Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Za traženje datoteka koje sadrže neko parče teksta:
[code]find putanja -type f -print0 | xargs -0 grep -liI ‘tekst'[/code]
Za find, opcija -type f daje samo datoteke, -print0 ispisuje imena razdvojena nultim znakom (pošto u njima može biti razmaka). -0 za xargs navodi da je ulazni tekst razdvojen nultima (par sa -print0). Za grep, -l zadaje da se ispisuju samo imena datoteka (umesto linija koje sadrže tekst), -i da se ne razlikuje veličina slova, -I da se preskaču binarne datoteke.
Što instaliraš iz izvora? Možda ima spremljen binarni paket za tvoju distribuciju.
Inače, Cmejk se brzo razvija ovih dana, problem je verovatno u zastareloj verziji. Evo baš proverih, sa 2.2.3 biva tako kako si opisao, ali sa 2.4.2 radi kako treba.
Naša slova u imenu/lokaciji bi sada trebalo da rade (proverio kod sebe, Časlave javi da li je ok).
Overeno, aferim.
Granica negde mora da se postavi – u ovom slucaju je granica to da na mom racunaru ne zelim neslobodan softver.
Nisam se osvrnuo na Gugl-pretraživač tek reda radi, nego što me stvarno s vremena na vreme prođu žmarci, počim spadnem na „najbolje je ne misliti o tome“ 🙂
Nije sporno da svi svakodnevno koristimo gomilu neslobodnog softvera. Recimo od onog na mobilnim telefonima, pa dalje. Zato ti kažeš da je granica „bez neslobodnog softvera na svom računaru“, ali je to, rekao bih, pomalo zavaravajuće.
Postoji izvestan broj tipova programa i konkretnih programa na računaru koje svakodnevno koristim, ili bar vrlo često u toku nedelje, meseca. I za svaki od njih, bilo slobodan ili ne (koristim i jedne i druge), postoji puno alternativa. Tako da mi je lako da načinim izbor u bilo kom slučaju, pa i da pokušam nešto da poboljšam u slučaju slobodnog programa.
Postoji samo jedan izuzetak — Gugl-pretraživač. Sveprisutan, sveprožimajući. „Znam“ ljude koji ne koriste MSov softver (mis’im), ali ne znam nikog ko ne koristi Gugl-pretraživač, a da se može smatrati pismenim korisnikom računara.
Plaše me pretraživači Interneta. Neophodni, zatvoreni sa sve podacima koje sakupljaju i obrađuju umesto slobodni, skoncentrisani na određenim geografskim lokacijama umesto distribuirani i umnoženi širom sveta.
Čak i da im ne padne na pamet neka glupost, samo se pitam kada će neki terorista da se seti da sinhrono digne u vazduh računarske farme velikih pretraživača. Pa da vidimo šta je udar na svetsku ekonomiju, kad jednom svi „oslepe“.
Nisam uspeo da stavim naša slova u ime i lokaciju sa strane. Za lokaciju mi daje znakove pitanja, a za ime se totalno sludi ako stavim neko naše slovo, izbaci me iz podešavanja profila i ostavi staro ime.
Velike. Ti otvaras html, kao sto otvaras PDF.
Kad otvoriš Guglovu stranicu, samo si pristupio sadržaju. Onog trenutka kad pošalješ upit, upotrebio si Guglov softver.
P.S. Pocinje da ide na zivce mesanje slobodan sa besplatan.
Je l’ ja negde pomešao? 🙂
Brkas babe i zabe. Picasu ne koristimo jer nije slobodna (i ne valja), GTalk ne koristimo jer nije slobodan (i ne valja). Google pretrazivac je web sajt, a ne softver…
Da prostiš, ali svašta. Gugl-pretraživač je i te kako softver, kakve veze ima što mu se pristupa isključivo preko Interneta? Moglo bi se čak reći da je Gugl već sada ono najgore što se povlači po procenama budućih kretanja vlasničkog softvera: da se širokoj populaciji neophodni programi mogu samo iznajmljivati na određeno vreme, uz korišćenje isključivo preko mreže.
I ne samo da je Gugl-softver neslobodan, nego i čitav ledeni breg podataka koji se nalazi u pozadini. Otprilike kao da neki hipotetički softver ne samo da je zatvoren i koristi se samo preko mreže, nego još to isto čini i sa našim podacima koje pomoću njega napravimo. Kh, Gmejl, kh…
Jedino što je Gugl (još uvek) besplatan i benevolentan, pa ne osećamo posledice. Nadam se, krenu li u nekakve sulude poteze, da je tema dovoljno značajna da se pravosudni organi (američki i koji drugi) istog trenutka umešaju.
Nemam pojma o Javi konkretno, ali se problem uvek svodi na: koje je kodiranje izvorne datoteke, koje je kodiranje podešeno na sistemu (za ulaz i izlaz na standardne tokove), i kako čitati i pisati datoteke sa određenim kodiranjem.
Pre svega, treba zaboraviti sva osmobitna kodiranja, i koristiti samo unikodska — posebno u izvornim datotekama. (Mada, obzirom da u ovom slučaju mašina nije pod tvojom kontrolom, možda ćeš morati da napraviš neki kompromis.)
Dobar članak, „Unicode for Programmers“, nalazi se ovde:
http://www.jorendorff.com/articles/unicode/index.html
Sadrži i odeljak o Javi, koji mi se čini da pokriva ono što tebi treba.
Uzimajući u obzir nameru dužeg naziva (bez osvrta na legitimnost), „GNU/Linux“ nije semantički pravilno, jer znači „GNU ili Linux“. Pravilno je „GNU sa Linuxom“, odnosno „Gnu sa Linuksom“ 🙂
