Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
[quote=”Časlav Ilić”]Poenta je odista da su različiti sistemi, i to na takav način kakav Vindouz, Vista ili neki budući, ili MekOS, nikada ne mogu postići, niti pokušavaju…
MekOS? Znaci, Unix nikada nece moci da postigne ono sto postize Linux, niti pokusava… :)[/quote]
Tačno tako, zar je tu nešto sporno? Pa Linuks najpre potamani vlasničke unikse.
Lično sam jedino još sa Solarisom tu i tamo imao dodira — i to najčešće lošeg, find nema ovu opciju, grep nema onu — i to po nekim mašinama koje čekaju penziju kao pristupni čvorovi ka proračunskim jatima pod Linuksom.
[quote=”Časlav Ilić”][…] može Vista pored izvršavanja 20 programa i da mu potkresuje živu ogradu oko kuće i izvodi psa u šetnju, ništa joj ne vredi.
Subjektivno, tako subjektivno. Nema sta…[/quote]
Pa, tu rečenicu jesam počeo sa „ko se upravo na razlike navukao…“ 🙂 Kakva objektivnost? Kakva se objektivnost uopšte očekuje? Je l’ treba OS da biram prema rezultatima koje je postigao na nečijem takmičenju u višeboju, ili prema zadovoljavanju sopstvenih očekivanja?
Caslave, Vista je klijentski, a ne serverski operativni sistem.
A gde sam ja pa pričao o serveru kao serveru? Imao sam prostu korisničku potrebu — omogućiti nekom povremen pristup mojoj mašini, radi preuzimanja nečega — koja se rešila tako što sam saznao za jedan direktorijum gde mogu da odlažem željene datoteke, bez ikakve dalje intervencije. Šta se mene tiče kojim mehanizmom mi je magija bačena u krilo.
Pa i Windows korisnici imaju dosta zamerki sto se tice Linuxa. Naravno, posto su to drugaciji sistemi, zar ne?
[…]
Problem je sto Vista ima ozbiljno dobre performanse na jacim masinama. Dakle, Linux je ponovo zguzen u low- mid-power market.
[…]
Da li mene to sprecava da ne koristim Windows? Ne. Otvoreno pljujem na tu konzolu za igrice.Pa, svakom svoje 🙂 Poenta je odista da su različiti sistemi, i to na takav način kakav Vindouz, Vista ili neki budući, ili MekOS, nikada ne mogu postići, niti pokušavaju… Tako da, ko se upravo na te razlike navukao, može Vista pored izvršavanja 20 programa i da mu potkresuje živu ogradu oko kuće i izvodi psa u šetnju, ništa joj ne vredi.
Sto se tice softvera, na Windowsu ih bar imas koliko hoces.
Bitno mi je bilo ono „na svakoj mašini“. Sve više mi se čini da je to ključan momenat za neke divne pojave… Da ne ulazimo u tu priču, jer i ona spada pod pomenute razlike koje svako za sebe ceni ili ne ceni.
1. Pojasni mi sta si hteo ovde da kazes, molim te ….
Sam si rekao da si „pokušao da je oboriš“ tako što si „pokretao 20 i više programa u isto vreme“, i da „ona ni da štucne“. Meni ni počivši Vindouz 98 nije pravio neke probleme sa stabilnošću, IksP baš nikakve što sam stigao da ga koristim i gledao druge kako ga koriste. IksPeove nakrcane sa tri giga rama i u radu nehotice prepunjene preko toga, softverom koji je umevao da se raspadne na najrazličitije načine, gledao sam kako se bez problema izvlače iz krljanja po hardu i tako rade bez resetovanja nedeljama. A sad Vista treba da pukne od dvadeset otvorenih programa…
[…] Ja uopste ne vidim zasto taj test smeta Caslavu. (slezem ramenima)
Ma ne smeta, nego se podrazumeva da prolazi 🙂 Jao sistemu u 2007. godini koji to ne može da iznese.
Pored svih mojih sistema i testiranja , ja sam razocaran. Kompajliran FreeBSD , Fedora 64_bit , UBUNTU_64_bit , NISTA !!!!
U kom tačno smislu „ništa“?
[…] Hocu da je oborim , pokrecem , word , photoshop […] preko 20 programa u isto vreme a ona ni da stucne .
Da prostiš, vrlo svrsishodna namera i oštroumna izvedba…
Cini mi se da cemo voditi ljutu bitku sa M$. Igrali su na kartu , kupite masine i letece . Tako i bi .
Hoću li za svaku mašinu sa Vistom za koju sednem naći terminalski program, perl, piton, GCC? Hoću li uz veliku verovatnoću na svakoj takvoj mašini naći moćan uređivač teksta (Emaks, Vim, pa „modernije“ kao Kejt), moćne programe za rezanje diskova i puštanje muzike (K3b, Amarok), te recimo Open-ofis, Gimp, Inkskejp? Hoću li imati sve to lokalizovano, na srpskom, takođe na licu mesta? Hoću li bez ikakvih podešavanja moći da skakućem od jedne do druge mašine, prenosim datoteke i izvršavam programe, samo na osnovu znanja imena domaćina/IP adresa?
A ako je mašina pod mojom kontrolom, hoću li moći ono što mi nedostaje da instaliram jednim klikom iz jednog programa (Sinaptik) ili jednom naredbom školjke? Iz arhive od 10.000 paketa? Hoće li se cela ta instalirana skupina ažurirati sama od sebe jedne noći svake sedmice ili meseca, bez moje intervencije?
Jer ako navedeni programi neće biti na većini mašina za kojima se zateknem, ako na svojoj mašini moram da skidam jedan po jedan sa Interneta i instaliram s bezbroj klikova i pitanja ‘oćeš ovo ‘oćeš ono, ako će za skriptne stvari i kompilatore da me upućuje na štelovanje kojekakvih putanja po sistemu, ako ću morati da uspostavljam nekakve radne grupe da bih pristupao mašinama, ako će sve ispod Viste Ultimat da mi zakuca sistem na jednu lokalizaciju posle dve sedmice „probe“, ako će svaki program ponaosob da instalira dograde i zakrpe kad mu se ćefne i da me gnjavi iz sistemske kasete (ili, još gore, da traži resetovanje), onda… daleko joj lepa vista 🙂 (pogled).
Događaj pre deset dana: kućna mašina mi je na dinamičkom DNSu, i htedoh nekom da „okačim“ nešto malo veliko za slanje poštom. Mislim se, da l’ sad da gledam da dotičnom dajem pristup školjci i upućujem ga na neki SSH klijent za Vindouz, dižem FTP i gledam kako s pravima pristupa, il’ šta već? Setim se u tom trenutku da mi je Debijan već saopštio da je pokupio raznu HTML dokumentaciju na sistemu pod nekakvu adresu http://localhost/dwww/%5B/url%5D, gde mogu da je pregledam i pretražujem. Pomislim, ne može biti tako prosto, al’ ipak otkucam http://moja-dinamicka-dns-adresa/%5B/url%5D, i paf, Apache/1.3.34 Server at ….dyndns.org Port 80; pronađem brzo na sistemu jedan od izlistanih direktorijuma, nađe ga u /var/www, kopiram tamo to što sam hteo da okačim, prosledim vezu kome je trebalo, i kraj priče. Znači, moje ukupno znanje o veb-serverima je to da se jedan popularan i otvorenog koda zove Apač — hoće li, ima li ikakve nade, da mi tako nešto Vista priredi, da od svladavanja nečeg novog i potonjeg posla napravi jedno veliko ništa?
Da mi je znati samo što je Gnome ovako g… U pravu je Linus šta je rekao za Gnome. Zašto ga tako prave da bude što gluplji! […]
Ja isto ne koristim Gnom, već KDE. Ali jedno znam: kada bih seo za Gnom i osetio se „kao kod kuće“, užasnuo bih se. Takve se stvari mogu očekivati u svetu vlasničkog softvera, gde se napori uvišestručavaju samo radi različitih zakulisnih poslovnih odnosa, dok je za korisnika sve isto.
Veliki slobodni projekti koji su međusobno isključivi, upravo i postoje kao takvi zato što su dovoljno različiti. U suprotnom, ko bi se privoleo da pravi nešto što je isto kao i ono što već postoji?
Da li je moguće da ne može da se postavi posebno lokalizacija za svakog korisnika???! […]
Nemoguće je 🙂
Nešto mi se vrzma po glavi da se jezik može odabrati u GDMu na prijavljivanju, i onda će on to pamti po korisniku (kao i tip sesije što pamti). Ali je milion odsto moguće i drugačije; npr. navesti odgovarajuće promenljive okruženja LANGUAGE i LC_ALL u nekoj od datoteka koje se uvlače pri pokretanju (na Debijanu je to ~/.xsession).
Kuku, ja očigledno moram da poradim na pismenom opštenju 🙂
Nemoj koga da zavara što „pišem“ poruke latinicom, za poslednjih četiri-pet godina na srpskom ništa duže od prosto-proširene rečenice nisam napisao latinicom: http://caslav.gmxhome.de/image/postcode-x01-ann.png
[…] Uzgled kako se definiše ili kuca treći znak?
Držeći desni alt (tzv. altgr).
Kada je kultura i nasledje u pitanju, optimizacija nije pravo resenje […]
Šo’s mene tiče, i te kako je rešenje; neću valjda da se svakodnevno mučim radi tradicije? Da sam danas pao s Marsa, koristio bih ćirilicu.
Modernost je u pitanju, a ne tradicija — srpska ćirilica je nastala beskompromisnim seci-i-pali dejstvom jednog čoveka pre tek dva veka, dok je latinicu krpio kako je ko stigao od izvorne srednjovekovno-latinske, od srednjeg veka pa na ovamo. Tako mi zaglavismo ta tri glupava digrafa i kukice i kvačice što se gube pri OCRu teksta, a engleski bolje da ne uzimam u usta…
Nego, kad već Sijuks pomenu, trik pitanje — šta biva npr. sa ktrl-prečicama za opozovi/ponovi (undo/redo) kada se menja između američkog i srpskog latiničnog rasporeda? 😉 Problem. Dok sa ćirilicom, motorna memorija nastavlja da radi kao satić.
Jedino što sam do sada od ljudi čuo je: “Uuu, ekstra. Sad u kodu možeš da imaš č ć đ ž š.”
Pffft:) Da ne pominjemo koliko je to kontraproduktivno, posebno u svetlu slobodnog softvera, pa ipak: [code]$ guile
guile>(define definiši define)
(definiši lambda lambda)
(definiši ako if)
(definiši neka let)
(definiši stavi! set!)
(definiši prikaži display)(definiši (napravi-akumulator)
(neka ((ukupno 0))
(lambda (dodatak)
(stavi! ukupno (+ ukupno dodatak))
(ako (> ukupno 10)
(prikaži “Eto nas preko 10!n”))
ukupno)))guile> (definiši aku-az (napravi-akumulator))
guile> (definiši aku-buki (napravi-akumulator))
guile> (aku-az 5)
5
guile> (aku-buki 3)
3
guile> (aku-az 4)
9
guile> (aku-buki 8)
Eto nas preko 10!
11[/code]I kakva bre ćirilica, novi hit leta je povratak korenima — glagoljica: http://caslav.gmxhome.de/image/[email protected] 🙂
Kad smo već otišli u off sa ovim, čuo sam da se radi na kompajleru koji će moći da interpretira procesoru u UTF-8 kada su u pitanju konzolne aplikacije. Mislim da Microsoft radi na njemu. Zna li neko nešto o tome?
E? 🙂 Odnosno, šta to sada ne može, što bi ovim trebalo omogućiti?
Često se potežu ta nesrećna lj, nj, i dž, ali mislim da je to čak najmanja prednost ćirilice nad latinicom.
Nego ovako. Evo Psi kaže „cimanje“, „zašto ne prihvatiti lepše, lakše i bolje“ — dobro, kažem ja, ali kako da odredim šta je bolje? Kao dobar inženjer, tako što pogledam u postojeće rezultate. Recimo, narod koji ima lakše i bolje pismo bi, gotovo po definiciji, trebalo da ga koristi više nego onaj koji ima teže i nepraktičnije pismo, je l’ da?
Pa pogledajmo onda koliko se naša latinica koristi na našim internet forumima. Ja bih rekao da se ne koristi u 50-80% slučajeva, od foruma do foruma. Evo, to čak važi i na linuksovskim forumima, gde su ljudi bez dvoumljenja spremniji da se uhvate u koštac sa bilo kakvim tehničkim problemima.
Zatim, pogledajmo šta se dešava na ruskim forumima. Prethodno, imajte u vidu da je za razliku našeg latiničnog, ruski ćirilični raspored potpuno različit od kvertija, da ruska ćirilica ima čak 33 slova, da stoga i zarez kucaju šiftom. Za jedan kraj skale, uzmimo igrački forum; za drugi kraj, jedno leglo hakersko. Na oba, nasumičnim kliktanjem nisam uspeo da dođem do nećirilične poruke.
Dakle, uzimajući u obzir činjenice ispred sopstvenog salonskog razmatranja, jedini zaključak koji mogu da donesem, jeste da je ćirilica ne lakša, nego znatno lakša 🙂
Evo još malo elegantnije.
Ako se u Inkskejpu lepo označe sve putanje za bojenje, kao što su recimo već označeni neki okruzi sa [tt]okrug_[/tt], i napravi datoteka koja mapira oznake putanja na brojeve korisnika, ovako:
[code]# stats.txt
# District ID as in SVG file, number of users
okrug_kosovsko-pomoravski 0
okrug_kosovski 0
okrug_nisavski 13
okrug_pirotski 2
okrug_pecki 0
okrug_kosovsko-mitrovacki 0
okrug_prizrenski 0
okrug_pcinjski 1
okrug_jablanicki 2
okrug_toplicki 1[/code]
onda se skripta priložena uz ovu poruku može primeniti direktno na SVG datoteku:
[code]$ ./rainbow-map-svg.pl stats.txt srbija-v.0.2.svgz[/code]
da oboji popisane putanje u dugin spektar prema broju korisnika.Jedino mora da bude instaliran na sistemu modul [tt]Perl::LibXML[/tt], npr. u Debijanu bi to bio paket libxml-libxml-perl.
