Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Logika da pojava reči feed u fuel feed povlači istovetan prevod kod RSS feed je nepromišljena u najbolju ruku. […]
Pazi, ovo je tipičan slučaj onoga o čemu pričam, o nemogućnosti opštih slaganja. Meni lično je feed upotrebljen u sasvim istovetnom značenju: kao što fuel feed dovodi gorivo motoru, paper feed papir štampaču, line feed „uvodi“ novi red (to je iz vremena onih teletajp-šklopocija), tako i ovaj RSS feed dovodi korisniku nove vesti, poruke itd.
Dakle, meni zvuči super, tebi zvuči nepromišljeno, i šta sad? Tvoje mišljenje je jednako važno koliko i moje, dakle kako da prelomim? Pa prosto: tamo gde ja prevodim, ima da koristim „dovod“, bar dok me dobra količina drugih izvedenih prevoda ne utera u suprotno. Dodatno bi mi u odluci pomoglo i to što mi se „priključak“ sukobljava sa plugin (što takođe moraš da razrešiš ako uzmeš da je to feed), mada mi je u ovom slučaju i bez toga situacija čista.
A ovo da me drugi izvedeni prevodi većinski ubede u suprotno, ne pričam hipotetički, već se zaista dešava. Tako sam npr. zagovarao „poništiti“ za „undo“, ali je onda ispalo da su mnogi drugi urađeni prevodi išli sa „opozvati“, te sam batalio svoje rešenje.
Drugim rečima, ti bi se radije oglušio o potrebu za jezičkom ergonomijom i nametnuo izraze koje koristi najveći stručnjak (ili možda neoklicina njih)? Pa, mogu reći samo da se u potpunosti ne slažem sa time. Da se tako postupalo sa interfejsom KDE-a, imali bi verovatno veoma loš i nefleksibilan interfejs i korisnici bi badava postovali na bug tracker-ima.
Ih bre, pa samo mi je jezička ergonomija i na umu 🙂 Meni je to upravo da prevod bude kratak i jezgrovita, da se lako menja kroz padeže, da ima glagolske i pridevske oblike ako su potrebni, dakle da bude savršeno upotrebljiv kada se jednom nauči. A jezička ergonomija mi nije da prevod „ne bude smešan“, jer to svakom znači nešto drugo.
Takav, „stručnjački“, jeste i svaki engleski original, pa ne misliš valjda da je kod njih neko „smišljao dobre izraze“? Nego lepo izrazi budu uvedeni od strane izumitelja novih stvari — dakle stručnjaka — i onda ih drugi prosto nauče vremenom. Stoga, konkretno za računarske prevode, gledam da idem taman dokle i engleski original: ako se u originalu neki pojmovi razlikuju, mogu susretnuti blizu jedan drugom, neobično su jezgroviti i odskaču od okoliša, onda se smatram dužnim da to omogućim i prevodom — znači, ni manje, ni više.
Kao prvo, ovo je veoma loše i dvosmisleno definisano Pravopisom.
Kao što rekoh, Pravopis sam pomenuo tek uzgred, jer ga smatram samo preporukom. Ni meni se ne dopada ovo određenje u njemu, konkretno deo gde se dozvoljava da se pri pisanju latinicom reči ostavljaju u originalu. Što se ostavljanja u originalu u ćiriličnom tekstu tiče, deo „izuzetno se […] može navesti u izvornoj latinici“ jeste malo neodređeno, ali svakako u to ne spadaju reči koje su deceniju s nama i ne silaze ljudima sa usta, kao Vindouz, Linuks i sl. Ali da ne dužim.
Ali, eto, to nam je što nam je. Bilo bi verovatno bolje da se ne mešam u prevod, pošto nisam najveći stručnjak u polju, niti sam nekakav autoritet. Izvini zbog sarkazma, ali to je nešto što smatram vrlo nazadnim načinom razmišljanja.
Nisam mislio na to, nisam ni ja nikakav stručnjak, nego sam mislio da nam je takav haos upravo zato što nemamo istaknutih autoriteta u polju (ne kažem da nema stručnjaka, nego da nema autoriteta, kao što su uostalom i svi drugi domaći autoriteti obrisani u poslednjih 15 godina). Hteo sam da istaknem kako rečnik bilo koje oblasti nastaje, tj. da dolazi od centralnih stručnih figura ka narodu, a ne od nekih hipotetičkih „jezičkih dizajnera“.
Mi prevodioci smo u tom smislu na cedilu, da moramo sami da izmišljamo ono što je u mnogim drugim državama već normalno rašireno od pomenutih autoriteta. Mada, iskreno, ovo „na cedilu“ ne znači da sam nezadovoljan time, jer mi upravo ta zbrka deluje izazovno, kao neosvojena divljina 🙂
Nego, kad smo kod konkretnih predloga:
Jedna od njih je RSS feed. Ja bih to preveo kao RSS “priključak”.
A šta bi bio „RSS plugin“? 🙂 U KDEu: plugin = priključak, a feed = dovod. Kao što je drugde npr. fuel feed = dovod goriva. I pritom feed, odnosno dovod, ima vrlo precizno značenje: na njega se priključuje samo radi primanja sadržaja, ne i odašiljanja (kao što motor ne vraća gorivo u rezervoar). Meni lično situacija čista kao suza — bez obzira na kerozinska isparenja koja će nekom da nateraju suze u oči 🙂
Bolje ja da udarim u monolog po krupnijim celinama, umreću ako budem otpisivao tačku po tačku 🙂
1. Vodilje prevođenja 1-4, koje navedoh.
Naravno da su one, kao takve, samo moje lično mišljenje. Njihova eventualna objektivna težina može biti samo u tome iza koliko već načinjenih prevoda „stoje“. Kad sagledam situaciju na polju prevođenja slobodnog softvera u nas, zaključujem da je istrajnost prevodilaca na prevodima otprilike direktno srazmerna vođenju sličnim kriterijumima i neplašenju od sasvim izvesnih podsmeha.
Ovo, mislim, ne treba ni da čudi. Jer koji smo to mi koji podosta prevodimo? Ajde što ja nisam, ali, ruku na srce, neće biti ni da su ostali odlučili da prevođenjem „odsluže svoj dug društvu“, već mora tu biti nešto dublje. Unutrašnji osećaj estetike, osećaj da je došla voda do poda, akutno trovanje engleskim? 🙂
U mom slučaju, sećam se još tamo negde, mora biti ’91. ili ’92, kako sam bio očaran prikazima računara u „Odiseji 2010“, da sam nekoliko nedelja posle toga kockicu po kockicu sastavljao „font“ za C64 i bio neobično zadovoljan kad sam na kraju dobio i to READNj. na ekranu (*možda nije bilo Nj, ne sećam se čime sam tačno zamenio Y 🙂
2. Legendarni običan korisnik, i za koga se to prevodi.
Kao što rekoh, takav me se potpuno ne tiče. Ali ne zato što ne želim da mu pomognem, već zato što ne verujem da se rečnikom može pomoći bilo kome, bilo kako. Ko hoće da bude i ostane tek bezbrižni povremeni korisnik računara, nema toga tog rečnika koji će ga gurnuti dublje. A i zašto bi išao dublje — ne moramo svi da se bavimo računarima do iznemoglosti.
Ne može rečnik da odmogne niti pomogne ni stručnjacima. Pojedini izrazi mogu da budu samo odbačeni ili prihvaćeni među stručnjacima, ali će svakako oni izrazi koji se na kraju koriste, pre svega drugoga biti nedvosmisleni, kratki i jezgroviti (dakle, ako nema takav domaći, onda strani).
Odnosno, ja ne prevodim niti smišljam terminologiju zato da nekom olakšam nešto, jer to ili nije moguće (običan korisnik) ili nije potrebno (stručnjak), već zato što zadovoljava neko moje unutrašnje osećanje. Verujem da i drugi česti prevodioci-amateri, ako i ne razmišljaju svesno ovako, onda je to samo zato što to još nisu sebi priznali. Kao što rekoh, akutno trovanje engleskim 🙂
3. Naš jezik nije pristao računarskim izrazima tako kao engleski
A jeste pristao svim drugim granama nauke i tehnike, samo su računari pali s marsa? Samo kad pogledam u svojoj struci, sve vrvi od „rogobatnih izmišljotina“, koje koristimo u zdravlju i veselju. Prevodi oštri kao britva, bez kočnica i uvijanja, kovani u vreme kad se mislilo da smo neke face — bez obzira jesmo li ili nismo bili, poenta je u duhu.
Pomenuh gore već gornjaku za upper surface (tu je naravno i donjaka), a prođe mi obzorjem razmišljanja pre neki dan reč spar, greda po dužini krila koja nosi glavno opterećenje. Baš radoznalo pogledah u opšti rečnik, piše „greda, jarbol, potporanj krila“, izrazi koji su, redom: preopšti, nešto potpuno bezveze, predugačak. Naš stručni prevod? — „ramenjača“, bato!
Ne, nisu računari ti koji nisu pristali srpskom, već je vreme to koje nije pristalo srpskom — čista društveno-psihološka situacija. Šta uostalom ja o tome da pričam, eto ga gosn. Ledar, ovaj hoću reći Zmijar, koliko vidim baš bi mogao da stručno prozbori neku rečcu o stanju svesti u naroda 🙂
4. Da se pametno dogovorimo oko dobrih i većini prihvatljivih prevoda
Nemoguće. Rečnik se ne stvara konsenzusom, već žezlom autoritativnog, popularnog, istaknutog. Gorepomenute rečnike drugih grana tehnike nisu stvarali ni jezikoslovci ni kakvi komiteti, već pojedinici smatrani za vrhunske stručnjake u oblastima koje su u tim trenucima bile uzimane za perjanicu društvenog napretka. Upravo zbog nedostatka tog duha danas kod nas i ne postoji računarski rečnik, a ne zbog „nepodesnosti srpskog“, što je koještarija.
Uostalom, nisam video jedan primer domaćeg računarskog prevoda koji, kao celina, nije otpisan međ’ domaćom računarski potkovanom populacijom kao smešan. Počev od izdanja Mikroknjige, preko Majkrosoftovog prevoda (po mom mišljenju, veoma dobrog), pa nadalje.
Znači, puste su te priče oko opštenarodnog slaganja, državnih tela, komiteta „onih koji se u to bolje razumeju“, standardizacija. To s jezikom nikad nije išlo, ni kod nas ni u svetu, pa neće ni ubuduće. Pomenuti Majkrosoftov prevod je imao jednog akademika u timu, i to po priči vrlo aktivnog i spremnog da ide u sitna crevca (a ne da figura tek da se ima ime), pa nešto ne vidim da je to pomoglo Majkrosoftovom prevodu da ne bude ismejavan. Nego mi koji prevodimo, lepo se dobro isprangijamo argumentima u vezi konkretnih predloga, i onda svako prelomi u svom zabranu — niti može, niti treba nešto više od toga.
5. Strani izrazi u originalu
Imam pred sobom dva pravopisna sistema:
Prvi, engleski, krpljen vekovima rukama i nogama, krojen političkim odlukama srednjovekovnih vlastodržaca s obe strane Lamanša, i sprovođen rukom mudrih štampara (plaćanih po složenom slovu) koji su umeli da iskoriste taj haos (mislim da sam već ostavljao na forumu, ali ajd’ opet: http://www.spellingsociety.org/aboutsss/leaflets/whyeng.php )
I drugi, srpski, kojeg je mahom sastavio jedan bezobraznik pre manje od dva veka, prekršivši sve tadašnje društvene norme, naturivši po svom ličnom ukusu, narodu koji ništa drugo moderno imao nije, jedan od najmodernijih svetskih pravopisa.
Ja sam inženjer; volim novo i moderno, i koje odiše drskim duhom svog tvorca. Da se 150 godina pošto su takvi problemi rešeni, danas kod nas po forumima otvaraju teme „Kako vi izgovarate…“ E vala, neće u mojoj smeni — kraj priče.
6. Strani izrazi u transkripciji
Transkripcija je vrlo nezgodna, jer engleski ima oko 43 glasa (neka srednja procena), odnosno toliko bi im slova trebalo za fonemički alfabet kakav je srpski; još gore, od ta 43 glasa, 12 (ili beše 14) su samoglasnici. Tako da se ne običan narod, već stručnjaci za engleski prepiru oko pojedinih transkripcija.
Pored toga, transkripcija ubija osećaj za jezik, izaziva pravopisne nedoumice. U samoj ovoj temi, lepo Ladan ko Pivo primeti gore baš taj efekat. Povlači tako za sobom i engleski red reči, nepromenljivost prideva, pogrešnu kapitalizaciju… Stoga se trudim da je izbegavam kako zna i umem.
7. Lična imena
Tu svakako postoje i koriste se oba rešenja — transkripcija i prevod. Nema pravila, sve je slučaj za sebe, pa kako kome dođe. Ja lično imam neki labavi kriterijum, koji se očigledno ne može uvek s lakoćom primeniti, ali je bar takav-kakav: ako je ime nečega jako vezano sa njegovom namenom, preveo bih ga, a u suprotnom transkribovao. Kao malo potpravilo, ako je ime direktna anglizacija klasične reči, koja takođe postoji i posrbljena, onda bih ga njome preveo bez obzira na povezanost sa namenom. Poštanski klijenti mi dođu kao školski primer: Thunderbird postaje Tanderberd (transkripcija), KMail K-pošta (prevod), a Evolution Evolucija (klasika)
Što se tiče mišljenja da robne marke ne treba preslovljavati, zato što su zaštićene nekakvim zakonom: to se bre tiče samo pravničkih zavrzlama u sudskim parnicama, a ne za svakodnevne upotrebe u komunikaciji. Uostalom, onoga trenutka kada napišete „Firefoxom možete…“, već ste „iskvarili robnu marku“ dodaviši padežni nastavak. Mada ne volim da mašem batinom, pomenuću ovde i Pravopis, koji pri pisanju latinicom ostavlja obe mogućnosti (izvorno ili transkripcija), a ćirilicom propisuje isključivo transkripciju.
E sad, pošto vidim da je ceo latinični svet odlučio da koristi izvorna a ne transkribovana imena u slučajevima kad se ne prevodi, samo još kod nas ima nekih batrganja, trenutno sam pri tome da u budućim prevodima, u latiničnoj verziji zaista ostavljam takva izvorna imena i skraćenice. Pošto sam neophodnu tehniku za to već razradio iz drugih potreba, kovelim kad ljudi tako vole neka im, ionako me se ne tiče.
—
(hm, manje bih vremena potrošio da sam otpisivao tačku po tačku…)
Pa ima ispravki i korektorskih i lektorskih […]
Za lektorske, svaka hvala. Za „korektorske“, ahem, da ponovim radne pretpostavke:
1) prevod ne sme biti ništa manje funkcionalan od engleskog originala,
2) ništa manje upotrebljiv u neformalnoj komunikaciji,
3) niti čista transliteracija sa engleskog,na šta sam zaboravio da dodam:
4) ne sme da gura probleme pod tepih,
što znači da prevod mora biti takav da ne bude tek prevodilački salto na papiru i na ekranu, već da ga je moguće spontano koristiti usmeno, pri brzoj komunikaciji.
Pa da vidimo:
negde se pominje “podesavanje” negde “postavka”. To mi je bolo oci.
Vrlo brzo i bezbolno bih mogao da pronađem sve pojave jednog i prebacim u drugo, ali ne mogu da se nakanim, jer mi ne odgovara „podešavanje“. Em što su glagolske imenice nekako izveštačene u odnosu na obične, em što nam često treba kao glagol. Posebno kad se radi o jednini „setting“, jednoj postavci.
Znači, ne vredi da juriš postavke i menjaš u podešavanja, jer to lako mogu sam ako se ubedim, a ni obrnuto, jer iako bih to voleo, morao bih da ubedim neke druge — klasična pat-pozicija 🙂
Zatim: “rezim preko celog ekrana”. Tu bi moglo “prikazi preko celog ekrana”. (to je u, mislim, programu za pregled slika digiKama).
Slažem se da bismo mogli da ustanovimo standardan prevod za „Fullscreen mode“ kao naredbenu frazu (stavku menija, dugme), i možda bi moglo da bude čak samo „Preko celog ekrana“.
Međutim, pošto je original imenički skup, treba nam i takav prevod za sve ostale namene (tačka 4 odozgo, bez problema pod tepihom). Trenutno koristim „celoekranski režim“ u rečenicama u prevodu.
(Napomena: u toku prevođenja sam uvideo da je imenički skup atribut+imenica funkcionalniji nego imenica+genitiv, jer se sa ovim drugim lako upada u nagomilavanje genitiva, što ima isti efekat kao kad se u engleskom slože nekoliko nepromenljivih prideva pa se više ne zna šta se na šta odnosi.)
Zatim: “Uredjivaci”. To nisam mogao da skopcam dok nisam otvorio meni. Okej, mogao sam malo da se zadrzim i pogledam ikonicu, ali to usporava rad. “Editor” je dovoljno jasno i opsteprihvaceno.
Oko ovoga je već bilo frke. Rezultat ljute bitke: uređivač 🙂 Tako je i u Gnomu.
Jedan od nezahvalnijih izraza je “manager”. U nekim slucajevima, kao sto je “color management”, moze se potpuno izostaviti rec manager
Tačno je da je nezahvalan, i stoga u KDEu koristimo „menadžer“, a u Gnomu je „upravljač“. Ali opet moram da se pozovem na funkcionalnost: može se u slučajevima koje navodiš ovako ili onako, ali ne može da se izbegne potreba za imenicom, kada se priča o „različitim menadžerima slika“ i sl. Znači, opet tačka 4, nema bega od imenice.
Jos jedna cesta i vrlo zjbna rec je “viewer”. “Pregledac” zvuci malo izvestaceno i uvek mi malo zasmeta (spontano se zakacim za nju svaki put).
Ovo prosto mora da se ustanovi ćefom — svako ima drugačije mišljenje. Ono što sam mogao praktično da uvidim, jeste da sledeća kombinacija ne pravi probleme i ne dovodi do nedoumica, ako se poštuje bez vrdanja:
browser = pregledač (ovo je i u Vindouzu)
viewer = prikazivač
reader = čitačJuce sam dao zeni da malo sedi za srpskim prevodom, i cuo sam da umire od smeha neko vreme, a onda je trazila da vratim engleski.
Polako dolazim do zaključka da prevod na čiju se terminologiju dugogodišnji korisnik računara neće smejati, ne vredi ni pišljiva boba. Tj. biće funkcionalno neupotrebljiv, prema tačkama 1 i 2 odozgo — ne postoji način da terminologija bude izabrana tako da zadovolji funkcionalnost, a da izbegne podsmeh.
Može se doduše sve što je kritično samo presloviti, ali tome u kraj stupa tačka 3 🙂 Uglavnom se takvi izrazi i ostavljaju u originalu u neobaveznoj pisanoj komunikaciji, što naravno ne dolazi u obzir; ne videh nigde npr. „fajervol“ (koji je uglavnom svuda — KDE, Gnom, Vindouz — mlako preveden kao „zaštitni zid“, praktično kucajući na vrata tačke 4, naspram mog ličnog ekstravagantnog favorita — „vatrobran“ 🙂
E sad, čisto da pokrijem sve mogućnosti: ako ti draga umire od smeha zbog gramatičkih pogreški, propadoh u zemlju 🙂
[…] Mnogo mi je to komplikovano to sa instalacijom čistog sistema. Trenutno nemam dovoljno mesta na hardu za još jedan KDE.
Fakat komplikovano, sve i da imaš mesta.
A nema veze, ubaciću ispravke u ovu temu pa nek ide život. Podrudiću se da napravim neki jednostavan markup tako da će moći programski da se vadi tekst (nešto kao diff).
Ovaj, verujem ja da smo puni grešaka kada bi se one metodično tražile, ali zar ih ispada toliko mnogo kada normalno koristiš sistem, da misliš da vredi neke automatizacije? 🙂 Nije li dovoljno samo da kopiraš deo teksta koji ne valja, uz kratku napomenu?
Ako te pogrešno razumem, te bi da ispravljaš terminologiju, onda kao što rekoh, to prvo treba prodiskutovati za svaki slučaj ponaosob. Ili, ako bi da menjaš konstrukcije rečenica, nezahvalan je to posao u smislu da ako sam ne održavaš neki prevod, dolazi do šarenila stila i sl.
[…] Ja sebi jednostavno dozvoljavam da lupetam do besvesti i jednom u sto pokušaja ću doći do neverovatnog okrića koja često ruše sve postavljene zahteve.
Što se mene tiče, savršeno — da vidiš što bih se ja osilio sa KDEom, da ne bi našeg obor-kneza, Marka Rosića, da grdi po raji 🙂 (*poetsko preterivanje)
Nego da se vratimo temi… Da li je moguće obrađivati prevod na živo? Na primer izmenim neki fajl i odmah vidim u KDE-u šta se desilo?
Eh, gotovo kafenisanje? Ajde.
Postoji lak i prljav, i čist i teži način.
Prljav način bi bio da skineš izvor prevoda koji odgovara instaliranoj verziji KDEa (npr. kde-i18n-sr-3.5.5.tar.bz2), u kome se nalaze PO datoteke koje sadrže prevod, i onda ih instaliraš preko onih koje dolaze uz distribuciju. Kad izmeniš nešto, samo opet opališ make install, i ažuriraće samo izmenjene datoteke. Problem sa ovim je što ne možeš baš sve izmene videti u akciji (prevodi iz desktop_*.po datoteka — uglavnom imena ikona, iz K-menija, i sl. — generišu se pri kompilovanju celog KDE), i što kad praviš razlike, činiš to sa neažurnom verzijom, ona u centralnom skladištu može biti u međuvremenu izmenjena (mada je 3.5 grana sada već prilično stabilna).
Čist način (kako stalni prevodioci ponekad rade) bio bi da se održava verzija KDEa kompilovana iz izvora, usklađena sa centralnim skladištem (grana 3.5), i onda sve ide kako treba. Mada ima začkoljica da se to namesti kako treba, tako da se ne meša sa normalnom distribucijom (obično se doda još jedan korisnik, s posebnim podešavanjima okruženja…)
Smatram da je (ćirilični) KDE prevod odličan, i rado ga koristim.
Fala na lepim rečima 🙂
Konkretno na primeru “postavki”, ja ne vidim uopšte problem u filterima kroz koje su propuštene sve mogućnosti, već u inerciji prevodilaca (bez uvrede, ovo nije ništa lično).
U kom smislu inerciji? Jer…
[…] skovao “ubijanje providnosti”. To je bilo dovoljno jasno čitaocima i izraz je bio relativno lako prihvaćen (bez “jezičkog otopra”). Da li prevod dobar?
…eto npr. pred ovim bih se i ja poneo „inertno“, u sledećem smislu. Malo pogledah sada šta mu dođe to „transparency flattening“, i pre bih ga preveo recimo kao „razlaganje providnosti“ — poenta nije konkretan izraz, već to da je različit. Ali, i „ubijanje providnosti“ glatko prolazi one filtere odozgo, i pošto znam da si ga ti već upotrebljavao, uz blagi unutrašnji gunđ bih i ja tako učinio (inercija). Jer, to što se meni manje dopada nego nešto drugo nije nikakav objektivan kriterijum, kakav jeste činjenica da je već upotrebljeno (usklađenost).
[…] ako je moguće, onda ne treba izmišljati nove reči ili koristiti izraze koji ne asociraju ninašta samo da bi se jezički (tačnije, sistemski) bio korektan.
U principu, kao što rekoh, sve može što prođe one kriterijume odozgo. Jedino iz iskustva znam da mnoge takve varijante „da vidimo kontekst“, „nešto očiglednije“, itd. prosto ne mogu da ih prođu.
I mislim da ne vredi mnogo ni pokušavati. Ako se pogledaju druge grane tehnike, može se videti sijaset takvih „sistemskih“ izraza, da neupućen zaista ne može tu ništa da zaključuje „intuitivno“. Moj omiljni primer iz sopstvene struke jeste „gornjaka“, koja načisto rastura svoj engleski parnjak upper surface, u kontekstu u kome služe.
Što nas dovodi do verovatno najbitnijeg određenja priče:
Bitno je uzeti u obzir činjenicu da se profil ljudi koji *prevode* KDE razlikuje od profila *krajnjeg korisnika* koji nikada neće ni pomisliti da prevodi bilo šta, a kamo li interfejs. Dakle, to što je softver pun “postavki” može biti samo problem imitacije ili nedovoljnog razumevanja krajnjih korisnika.
Ovo je stanovište „profesionalizma“. Po mojoj radnoj definiciji, profesionalac je onaj koji je sposoban da se jasno distancira (bez emocija) od onoga što proizvodi i korisnika toga; drugim rečima, da poštuje spolja nametnute norme, i kad zatreba, sledi stvari koje mu deluju kao najobičnija glupost.
Profesionalac prevodilac bi bio onaj koji kaže „pravim prevod za Acu Burekdžiju, te istražujem kako A.B. razmišlja, kako bih mogao da mu udovoljim; naravno, meni lično, ne pada na pamet da koristim taj prevod“. Bar za jednog koji se profesionalno bavi prevođenjem na računaru, znam da je izrekao nešto u ovom stilu. Ne pokušavam da budem ironičan, jer kao što rekoh, smatram da se to od profesionalca i očekuje.
Pošto ja nisam profesionalac, a vala ni Majka Tereza, onda prvi na spisku zadovoljnih korisnika prevoda moram biti ja lično i drugi slične povezanosti sa računarima. To, u najmanju ruku, znači da prevod u perspektivi ne sme biti ništa manje funkcionalan od engleskog originala, ništa manje upotrebljiv u neformalnoj komunikaciji, niti čista transliteracija sa engleskog. U suprotnom, kada se ne bih mogao nadati tome, motivacija za rad na prevodu bila bi mi ravna nuli — što spada u amaterizam, kakav i jeste.
Srpski jezik je, s druge strane, veoma skoro počeo da se koristi i samim tim ima mnogo nedoslednosti i teško je pratiti različite interfejse. Jednostavno, stvaraju se “loše navike”. Taj deo treba uskladiti, da bi ljudi mogli da se naviknu. Upotreba intuitivnih izraza je samo katalizator za stvaranje te navike.
Potpisujem sve što si napisao, samo postoji jedna začkoljica: ako uopšte zastaneš da se zapitaš koji bi izraz bio intuitivan, možeš biti siguran da takav ne postoji 🙂
Recimo “postavke”. Mnogi će se odmah zapitati šta tu treba da “postave”. To je malo čudan izraz čak i za mene. Pomalo bode oči, da tako kažem.
Totalno subjektivno i stvar navike. Razmisli prosto: ako je očigledno nejasno, rogobatno i postoji bolje rešenje, zašto su onda mnogi prevodioci tako izabrali? Pored što ih ima po KDEu, eno i Gnom je pun „postavki“, npr.
Praktično je vrlo nezahvalno odlučivati između rešenja koje mogu biti ravnopravni sinonimi. Međutim, ono što nije tako teško, to je upotrebiti nekoliko načina za eliminaciju mogućih izbora:
– koje se rešenje neće sukobiti sa nekim drugim engleskim izrazom (uvesti dvosmislenost)?
– da li se engleski izraz koristi na više načina (imenica, glagol, pridev), i koliko koje rešenje to može podržati?
– koje rešenje je najmanje natovareno drugim značenjima?
– koje rešenje je kraće (posebno jedna mesto dve reči)?
– koje rešenje se možda već odavno upotrebljava u drugim granama tehnike, u analognom kontekstu?
Iznenađujuće je kako se lako mogu odbaciti mnoga rešenja kada se propuste kroz ovakav filter.
”postavke” se spominje na vise mesta… […] Ali bi bilo bolje da se u zavisnosti od konteksta ovo naziva “podesavanjima”, jerbo mislim da je to intuitivnije za nove korisnike.
Tako nekako smo i dogovorili, da u menijima (posebnom glavnom meniju programa) uvek stoji „Podešavanja“, a inače na volju prevodioca (kao sinonimi). Mada bih ja radije svuda imao postavke, ali tako je kako je.
A inace, jel neko koristi onaj progic za prevodjenje KBabel ili kako se bas zvase? Da li se on koristi i za lokalizaciju KDE-a?
Jes’, baš taj koristimo za lokalizaciju KDEa, mada naravno nema nikakve obaveze da se tako čini (zgodan je jer jedini ume da pripomogne sa „dijalektom“ PO datoteka koje se koriste zaključno sa KDE trojkom).
[…] Ako moze, tako mi je lakse: da lepo napravim ispravke i onda diff fajlove, a a?
Ruku na srce, možda je to više posla nego što treba? Morao bi onda da imaš ažurnu granu 3.5 prevoda iz SVNa, da bi se razlike mogle čisto primeniti. Mislim da ovo vredi jedino kada se želi održavati prevod nekih od programa.
Što se tiče očiglednih ispravki (tipfelera, pogrešnog konteksta), to slobodno možeš neformalno da prijaviš. A ako bi se izmena sastojala u promeni terminologije, tada bismo već morali da pričamo o tome 🙂
[…] Verovatno ima jos takvih izraza koji mogu biti manje intuitivni ljudima operisanim od kompova (pa i od engleskog jezika) i PMSM na to treba obratiti paznju.
Moram ovde u digresiju. Prvo, misliš li da su engleski izrazi intuitivni englezima operisanim od kompova? Drugo, misliš li da se prevod treba praviti za ljude operisane od kompova? Ja bih na oba rekao — ne 🙂
