- This topic has 199 odgovora, 24 glasa, and was last updated 19 years ranije by
.
-
Članci
-
..ali nemogu da te razumem kada kazes da je sve to o cemu si pricao poteklo od nekih “zaludjenika”.Procitaj biografije tih “zaludjenika”…
Na kraju ce neko reci da je Stanford(ili neki drugi univerzitet) nesto bezveze,nesto sto je potpuno nepotrebno i gde se nemoze nista nauciti…da su u Silikonskoj dolini velike gigante osnovali ljudi sa ulice koji su eto tako malo se igrali u garazi O0U to vreme pomenuti ‘zaludjenici’ su bili studenti fakulteta, vecina njih nikada nije diplomirala. Svako ima svoje razloge zasto nie dobija diplomu, a meni se cini da su oni u to vreme toliko ispred svojih profana po znanju i idejama da im formalno obrazovanje i nije bilo potrebno.
Govorimo o Americi gde ideje i znanje znace novac, koga od amera je tada briga sto napr. Voznijak napusta Berkli da bi se posvetio Apple-u u punoj meri, Apple racunare pravi i prodaje u milionskim tirazima.
Ne znam sigurno ali kapiram da danas Stanford/MIT/Berkli i ostali najjaci univerziteti imaju profesorski kadar koji je proistekao iz tog vremena i bio deo te ekipe.
Eh koliko je to drugacije od nasih fakulteta….ufff. Na svojoj kozi sam osetio sta znaci profesor ‘skolovani programer’ – ocenjuje mi seminarski, ne pusta program i ne testira ga, a skida poene jer su imena funkcija na srpskom a ne na engleskom…more mrs….
@salac
OK, ajde onda ovako. Vidim da ti pod pojmom hacker-a smatras ljude koji su imali neke briljantne ideje, ili su razvili nesto od legendarnog hardware-a/software-a. Neki od tih hacker-a su bili skolovani ljudi, dok opet neki drugi nisu. Jednostavno durgacije dozivljavamo pojam hacker-a. Npr. ja ne smatram Ritchie-a i Thompsona-a za hacker-e. To su bili ljudi od struke, ciji je to bio posao, radili su u to vreme za Bell Labs, ako se ne varam, kada su razvili C i Unix.Tompson je jako brzo otisao iz Bella i radio kao profa na Berkliju gde tim pod vodstvom radi na Unixu dobijenim od Bella, odakle kasnije nastaje BSD. Ne zbog para, vec zbog izazova. Davno pre toga napisao je jednu od prvih igrica za racunare uopste, cisto sumnjam da je bio placen za to 🙂
Istina je da je to vreme bilo drugacije, ljudi sa univerziteta i iz korporacija su razmenjivali sors kod bez ikakvih problema, jedni drugima su pomagali i idejno i programerski. Nije se mnogo razmisljalo o zastiti patenata, autorskim pravima i ostalim nebitnim stvarima.
Interesantno je da je celu lavinu histerije oko autorskih prava pokrenuo niko drugi do – Bil Gejts 😀 Ali o tome neki drugi put heh
OK, ipak su u to vreme hacker-i bili uceni ljudi, to se ne moze poreci. Poenta moje cele price je da se CK nasao uvredjen sto njegov scheduler nije merge-ovan sa Linux kernelom, a Ingo-ov jeste, iako je CK lekar(doktor medicine), a Ingo skolovani programer. E sad, ciji je bolji, stvarno nemam pojma. Licno koristim vanilla kernel i ne pada mi na pamet da sebi instaliram bilo koji patchset, ali me je cela ova prica poprilicno insipirisala da pogledam kod oba scheduler-a.
Eh koliko je to drugacije od nasih fakulteta….ufff. Na svojoj kozi sam osetio sta znaci profesor ‘skolovani programer’ – ocenjuje mi seminarski, ne pusta program i ne testira ga, a skida poene jer su imena funkcija na srpskom a ne na engleskom…more mrs….
Tu si skroz u pravu! Na FTN-u, smer racunarstvo, bilo je slucajeva na 3. godini da se ispiti iz programiranja, gde se radio C++, rade na papiru, i da profesor ni ne pregleda radove, vec asistentkinja koja nije znala prakticno ni helloworld.c da napise, i isto tako je skidala poene ako se ne slaze sa onim sto bi ona smatrala da treba da stoji, iako je to zaista radilo.
Tu si skroz u pravu! Na FTN-u, smer racunarstvo, bilo je slucajeva na [b]3.[/b] godini da se ispiti iz programiranja, gde se radio C++, rade na papiru, i da profesor ni ne pregleda radove, vec asistentkinja koja nije znala prakticno ni helloworld.c da napise, i isto tako je skidala poene ako se ne slaze sa onim sto bi ona smatrala da treba da stoji, iako je to zaista radilo.
To je daleka proslost…
Danas se na FTN ispiti takvog tipa odrzavaju na potpuno drugaciji,savremen nacin.Eh koliko je to drugacije od nasih fakulteta….ufff. Na svojoj kozi sam osetio sta znaci profesor ‘skolovani programer’ – ocenjuje mi seminarski, ne pusta program i ne testira ga, a skida poene jer su imena funkcija na srpskom a ne na engleskom…more mrs….
Verujem ti!Ali…opusti se,ti ces(ako nisi vec) biti zaposlen u nekoj firmi,radices ono sto volis i bice ti zanimljivo,a svi oni ce da bauljaju iz godine u godinu predavajuci iste stvari i nece napredovati uopste!
[quote=”nowave”]Na FTN-u, smer racunarstvo, bilo je slucajeva na 3. godini da se ispiti iz programiranja, gde se radio C++, rade na papiru […]
Danas se na FTN ispiti takvog tipa odrzavaju na potpuno drugaciji,savremen nacin.[/quote]
Kakav način?
[quote=”stanko”]
[quote=”nowave”]Na FTN-u, smer racunarstvo, bilo je slucajeva na 3. godini da se ispiti iz programiranja, gde se radio C++, rade na papiru […]Danas se na FTN ispiti takvog tipa odrzavaju na potpuno drugaciji,savremen nacin.[/quote]
Kakav način?
[/quote]Aha, i dalje je istog tipa, na papiru, jel’? 🙂 Samo je nekako savremenije. 🙂 I mene bas zanima kakav je to nacin, ako je tip isti, a to bi mu bilo na papiru. 😉
Da si lepo rekao “Danas se ma FTN-u ispiti rade na racunaru, profesor pusta program, testira, i daje ocenu”, ali ovako… sumnjivo. 🙂
[quote]
Eh koliko je to drugacije od nasih fakulteta….ufff. Na svojoj kozi sam osetio sta znaci profesor ‘skolovani programer’ – ocenjuje mi seminarski, ne pusta program i ne testira ga, a skida poene jer su imena funkcija na srpskom a ne na engleskom…more mrs….Verujem ti!Ali…opusti se,ti ces(ako nisi vec) biti zaposlen u nekoj firmi,radices ono sto volis i bice ti zanimljivo,a svi oni ce da bauljaju iz godine u godinu predavajuci iste stvari i nece napredovati uopste!
[/quote]Auh, kako studentske teme uvek pobude interesovanje….
U pitanju je beogradski ETF, vreme – pre sedam godina, predmet Programiranje u realnom vremenu, zadnji ispit na faksu, ime profesora necu da spominjem. Interesantan predmet (mada jako tezak za petu godinu) u kome se govorilo o real-time sistemima i proucavao neki real-time kernel meni nepoznatog tvorca. Seminarski rad – uvodjenje prioriteta thread-ova koje taj kernel ne poseduje (zanimljivo – tu se bas modifikovao scheduler 🙂 ). Programski jezik – C++.
Svi studenti su radove donosili na disketama, snimali ih u mrezni folder sa svojim imenom i odatle su trebali da budu startovani na racunaru koji je ponosno zaposeo profan. Naravno da birokrata nije startovao nijedan rad, bacao je pogled na listinge i onako odokativno skidao poene i delio ocene. Meni je nasao zamerku zbog srpskih naziva funkcija i otkinuo mi cetvrtinu poena ni za sta. Eto – dzaba i ‘savremeni’ nacini nastave i moderna nastavna sredstva kad su profani jos uvek na nivou papirusa i glinenih tablica.
Ah da…..prepravke kernela sam intenzivno testirao i radile su perfektno, cak sam uz put napravio jos neke modifikacije za svoju dusu kako bi radio jos brze.
Aj ovako. Pošto ovde ima i programera, onda ćemo malo da razrežemo ovu temu.
Kada se softver pravi, on se pravi sa jednom veoma jednostavnom namerom: da bude od koristi nekome.
Sad, kada kažemo “nekome”. to obuhvata barem dve grupe:
1. čoveka koji ga je napisao i njemu slični
2. čoveka koji nikad neće napisati red koda, i njemu sličniDakle, govorimo o korisnicima i programerima. Da je poenta FLOSS pokreta bilo “programersko obrazovanje za sve”, onda bih prihvatio poziv nekih od učesnika u ovoj temi i bacio se na učenje programskog jezika C i listanje source koda. Međutim, poenta FLOSSa je bila, koliko se sećam: “sloboda u korišćenju, modifikovanju i distribuiranju softvera”. To obuhvata mnogo širi krug ljudi.
E, sad. Između eksperata koji rade na softveru, ljudi koji nisu baš eksperti, ali daju vredan doprinos i ljudi koji nemaju pojma šta je programiranje a znaju šta znači koristiti softver postoji jedan raskorak u znanju. FLOSS je između ostalog trebalo da ih zbliži kako bi oni mogli da rade zajedno na usavršavanju. Međutim, na kraju se sve svodi na glupe prepirke između eksperata gde se svakome ko ne ume da kodira a zna šta priča kaže “prvo čitaj source”. To je mnogo glupo.
“Malo se radi.” Pa izvini, meni kernel radi na kompu 24/7. Ne znam šta bi više?! Dok se taj stav ne ispravi, Linux kernel ide sve dublje i dublje u kurac, čak i kada bi tehničke probleme i rešili nekako.
Druga stvar, samo da podsetim ljude koji su se kasnije uključili. Druga stvar je da tehnički govoreći, razvojni tim Linux kernela ima ružnu naviku da od sebe tera ljude koji imaju u glavi nešto više od tehničkih rešenja. Odnosno, tera od sebe ljude koji imaju u glavi i onu drugu kreativniju stranu. I to je jako žalosno, a to po pravilu promakne svima koji generalno odobravaju taj pristup razvoju softvera. “Dobro je dok se kotrlja.” Ali čekaj. Šta ako neko zna i “kuda treba da se kotrlja”? Zašto da ne.
Ako sam dobro skapirao iz svih tvojih postova u ovom threadu preovladava ‘gnusanje’ jer ekipa koja razvija linux kernel nije pokazala dovoljno sluha za patch koji je napravio CK; taj patch je trebao da poboljsa performanse desktop linux sistema (uglavnom u igrama). Onda se dolazi do zakljucka kako kernel developeri ne fermaju desktop user-e ni 2%, jedino su bitne performanse u serverskim/enterprise/SMP sistemima itd.
Nije prvi put da desktop korisnici pokusavaju da u linux kernel uguraju takve stvari. Ne znam da li se secas ali jedno vreme je cak vrsen pritisak da se u kernel ubaci i sam X. Ovo naravno nije prihvaceno jer bi se onda dobio sistem koji veoma podseca na windowse. U winu GUI jeste deo kernela i to je najcesce razlog pojave BSOD-a (koliko samo ima bagovitih video drajvera, lose pisanih igrica i sta ti ja znam…..). Sto je jos tragicnije GUI je ugradjen i u kernel serverskih varijanti windowsa iako su pisci NT kernela bili izricito protiv toga. Eto sta se dobija kada se ide potpuno niz dlaku desktop korisnicima a sve zbog brzeg otvaranja prozora….
Treba biti realan – linux kernel je all-around kernel koji se koristi od embedded uredja preko desktop compova do najvecih superracunara u svetu. Ne moze se biti iskljuciv i reci – ja sam desktop user i hocu u kernelu bas to i to odmah!
BSD je po tom pitanju drugaciji – tokom godina izvorni BSD kod je forkovan u nekoliko zasebnih projekata od kojih svaki cilja na odredjenu skupinu korisnika; tu je all-around freebsd, zatim security-paranoid openbsd, pa mrezni netbsd, desktopbsd za kucne korisnike….
Ko zna, mozda i linux kernel ceka takva buducnost. Mozda cemo za neku godinu imati desktop kernel, network kernel, security kernel itd. Zvuci dobro kao resenje? Moze biti….ali ne treba zaboraviti da to znaci tracenje resursa i usporavanje razvoja (dosadni poslovi pisanja drajvera i sl.) Ja sam pre misljenja da ce biti pravljeni patch-evi koji ce biti zaduzeni za poboljsanje performansi za neku usko specijalizovanu primenu.
Druga stvar, samo da podsetim ljude koji su se kasnije uključili. Druga stvar je da tehnički govoreći, razvojni tim Linux kernela ima ružnu naviku da od sebe tera ljude koji imaju u glavi nešto više od tehničkih rešenja. Odnosno, tera od sebe ljude koji imaju u glavi i onu drugu kreativniju stranu. I to je jako žalosno, a to po pravilu promakne svima koji generalno odobravaju taj pristup razvoju softvera. “Dobro je dok se kotrlja.” Ali čekaj. Šta ako neko zna i “kuda treba da se kotrlja”? Zašto da ne.
Mislis da je resenje koje vidimo u BSD-u bolje? Svaki put kad se stvori grupa od 10+ nezadovoljnika rodi se jos jedan BSD za cije odrzavanje se rasipa dragoceno vreme (drajveri drajveri…)? A ovamo se kuka o sarenilu raznih linux distroa iako se u principu poklapaju u 99.99% stvari?
Za kraj – nisu zelje desktop usera jedino merilo 🙂 Evo napr ja linux koristim na 30+ servera i mnogo mi je bitnije kako se tu ponasa kernel nego da li ce Gnome/KDE da se ubrzaju za 20%.
Ako sam dobro skapirao iz svih tvojih postova u ovom threadu preovladava ‘gnusanje’ jer ekipa koja razvija linux kernel nije pokazala dovoljno sluha za patch koji je napravio CK; taj patch je trebao da poboljsa performanse desktop linux sistema (uglavnom u igrama). Onda se dolazi do zakljucka kako kernel developeri ne fermaju desktop user-e ni 2%, jedino su bitne performanse u serverskim/enterprise/SMP sistemima itd.
Propustio si da reknes jedan detalj. CK CPU scheduler je “poboljsavao” performanse “samo” u igrama u odnosu na Ingov CFS. Dakle, to tvoje “poboljsanje” je glupa izjava posto je CFS nastao tek posle CKovog schedulera, a pritom je po idejama skoro isti kao svoj prethodnik. Dakle, SD scheduler je poboljsao more stvari pre nego sto se CFS uopste pojavio kao zamisao, a kamo li kao konkretan patch. I da se razumemo, CFS se ne bi ni pojavio da ljudi nisu napravili toliku galamu oko CPU schedulera. Barem ne u tom obliku u kojem se pojavio.
Nije prvi put da desktop korisnici pokusavaju da u linux kernel uguraju takve stvari.
Evo, ovo je bas taj stav kojeg se gnusam. “Desktop useri pokusavaju da uguraju.” Ako se nesto ne dopada developerima, onda samo reci da neko pokusava da ga ugura, i ne moras ni da cujes zasto je to mozda dobro. Ako se secas topica sa LKMLa, video bi da Linus zapravo nije ni gledao sta ljudi pricaju o CK patchovima, vec je samo rekao da mu se otprilike CK ne svidja kao covek, i dovidjenja.
Treba biti realan – linux kernel je all-around kernel
Onda treba biti realan da Linux nece moci da osvoji desktop trziste. Ne znam sto se toliko protivis tom zakljucku? To je realno.
desktopbsd za kucne korisnike….
DesktopBSD je samo nasminkani FreeBSD. Doduse, solidna sminka, mora se priznati.
Ja sam pre misljenja da ce biti pravljeni patch-evi koji ce biti zaduzeni za poboljsanje performansi za neku usko specijalizovanu primenu.
Ti ovde govoris kako medjuljudski odnosi u Linux zajednici kao da nemaju nikakvog uticaja na razvoj softvera. Kao, zapises ti lepo roadmap, i sve je dalje stvar cukanja koda. Zapravo, mnogi su lepo istakli da je katastrofalan odnos prema contributorima doveo do situacije da mnogi ljudi zentaju od toga da pitaju bilo sta, a kamo li da salju patcheve. To je glavna stvar koja je dovela do ovakve situacije. Ne tehnologija, vec medjuljudski odnosi.
Mislis da je resenje koje vidimo u BSD-u bolje? Svaki put kad se stvori grupa od 10+ nezadovoljnika rodi se jos jedan BSD za cije odrzavanje se rasipa dragoceno vreme (drajveri drajveri…)? A ovamo se kuka o sarenilu raznih linux distroa iako se u principu poklapaju u 99.99% stvari?
Sarenilo Linuxa ne postoji. Linux je samo jedan. Tu se slazemo. BSD dobro resenje? Tesko. Ja sam BSD naveo kao primer zajednice u kojoj postoji dobar sistem za rad sa contributorima. Samo primera radi, glavni arhitekta FreeBSD projekta se bira GLASANJEM, a ne polaganjem autorskih prava na source. To ne znaci da ce FreeBSD osvojiti desktop trziste, vec da imaju bolji teren za dogovor u kojem pravcu ce taj sistem ici. Licno nesto sumnjam da ce FreeBSD krenuti na Desktop. On je solidan serverski sistem, oproban, i tu nema sta.
DesktopBSD? Nesto sumnjam i u to. PC-BSD? Oni ne pisu kernel, mada imaju muzicke zelje. Tu ne vidim da ce uskoro nesto da se desi. Ali zato vidim da ima dovoljno ljudi koji razumeju problematiku i ne okrecu ledja cinjenicama.
Za kraj – nisu zelje desktop usera jedino merilo 🙂 Evo napr ja linux koristim na 30+ servera i mnogo mi je bitnije kako se tu ponasa kernel nego da li ce Gnome/KDE da se ubrzaju za 20%.
Naravno, zato ti nisi deo desktop trzista. Onome kome je stalo da osvaja desktop trziste, ti jednostavno nisi bitan i tvoje zelje nisu nikakvo merilo. 😉
Otprilike u vreme kad sam ja poceo da koristim Linux, bila je prica: “Linux je odlican za servere. Za desktop… videcemo.” (Govorimo o vremenu kada je sjaj WindowsXPa vec bio poprilicno prigusen.) U roku od nekoliko godina, pocinje prica o proboju Linuxa na desktop. Prosle godine — “big bang” (?). Navodno, “Linux je spreman za desktop”. Kad ono, ispada da su performanse Linuxa na desktopu dosta losije nego sto bi ljudi hteli. I onda ide prica sa Con Kolivasom i njegovim odlaskom iz Linux zajednice, onda ljudi pricaju kako Linux nije desktop jezgro, kako je ono univerzalno pa radi losije od optimalnog na svim poljima. Moj zakljucak: “Linux na desktopu? Pogresna adresa.” Linux nikada nije ni pravljen da se smesti na desktop, isto kao sto XP nije bio pravljen da izigrava server. Vrlo jednostavno.
Moraš biti prijavljen da bi postavio komentar u ovoj temi.