Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Ali je stvarno neviđeno da kako koju „stratešku“ temu Foks otvori, meni se odmah nešto truća, i po pravilu kontra onome što je izneo u otvaranju — možda da se otvori podforum „Politika“, pa da roštiljamo neometano, bez „zatvaraj ovo!“ i slično? 🙂
Elem, kako se meni čini, nezgodno sa „izvandrednim“ upotrebama je što ako se mogu izvršiti na Linuksu, onda mogu i na Vindouzu ili MekOSu. Jer „izvanredno“ baš znači biti zadovoljan sobom a ne sistemom, po prinicipu „boj ne bije svetlo oružje…“ Prosta kvaka bi bila ta što svaki neophodan komad softvera poniklog na Linuksu, može biti poteran pod Vindouzom kao deo „izvanrednog“ poduhvata, štaviše doprineti uvećanju te „izvanrednosti“.
Štaviše, jako volim da sprovodima ovakav misaoni eksperiment: čim uradim nešto što mi deluje tehnički elegantno, efikasno, razmislim „Da li bih uspeo ovo na Vindouzu?“ I odgovor je, bez izuzetka do sada — da. Međutim, isto tako praktično bez izuzetka, tu su i dve dopune. Prva i manje važna je „da, ali teže“; trebalo bi mi više truda da se opremim za postizanje toga što sam izveo. Druga, mnogo važnija, jeste „da, ali da li bi mi uopšte palo na pamet?“. Jer, olakšavanje postupaka po pravilu dovodi i do izranjanja novih ideja, što čini rezonovanje tipa „pa šta, ako će biti samo nešto brže/lakše“ vrlo kliskim terenom.
Tako da ono što me oduševljava kod Linuksa nije to što mogu da izvedem izvanredne stvari, već upravo to što ima običaj da umanjuje njihovu izvanrednost, tako ih u stvari čineći prijemčivijim i ostvarivijim. Što Torvalds veli, „Kad kažete ‘Napisao sam program koji ruši Vindouz’, ljudi samo prazno blenu u vas i odgovaraju ‘Pa ja sam takve dobio uz sistem, džabe’.“
Jedino što može biti urođeno Linuksu i drugim slobodnim sistemima, jeste ono što se samo po sebi tiče tehnike i sociologije razvoja slobodnog softvera, jer je to jedina oštra crta razdvajanja. Tako sam ja npr. neobično zadovoljan akrobacijama koje izvodimo i još ima da izvodimo u vezi sa lokalizacijom, a koje se ne mogu ni zamisliti u svetu vlasničkog softvera. Ali to nije upotreba, već, da se tako izrazim, „metaupotreba“ računara: sam rezultat postaje deo sistema.
(Ja napisah, a da nisam u međuvremenu video da je pobrisana sva prethodna metarasprava; pošto nisam sasvim siguran da je i ovaj napis takav, puštam ga, a moderator nek’ briše bez dvoumljenja ako nađe za shodno.)
Foxbunny: Ispravka. Rasprava o smislu ove teme nije obrisana već prebačena u novu temu uz dužno izvinjenje svima koji su u njoj učestvovali.
Vezano sa ovim postoji i zahtev za promenu oznaka lokaliteta u XOrg-u, tako da bi bilo lepo da neko baci oko na predloženu zakrpu na http://bugs.freedesktop.org/show_bug.cgi?id=11456 (XFree86 su već prihvatili i primenili identičnu zakrpu).
Meni deluje sve na mestu, koliko se (ne) razumem u Iksove lokalitete. Sad, problem je prijavljen, zakrpa je priložena, pa dok se neko od zaduženih seti da reaguje — što se, heh, koliko vidim ne dešava već više od dva meseca. „Ti si svoju dužnost obavio, pa ako te se sete, sete.“ Ja se dodadoh na CC, u nadi da će bar nekome tamo iskočiti još jedna porukica 🙂
Srećom, makar što se rasporeda tiče, Udalcov obično reaguje brzo.
To valjda podrazumijeva dva barjaka.
Jes’, dva barjaka. Mada oni ne zavise od Iksa, već od grafičkog okruženja; kada bi se rasporedi vodili pod [tt]rs[/tt] i [tt]me[/tt], KDE bi već sada (tj. od verzije 3.5.7) prikazivao odgovarajuće zastave u kaseti.
[…] Lično mišljenje: Ne dirati ništa. Samo razdvojiti. Ovako misli bar 32% Crne Gore, a ostatak neka se sam javi.
Tu je i kvačka, što bi Sergej hteo da se još neko javi tamo. Nije on blesav, nagledao se svačega do sada.
Na primer, pade mi na pamet, šta ako se javi neko ko bi za crnogorski raspored želeo da podrazumevana bude latinica? Odnosno, da za razliku od [tt]rs[/tt] koji latinicu ima pod [tt]latin*[/tt] varijantama, [tt]me[/tt] ima ćirilicu pod [tt]cyrillic*[/tt] varijantama…
Izgleda da samo ja zakeram…
Samo ti zakeraj 🙂
[…] klizači naštimovani na “vodoravno”, a prikaz je uspravan. Ako pak podesim “uspravno” onda se [i]uvodoravne[/i].
Interesantno, nije greška do prevoda, nego do izvora. Sad sam ispratio kroz kod, već je neko ispravio za KDE4.
[…] Jos gore, oni su USER-i 🙂
Apropo ovoga, neko mi skoro skrenu pažnju na zanimljive zahteve za uključivanje u masters (je l’, naša dosadašnja četvrta/peta godina) i postdiplomske programe (doktorat) mašinstva/vazduhoplovstva na Teksasu-Arlington: http://www-mae.uta.edu/ae/graddegreereq.html (samo prva rečenica je bitna 🙂
Ja se još plašio da pomalo preterujem — novi svet je pred nama.
Sta vise da kazem? Po hiljaditi put da ponavljam ono sto izgleda ne zelis da cujes – tako je u svim open-sors projektima. […]
Nešto nemam trenutno vremena da se uhvatim u kolce, ali nemam baš ni potrebe — tako je kao što Salac kaže. Preciznije, tako jeste (objektivno), a kako bi trebalo da bude, što se mene tiče ne treba tu šta da se menja (subjektivno) 🙂
Što se KDEa tiče, u to sam ponešto upućen iz prve ruke. Tako sam imao prilike da ispratim jedan poučan slučaj, „po knjizi“ razvoja slobodnog softvera. Naime, posle iskustva sa KDE dvojkom i trojkom, većina uticajnijih programera KDEa bila je složna u tome da za KDE4 mora da se uvede novi sistem gradnje, umesto (još uvek) sveprisutnih Auto* alata. Stoga su na aKademiji u septembru 2005. u Malagi, većali licem u lice, i između nekoliko kandidata, odlučili se za izvesni Skons[/url] — kao, vrlo moderan sistem gradnje zasnovan na pitonu, što je mnoge zagrejalo u tom trenutku. (Barem) jedan čovek, zovimo ga Aleks, međutim, nije bio takvog mišljenja, već mu se više dopao izvesni Cmejk.
I tako, dok su drugi počeli da rade na prebacivanju na Skons, Aleks je, protivno odluci većine, odlučio paralelno da radi na prebacivanju na Cmejk. S vremena na vreme bi na centralnu listu obznanio stanje stvari, zamolio ako bi ko drugi bio voljan da isproba na svojoj mašini, itd. Na to bi često dobio u odgovor drvlje i kamenje („jesmo li se dogovorili“, „zar treba da rasipamo snage“, „Cmejk ima zastarelu sintaksu“…), i to od uticajnih programera.
Ali ne lezi vraže. Dok je Aleks uporno gurao, čak „regrutovao“ programere Cmejka da se posvete brušenju grubih ivica za potrebe KDEa (nijedan od tih novih sistema nije do tog trenutka bio upotrebljen za gradnju nečega tog obima), par onih što su bili najveći zagovornici „izvećanog“ Skonsa, nekako se ohladilo i zabušavalo. Već u januaru/februaru 2006. pojavile su se neke sumnje u izvodivost gradnje Skonsom, da bi početkom proleća već bilo potpuno jasno da od toga nema ništa u dogledno vreme — „zaslugom“ onih koji su ga i progurali šest meseci pre toga. Tu je, međutim, bio Aleks, neometen pokudama i naoružan sistemom koji radi, tad i odmah, i — kraj priče.
Recimo, meni lično taj Cmejk ogavno izgleda. Imajući u vidu raskošno pitonsko obličje Skonsa, samo što nisam lupao glavom o zid dok sam pisao neke makroe za u Cmejku. Mnogi drugi danas takođe imaju sličan osećaj. Ali, jesam li ja radio na sistemu gradnje — nisam; jesu li radili ti drugi što gunđaju — nisu. Tako da je sada svako gunđanje tek platonsko, jer je svima jasno: ko jeste radio, ko je istrajao dok su ga gnjavili i davili, njegova se i uvažila.
Evo baš ovih dana, kotrlja se sukob između umetnika i programera, u vezi sa grafičkom temom Oksidžen[/url], koja se sprema kao podrazumevana za KDE4. Dobrom delu programera se Oksidžen ne dopada, te očekuju da stare teme budu prisutne kao opcija. Međutim, umetnički tim smatra da će samo postojanje zastarelih tema umanjiti iskustvo „prosečnog“ korisnika — kao, vole ljudi da šetaju kroz šarenilo i biraju (kao kroz izloge prodavnica), i onda će se osetiti neprijatno kad im se samo ukaže postojanje „prevaziđenog“ (kao da nalete na piljarnicu u lancu šljaštećih butika). Prirodno, programeri su mahom odlepili na ovo džobsovsko razmišljanje, i eto nevolje…
[align=center]* * *[/align]
Izraz koji se traži jeste meritokratija — ko radi, taj odlučuje.
Fašizam je, na primer, kada se svaki ugao govora sprema nedelju dana, sa generalnim probama, a kad usred konačnog štimanja stvarnosti pred publikom i novinarima nešto pođe kako ne treba, saradnici iza bine bivaju gađani prvim što se nađe pri ruci…
[quote=”nowave”]Na FTN-u, smer racunarstvo, bilo je slucajeva na 3. godini da se ispiti iz programiranja, gde se radio C++, rade na papiru […]
Danas se na FTN ispiti takvog tipa odrzavaju na potpuno drugaciji,savremen nacin.[/quote]
Kakav način?
Što se tiče dotične objave na Slešu, promašena tema. Protivtivoizaciona odredba OJL-a 3 kaže: „ako isporučuješ ovaj program sa svojim uređajem, moraš da omogućiš i njegovo menjanje i korišćenje u izmenjenom obliku na tom uređaju“. Članak na koji Sleš upućuje, samo daje jednu od mogućnosti kako zadržati sav softver koji korisnici mogu menjati u „bezbednom karantinu“, tako da izmenama bude mnogo teže da utiču na zatvorene funkcije uređaja. Nigde ne tvrdi da se nekako može zaobići OJL 3, tj. da se zabrani izvršavanje izmenjenog programa izdatog pod njome. Čak izričito navodi da „karantinski“ softver sam ne sme biti izdat pod OJL-om 3, u suprotnom zdravo đaci.
E sad, što se tiče svrsishodnosti takve šklopocije, u to već nisam siguran. Ako je dozvoljeno da se u karantinu instalira kojekakav nekontrolisani softver, onda mogu biti instaliran i programi koji će da kreknu DRM tok i sami puštaju sadržaj, odnosno potpuno zaobiđu onaj nadgledani dekoder/prikazivač iz primera u članku. Jedina pouzdana odbrana od toga je potpuna kontrola softvera, odnosno neisporučivanje bilo kojeg OJL 3 programa uz takav uređaj, što je upravo i namera licence.
Ja sam preveo Giksboks (Geexbox, non-Gnome), ostavio sve potrebne fajlove na njihovom forumu (kako traže), ali niko iz tima nije našao za shodno da to ubaci […]
Ja sad pogledah konačni 1.1, i rekao bih da je prevod tamo. Možda su se nešto bili zajebunili za taj rc2…
Počeo sam da prevodim Ekonomajz (Eqonomize, KDE aplikacija), pokušao da kontaktiram autora putem e-pošte ali čova mi nikada nije odgovorio…
Ume sa poštom da pođe kako ne treba, neki zločesti filter u lancu, ili čovek prosto previdi. Možda da probaš na forumu, http://sourceforge.net/forum/forum.php?forum_id=596897, vidim da i tamo pominju prevode.
Što se svih prevoda tiče (i Gnomovskih, i KDE-ovskih), mislim da je greška napisati “Alati” (recimo, meni “Alati”), jer je valjda množina od “Alat” – “Alatke” a ne “Alati”.
Hm, nije li „alatke“ množina od „alatka“? Pitam se, postoji li neka oštra razlika između „alata“ i „alatke“ (sećam se, imali smo „mašine-alatke“ — strugovi, glodalice, bušilice — na koje se montiraju različiti „alati“ — rezni noževi, glodala…)
Nego, jes’ da je podforum Gnoma i da ja radim ponajpre na KDEu, ali ću iskoristiti priliku za besramno samoreklamiranje. Sa dva suprotna kraja softverskog spektra, u jednom uglu GCC (od verzija 4.1.2/4.2.0), a u drugom „Boj za Vesnot“ (u tekućem izdanju 1.2.6 sve prevedeno osim poslednjeg pohoda; brzi primer jedinica http://www.xs4all.nl/~roadie/wesnoth_units/1.2/sr/tree_race.html, i par snimaka http://caslav.gmxhome.de/image/bfw-01-sr.jpg, http://caslav.gmxhome.de/image/bfw-02-sr.jpg).
