kad može da ih dobije za džabe. Ovde su svakako moguće etički sive zone poslovanja, ali se to ne tiče licence.
* Može (samo?) da naplaćuje instalaciju i konfiguraciju takvog proizvoda
Može. OJL se uopšte ne bavi načinima zarađivanja, već samo praktično onemogućava zaradu po osnovu autoru državno darovanog monopola na umnožavanje, raspodelu i upotrebu informacija (tzv. „autorsko pravo“).
Ovo moram da istaknem: kada se razmatra saglasnost sa OJL-om, potpuno je bespredmetno uzimati u obzir argumente koji se tiču plaćanja, zarade, profita…
* Može da naplaćuje npr. uslugu održavanja takvog proizvoda…
Može, samo dok je sav kod koji se ugradi u softver tokom tog održavanja takođe dostupan korisniku pod uslovima OJL-a.
2. Čega mora da se pridržava i šta biva sa logotipima koji su registrovani pod licencom drugog tipa nego što je GPL.
(Možda nisam baš razumeo.) OJL se bavi autorskim pravom, od trojke nešto zahteva i na patentnu stranu kako bi pokrpila rupe u izvrdavanju četiri slobode, ali se robnim markama ne bavi baš nikako. Na primer, Linux je registrovana marka, tako da bi slobodno mogao da uzmeš Linuks, preimenuješ ga i izdaješ kao Densix; ali ne bi mogao kao Dens’ Linux, osim ako ti Torvalds ne da dozvolu.
Praktičan primer su Debijanovi Iceweasel i Icedove, koji su Mozilini Firefox i Thunderbird sa zakrpama.
[…] programer/kompanija može da koristi nečiji program pod GPL licencom, da ga izmeni uz obavezu da navede koje su izmene, priloži iste, kao i datum izmena.
Ne postoji obaveza da navede koje su izmene, datumi izmena, niti da uopšte ikako razdvoje izmene od prvobitnog koda. Neophodno je samo da se očuvaju svi tekstovi koji se tiču autorskog prava, što će reći sve o licenciranju i autorstvu.
Na primer, ako izvorna datoteka sadrži uvodni komentar:
[code]/*
Blah, blah, blah, GPL, blah, blah.© 2005-2008, J. Random Hacker
*/[/code]
onda se ovaj komentar ne sme ukloniti, niti odredba o licenciranju menjati, ali se slobodno može dodati autor izmena:
[code]/*
Blah, blah, blah, GPL, blah, blah.© 2005-2008, J. Random Hacker
© 2009, Pera Peric
*/[/code]
i dalje bezbrižno brkati po kodu.Takođe, ne sme naplaćivati trećoj strani korišćenje ili bilo koji vid licenci za program.
Kao što rekoh, iz ove rečenice moramo izbaciti reč „naplaćivanje“ kao nepotreban element razmatranja. Pošto rečenica tada više nema smisla, onda preformuliši 🙂
Međutim, pretpostavljam da može naplaćivati garanciju da će program raditi to što tvrdi […]
Opet, izbacivši reč „naplaćivanje“, neophodna je preformulacija.
I tako dalje, da ne citiram ostale podtačke samo uz „izbaci plaćanje, preformuliši“.
Zahvaljujem na obimnim odgovorima na pitanja koja sam postavio.
Što se tiče upotrebe reči “plaćanje”, često sam u prilici da diskutujem na temu programa otvorenog koda i takva pitanja su mi upućena od strane ljudi koji pretežno koriste vlasnički softver i pokazuju znatno manje razumevanje problematike od mene.
Lično nisam u poziciji da to gledam na taj način, ali i mene su kopkala ta pitanja koje većina korisnika uzima zdravo za gotovo ili ih u potpunosti ignoriše.
Ovo će nadam se pomoći mnogima koji su i sami imali određene nedoumice vezano za temu GPL licenci.
Pozdrav.
Moraš biti prijavljen da bi postavio komentar u ovoj temi.