Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Moze li neko da mi kaze neku zamenu za NetLimiter za Linux, pre svega mi treba za vodjenje mesecne statistike protoka?
Neku najosnovniju statistiku — odlazni i dolazni saobraćaj po danu/mesecu/godini — vodi i KNemo, KDEov panelski aplet za nadziranje mrežnog saobraćaja.
2. Scientific WorkPlace (radi sa wine sve sem crtanja funkcija)
Verovatno ti neću pomoći ovime, ali moram da iskažem mišljenje da ovakvi paketi nisu baš najsrećnije rešenje. Zatvori ti i izvođenje i proračun i vizuelizaciju i pripremu za štampu u jedan jedini proizvod, tako da si em zavisan od nečega što nije baš široko rasprostranjeno, em te gura da razmišljaš samo u okvirima onoga što dopušta.
Ja bih to razbio bar na nekoliko paketa, npr. Kile[/url] za Lateh (ako već treba nešto sa točkićima, ja radije koristim običan uređivač), neki od M* programa za algebru (Matlab, Mepl, Matematika, pri čemu Matlab ima slobodnih/besplatnih klonova u vidu Oktave[/url] i Scilaba[/url]), i neki program za vizuelizaciju koji još nisam pronašao 🙂 (mada naravno mogu da crtaju i ovi M*, ali mi se to slabo doima…)
Ja’s izvinjavam, ali moram malo da gunđam, da mi bude čista savest.
Često vidim „vesti“ tipa taj-i-taj-laički-značajano-izgledajući poduhvat koristi Linuks. Filmovi, kamioni, avioni, i tako to.
Prvo, to nije nikakva vest. Svi ti poslovi se obavljaju na super-računarima (pod koje spadaju i ogromna umrežena jata običnih procesora), za koje Vindouz (pa čak ni MekOS 🙂 ni ne postoje. Ili, bolje rečeno, Linuksu je tu glavna prednost to što svaki proizvođač, dobavljač i održavalac takvih mašina može da ga prilagođava kako mu se ćefne. Stoga je, pojedinačno upoređujući, već daleko nadmašio svaki zatvoreni Uniks, i to je danas standardno stanje stvari. Kao da neko izvesti „gle, u … koriste Vindouz za birokratske poslove!“
Drugo, da ne bude zavaravanja, programi koji se vrte na takvim mašinama, sa informatičkog stanovišta su najprostiji mogući — kao što kaže legendarni Etsher Dejkstra u „Kako da saopštimo istine koje bole?“. Tu se poglavito izračunavaju fizičke pojave, i ono što je složeno u takvim programima jeste fizika i matematika koja stoji u pozadini, ali su sami programi obično špageti i špageti prostih petlji. Bilo koji običan GUI pribor (GTK, KDE) mnogo je složenija informatička konstrukcija od toga, da se ne pominje cela integracija svakodnevne radne površi.
Dakle, izveštavanje o upotrebi Linuksa u ovim vodama čista je pržilačka propaganda — al’ šta sad, i to koristi valjda >:) Jedino što realno ukazuje onima koji se u budućnosti mogu naći suočeni sa takvim poslovima (npr. istraživačko i razvojno inženjerstvo koje bilo struke), da bi im bolje bilo da upoznaju Linuks, i posebno skriptarske alate, što pre.
Miloše, kad budeš radio, ako budeš radio sa računarima, koristićeš i Windows, samo polako 🙂
Nemoj da plašiš čoveka, evo meni druga „firma“ kako sam na Linuksu. I opet visim po forumima u radno vreme 🙂
Šalim se, naravno da su mnogo veći izgledi da se na poslu mora koristiti Vindouz, odnosno da ne paše baš svima da biraju poslove prema tome sa kojim će se OSom nadmudrivati. Ja sam prosto do sada imao sreće.
Ali moram da pohvalim, kako da kažem, tu uniksašku filozofiju.
Na prethodnom poslu IT administracija je bila relativno labava, pa sam imao punu kontrolu nad svojom mašinom, i navikao da mogu da joj pristupam i završavam stvari odakle bilo. Na ovom sadašnjem, stegli su ko pitoni-davitelji, postavili jedan grozan fajervol, mašina na poslu niti ima statičku IP niti se ikako vidi spolja, a iznutra je otvoreno samo nekoliko najprečih portova. Ali i 22-ka, tako da npr. mogu da se SSHujem na kućnu mašinu.
Pitam nekoliko ljudi, ne ide mi se kod lokalnog BOFHa, kako da od kuće pristupam poslu? Ispade da „niko“ to ne radi. Ali razmišljam, ako mogu da se SSHujem sa posla kući, logički mora da može i obrnuto, pod uslovom da nešto podesim na poslu. I tako, bez mnogo nade, natrpam nešto nasumično Guglu, kad ono samo ispadaju veze: „SSH tunelovanje — tipična situacija je da vam je mašina na poslu pod jakom kontrolom… a želite da joj pristupate od kuće…“, i tako sve po koracima, do postavljanja kron-poslova u slučaju resetovanja bilo jedne bilo druge mašine. Ihaj 🙂
Da ne pominjem da IT administracija baš ne gotivi ni mnogo frišak svakodnevni softver (bre, još uvek KDE 3.2…), pa sam većinu toga (uključujući i KDE) prosto izgradio pod svojim nalogom 🙂
Tako da, u malo verovatnoj situaciji da birate između dva slična posla, gde se na jednom piči Vindouz a na drugom Linuks, znate šta vam je činiti. Čak i ne računajući ove čisto tehničke prednosti, to sigurno nešto govori i o opštoj kulturi okruženja.
Jesi li probao KNemo (ima istoimeni paket)? Kada se instalira, ubaci se u Kontrolni centar pod „Internet i mreža“, „Nadgledanje mreže“.
Glavni meni „Podešavanja“ (Settings), stavka „Podesi priključke…“ (Configure plugins…), pa s leve strane dobiješ spisak gde isključiš „Automatska zamena“ (Auto Replace).
Hm… sređeno. U stvari nisam baš siguran da je „Ne dodaji“ neispravno, pa sam prebacio u najbezbednije „Nemoj da dodaš“.
Postoje i zvanični -k7 paketi za atlone, ja baš teram 2.6.18-4-k7. Nije da sam osetio ikakvu razliku između njih i -686 onomad kada sam isprobavo, ali kad su već tu…
Svakako da se datoteke umnožavaju — pored arhive, biće ih posle instalacije još negde na disku. Mada je ovo nebitno, jer su „kopirati“ i „umnožiti“ i tako sinonimi (vujaklija).
Ne mogu zasigurno da tvrdim, ali pretpostavljam da je OpenOffice.org u originalu jer „u centrali“ nisu dozvolili drugačije, verovatno iz nekakvog šićardžijskog razloga (robna marka, vizuelni identitet, šta ti ga ja znam). Ovo potkrepljuje i to što su imena komponenti prevedena (Pisac, Predstava, Račun…), što se može videti npr. pod „Opcije“.
Za dalje/napred/nastavi, to jeste uobičajena mala neusaglašenost. I onako treba da vidim gde se to prijavljuje. Posebno jer lično nađoh jednu katastrofu, hatching odnosno šrafiranje, bolje da ne vidite šta stoji tamo 🙂
