Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Ne radi mi. Je l’ možeš da mi izlistaš opcije za Xkb kod tebe? […]
Heh, kod mene to i nisam dirao u podešavanju servera. Šta bih, u suprotnom, radio kad zasednem za neku levu mašinu — izvežbali me ovde na gerilske taktike. Šalu na stranu, mislim da je zaista bolje izvideti kako se to radi čisto na korisničkoj strani.
Evo baš odoh u IksFCE i izvrših:
[code]$ setxkbmap -layout us,cs -variant ,yz -option lv3:ralt_switch,grp:rwin_toggle[/code]
što bi trebalo da odgovara tvom podešavanju u xorg.conf. I zaista mi tada ktrl-prečice rade kako treba (npr. u Kejt ili Geditu). Šta biva kod tebe kad probaš ovo isto?Kada je prvi raspored “us” i kada prebacim na “cs(yz)” raspored, da li onda rade sve kratice?
Radiće.
Na primer, obično (kada, recimo u KDE podesim da imam naše tastature pored US) kada pritisnem Ctrl+P a tastatura mi je ćirilična, onda je to isto kao da sam pritisnuo Ctrl+P i samim tim ne radi. […]
KDE je to malo zapetljao. Za svaki neamerički raspored može se uključiti opcija „Uključi ‘latin’ raspored“ (dole desno od spiska rasporeda), i tako će za ćirilicu prečice raditi kako treba.
ne znam da li si potrazio montelinuksovce
[…]
http://lug.itam.ws/forum/index.phpKuku, pa ja sam očigledno slep pored Gugla. Ne razumem kako ih ne iznađoh. Savršeno, sad ću da ih potegnem…
‘Ajde onda da objasnim koliko mogu, za sve namernike 🙂
Prvo, zaboraviti na zastave za trenutak. One nemaju neposredne veze s ovom pričom, već je njihov nedostatak pri prikazu rasporeda u nekim okruženjima samo posledica trenutnog zamešeteljstva sa rasporedima.
Drugo, zaboraviti na jezike za trenutak 🙂 Oni naravno utiču na projektovanje rasporeda, ali samo jednim delom.
Već je neki dogovor (u taboru koji održava Iksove rasporede), ovakav: rasporedi su tu da podrže tastature kakve se mogu nabaviti po određenim državama. Jer je obično od države do države zavise neki standardi proizvoda, pa tako i tastatura.
Npr. ovde u Nemačkoj, praktično je nemoguće naći „u izlogu“ tastaturu bez fizičkog nemačkog rasporeda na tasterima, zasebnu ili na laptopu svejedno. Sad zamislimo ovakvu situaciju: velika turska manjina u Nemačkoj želi da kuca turski, ali ne po standardnom turskom rasporedu (kakav bio, pojma nemam), već da je što sličniji nemačkom (onome što mogu fizički da nabave u prodaji), ali da ima i posebna turska slova. E, onda oni lepo traže da se u raspored „Nemačka“ ([tt]de[/tt]) doda varijanta „Nemačka“->„sa turskim slovima“ ([tt]de[/tt]->[tt]turkish_letters[/tt]).
Sličan postojeći, mada malo obrnut, primer je raspored „Hrvatska“ ([tt]hr[/tt]), koji sadrži varijantu „Hrvatska“->„američka tastatura sa hrvatskim slovima“ ([tt]hr[/tt] -> [tt]us[/tt]), uz obrazloženje da se na hrvatskom tržištu dosta prodaju tastature sa fizičkim američkim rasporedom.
Sad na glavnu stvar. Trenutni raspored „Srbija i Crna Gora“ ([tt]cs[/tt]) ima sledeće varijante:
[*] (podrazumevana)
ćirilični, nalik onom u Vindouzu samo bolji i bogatiji[/*:m]
[*] razmenjeno z i ž ([tt]yz[/tt])
ćirilični, ko voli z na mestu američkog rasporeda[/*:m]
[*] sa giljemotima ([tt]alternatequotes[/tt])
ćirilični, sa francuskim umesto srpskih/nemačkih navodnika[/*:m]
[*] latinični ([tt]latin[/tt])
odgovara podrazumevanom ćiriličnom[/*:m]
[*] latinični qwerty ([tt]latinyz[/tt])
odgovara ćiriličnom sa z na mestu američkog[/*:m]
[*] latinični sa giljemotima ([tt]latinalternatequotes[/tt])
(očigledno)[/*:m]
[*] latinični Unikod ([tt]latinunicode[/tt])
gde se mogu kucati unikodski digrafi lj, nj, dž kao jedno slovo[/*:m]
[*] latinični Unikod qwerty ([tt]latinunicodeyz[/tt])
(očigledno)[/*:m][/list:u]Novi raspored „Srbija“ ([tt]rs[/tt]) biće isti ovakav, a održavaoca rasporeda u Iksima, Sergeja Udalcova, interesuje sledeće: za raspored „Crna Gora“ ([tt]me[/tt]), šta od ovih varijanti treba zadržati/izbaciti, treba li koju preimenovati/izmeniti, možda promeniti podrazumevanu, itd.
brudjuz, idi, nemoj slučajno da propustiš ako ti se već ukazala mogućnost da to bude za džabe. Kao što reče, to je fina prilika da vidiš šta ima s onu stranu ogledala, na šta se stavljaju težišta i kako se ophodi. Jedino ti savetujem da ne postavljaš nikakva pitanja van čisto sitnih tehničkih detalja, već da ih što više slušaš i posmatraš.
Ja sam tako, na primer, bio na jednom predavanju/radionici o patentima, ne posebice softverskim već uopšteno, prema zakonima Evropske zajednice. Nije bila u pitanju nikakva rasprava pro/kontra patenata, već čisto tehničko predavanje: šta su patenti, kako, zašto i za šta se izdaju, s vežbama „napišite svoj patent“ i slično. Praktični deo je vodio neki patentni advokat, iz kancelarije specijalizovane za arbitražu patenata na evropskom nivou. Reći ću samo ovo: na tu radionicu sam otišao sa izvesnim rezervama prema patentima (softverskim malo više nego drugim), a izašao zelen u licu, sa zaključkom da su svi patenti, softverski ili kakvi drugi, zlo kojeg se moramo braniti…
Hvala na javljanju, međutim neophodno je upuštanje u tehničke detalje. Nije sporno da će u izboru rasporeda postojati „Crna Gora“ (znači ne jezik, već država), i da će se u kaseti javljati indikator [tt]me[/tt] sa crnogorskom zastavom (ukoliko korisnik nije isključio zastave…), već se mora razgovarati o tzv. varijantama u okviru tog rasporeda, a prema Iksovoj izvedbi i smernicama.
[…] Staviću napomenu u prvoj poruci, ako ti toliko znači.
‘Fala, znači 🙂 Dovoljno sam se nagledao raspoloženih ljudi kako brzopleto zaključe pogrešno, pa se onda nađu u situacijama gde ih oni pisari odozgo glatko iseku.
Što se tiče brisanja poruka, pošto nemaš ništa protiv, ja ću ih ipak obrisati.
Jašta, seci i ne misli.
Eto, onaj poslednji napis Ladnog ko Zmija bi bio ki upisan za temu 2), komparativne prednosti. Maestralno pokazuje ono što npr. Debijan naziva „univerzalnim operativnim sistemom“ — zahvaljujući svojoj otvorenosti širi se kao poplava, od džepnih računara i tablića do Nasinih Kolumbije i Krejeva. I to tako da se prilagodi kako je korisnicima bila volja, od Zmijarevog primera ziheraški podržanog dodirnog ekrana, do Kolumbijinih 10k procesora.
Tako, umesto površnog korišćenja nekoliko različitih OSeva u svakodnevnim uređajima koji su mu potrebni, korisnik GNU/Linuksa je u prilici da se usredsredi na vrsno upoznavanje jednog. Nijedna vlasnička platforma ne može ni prići ovome, niti pokušava — jer im cilj nije osposobljavanje i opismenjavanje, već samo zadovoljavanje korisnika. Esnaf pisara koji traži kralju još veća ovlašćenja, jer, zaboga, pruža tako opštu i neophodnu uslugu, a neće se valjda od svakog sebra očekivati da nauči da čita i piše…
Ma bre, do guše sam u „poduhvatima“, do te mere da kad me obavesti da je stigla nova pošta, ja se ponadam da je spam 🙂
Samo želim da se izbegne to „nenamerno dezinformisanje“, koje sam zapazio da se neretko dešava. Pokažu novajliji nešto posebno na Linuksu, i onda ovaj apriori zaključi da to može samo na Linuksu, po sistemu „zašto bi mi inače skretali pažnju“. Pa posle gluposti…
Ali mislim da tema može da ostane ovde, pošto mi koji smo već duže na Linuxu znamo šta sve može, a šta ne može.
Pa to je problem, mi možda znamo, ali novajlija može pogrešno shvatiti iz prve (u stvari i sam sve više ne znam, nemam s čim da uporedim, već lovim deliće po prepucavanjima 🙂 Ja bih je ipak pomerio…
(Ti slobodno briši one moje poruke tamo, i ostalo što je metarasprava, da ne zagađuju temu ako će da ostane.)
(Da ne trujem glavnu temu, kad je već ovde rasprava o temi 🙂
Gle, mene sledeće nervira: kakva je razlika između „Šta sve može na Linuksu“ i „Šta sve može u kišno popodne“, ako se govori o stvarima koje se neposredno ne tiču ni jednog ni drugog? Jedino što može, to je da onoga ko je naivan i brzoplet poput mene navede na pogrešan zaključak: da opisane podvige nije moguće (ili je vrlo teško) izvesti van Linuksa, odnosno da su u temi pobrojane komparativne prednosti Linuksa. Svaki put kad se osetim dužnim da nekom protojevanđelisti ukažem kako je ono o čemu priča itekako moguće van platforme koja mu je prirasla srcu, obuzme me neko neprijatno osećanje. Zato radije izbegavam da doprinosim takvim zabludama, makar i nehotice.
Da budem konstruktivan, predlažem jednu (ili obe 🙂 od sledeće dve izmene ove teme:
1) Pozvati korisnike da opišu bilo kakve sopstvene rezultate izvedene upotrebom slobodnog softvera, a koje lično smatraju elegantnim, efikasnim, estetski zaokruženim, itd. i prijemčivim nekom delu korisnika — znači, uglavnom kako je i sada. Ali, da se tema prezove u „Moji radovi na Linuksu, BSDu…“ i premesti rame uz rame onoj „Moj desktop…“ Tako da je jasno da je u pitanju izlog zajednice, okupljene na ovom datom mestašcu Mreže.
2) Ostaviti i naslov i položaj teme takve kakvi su sada, ali pozvati korisnike da iznesu radove, postupke, itd. za koje uistinu smatraju da ističu komparativne prednosti Linuksa (i BSDa…) kao platforme, odnosno da bi ih bilo nemoguće ili mnogo teže izvesti negde drugde. Tako da se novajlije ne zalete na pogrešne zaključke. Tada, međutim, ništa što je rezultat upotrebe jednog programa koji postoji i za razne ostale platforme ne pripada toj temi…
