Направљене поруке на форуму
-
Чланци
-
(je l’ se to ne vidi tamo sa strane, ispod avatara?)
Da, kada pokušam da postavim [i]CapsLock kao CTRL[/i] modifikator, to onda uspeva (??)
A bre, bre, ne znam onda koji mu je đavo. Ako te ne mrzi, možeš da zapakuješ direktorijum xkb i pošalješ mi ga, pa ću da uporedim sa ovim kod mene. Takođe, ako ti taj Ubuntu nije sveža instalacija, nego nadogradnja, možeš da proveriš da X11/xkb nema još negde, kao ono u /usr što pomenuh.
[…] možda je i vreme da promenim naviku te počem da koristim levi [i]Alt[/i] taster i druge znakove uz [i]AltGr[/i] taster
Pa sad, što se interpunkcije tiče, to je stvar ličnog ukusa, koliko se zakera u vezi pravopisa 🙂
A što se zagrada i drugih pomoćnih znakova tiče, bez obzira što se raspored može menjati na taster-dva, mislim da to treba izbeći kad se može.
Ja se recimo sve više štimam da pisanje ovako poruka „standardizujem“, tj. da ih uvek pišem sa obeležavanjem sličnom Latehu, pa da se onda pre obznanjivanja pretvaraju u potreban format (e-pošta, forum ovaj il’ onaj, HTML…) E sad, tada nema razloga da i oznake u tekstu ne „lokalizujem“, tako da uz treći nivo, uopšte ne moram da menjam na engleski.
A vidi radi li neka druga, od već postojećih opcija za ktrl funkciju. Npr. -option ctrl:nocaps treba da CapsLock pretvori u ktrl.
Ovo za altgr da se ponaša kao običan alt, ne znam kako bi čisto izveo, pošto ga sami srpski rasporedi navode kao menjač za treći nivo. Nekako nije uobičajeno da se treći nivo nema na raspolaganju, tamo su dvostruki i jednostruki navodnici, duga i kratka crta, uglaste i vitičaste zagrade…
Kod mene je Debijan Eč iz ~decembra, tako da ne bi trebalo da bude nekih posebnih razlika. Onda na trebljenje.
1) Da li se zakrpa čisto primenila? Biće nekih .rej datoteka ako nije.
2) Probaj sirovo, u terminalu: setxkbmap -layout us -option ctrl:ctrl_rwm
Ovo za desni alt, je l’ to počelo posle zakrpe, ili je bilo i pre? Kad kažeš da ne radi, misliš da ti ne daje znakove sa trećeg nivoa, npr. navodnike „“ na altgr+s i altgr+d? Sećam se da sam nekada imao sličnih problema, i nekako ih rešavao petljanjem baš sa opcijama IksKBa, mislim da beše Press Right Alt key to choose 3rd level. Ali mi trenutno sve radi na podrazumevanom, pod jezičkom „Xkb opcije“ mi je prazna kućica „Uključi xkb opcije“.
Može na jedan čist ili prljav način, zavisi od tačke gledišta 🙂 Izmene po datotekama date su u priloženoj razlici. Ako ti je verzija konfiguracionih datoteka dovoljno nova, možeš da ih primeniš tako što odeš u /usr/share/X11/xkb, pa onda patch -p0 </gde/je/skinuto/xkbrwm.diff. Mada kao što vidiš razlike nisu velike, pa možeš i ručno da ih ubaciš.
Zakrpa je nezgodna, očigledno, jer menja sistemske datoteke. Međutim, potom možeš kulturno da biraš željenu opciju bilo u KDEovim, Gnomovim, ili osnovnim podešavanjima Iksa, bez zezanja sa xmodmap. A ako misliš da može biti od šire koristi, možeš da probaš da ubediš održavaoca komponente XKeyboardConfig da ovo ubaci u buduća izdanja (samo tada ne može baš priložena zakrpa, jer su neke od dodirnutih datoteka izvedene pri gradnji).
Na jednom mestu stoji „Otvori datoteku“, ostalo je svuda „fajl“.
Trotačka je i u engleskom izvoru uvek odvojena razmakom od prethodnog, što ne znam zašto je tako, nisam drugde to viđao. Možda bi trebalo spojiti u prevodu.
Kada se / koristi u smislu „ili“ za početnu reč, ja bih ipak drugu reč stavio malim slovom, npr. „Prethodni/sledeći“ umesto „Prethodni/Sledeći“.
Poruka „TV Norm …“ nije prevedena (ne znam ni ja šta znači, ako je to u pitanju).
Predlozi za neke izraze:
plejlista -> lista puštanja
bitrejt -> bitprotok (je li, bitova po sekundi)
sempl -> uzorakNeki više vole i „spisak“ od „liste“.
Ono što Tomaja kaže u vezi skraćenica, i ja bih tako, i to prosto slovo-za-slovo (npr. NTSC = НТСЦ). Iako je jasno da može izazvati burne reakcije.
Ovo je treći projekat koji predstavljam na ovom forumu; na prethodna dva se niko nije ni javio da pomogne (sem Tomaja da pohvali rad). Ako se ni sad ne javi, onda stvarno… Razočaraću se u domaću “zajednicu”.
Pa sad, u osnovi mora da stoji lična motivacija, „tuđa ruka svrab ne češe“ 🙂 Uradiš nešto za svoju dušu i potrebu, pa ako još nekome pristane, utoliko bolje.
Ah, više mi se smučilo da izdvajam citate!
Dobro je, i meni se već posustajalo 🙂
[…] mislim da ne ide da ja editujem PO fajlove, pošto nisam koordinator… Verovatno će biti dovoljno da ovde ističem svoje primedbe.
To i ja mislim, sve dok su konkretne primedbe u pitanju, a bacati se na PO datoteke vredi jedino kada hoćeš da prevodiš nešto neprevedeno ili zapušteno, ili održavaš neki prevod.
Recimo, pomenu gore da ti supruga koristi Digikam, njegov je prevod baš zapušten… Mada ti nije neka motivacija, kada ona već ne koristi srpski, al’ da ipak pomenem 😉
Dobro, ovako…. ima li negde da se skinu PO fajlovi a da ne skidam celu CVS (ili SVN, šta li beše KDE fura?) granu?
Ovo će ti povući prevod stabilne grane:
[code]
svn co svn://anonsvn.kde.org/home/kde/branches/stable/l10n/sr/messages
[/code]Nego, što se tiče planove… koji su rokovi za sledeću objavu, to jest okončanje tekućeg ciklusa prevoda?
KDE 3 je na zalasku, serija 3.6 se ne planira, tako da u 3.5.n idanjima dolazi samo do vrlo malih izmena. Veliko spremanje se očekuje uz KDE 4, tu se menja i format PO datoteka (u stvari, prelazi se na standardniji, pravi PO), pa ćemo videti koliko će tu novog posla biti.
Ali u međuvremenu, nezavisni programi kao K3b, Amarok, Digikam i slični, izdaju se svojim tempom, i programeri izdanja najavljuju nešto unapred na centralnoj prevodilačkoj listi. Na primer baš je za Digikam 0.9.1 prevodiocima dat rok do 25. ovog meseca.
E, baš mi je žao, ali pogledaj dužinu postova. Mislim da bi verovatno ovo trebalo premestiti u sopstveni odeljak na forumu ili tako nešto i razbiti na više tema…
Ali ima to i svoju svrhu, možda se još nekom sve ovo učini vrlo zanimljivim (vidiš kako nabacujemo teme i teme), pa se prihvati prevođenja. Tako sam se i ja uhvatio u kolo…
Stvar je u tome što planiram nekakav heuristički sistem, gde bih mogao da vremenom da zadajem kratka pravila za kritične pojmove, po kojima će da se overavaju sadašnji i budući prevodi i dopune.
Pa, to bi bilo idealno, verovatno je ručni prevod bez premca, pošto engleski i srpski jednostavno nisu kompatibilni.
Nisam se dobro izrazio, nisam mislio sistem koji će da prevodi, već da overava baš ručne prevode, putem pravila koja polako akumuliramo.
Npr. jedno prosto pravilo bi moglo biti: ako u originalu stoji reč sa korenom folder-, onda u prevodu mora biti reč sa korenom „fascikl-“. Ili složeniji primer: ako u originalu stoji command-, onda u prevodu mora biti „naredb-“, osim ako u originalu stoji command line, kada se u prevodu mora naći „komandn- linij-“. I tako dalje, bar za nekoliko stotina kritičnih pojmova.
U stvari, još pre oko dve godine napisao sam sistem u kome se mogu zadavati ovakva pravila, ali sam ubrzo uvideo da je i spor i neprilagodljiv, tako da se razmišljam kako da ga preradim i stvarno ubacim u pogon.
Mislim da je bolje da se ide u pravcu stvaranja nekog on-line formulara koji bi omogućavao svima da lako menjaju fajlove preko mreže, a moderatorima da pregledaju prevod i odobravaju ga. To bi barem na kratko povećalo broj učesnika (na primer, ja bih tako mogao, ali da instaliram čist KDE i da učim kako se radi sa tim fajlovima… to trenutno teško).
Tako nešto već postoji, i to u više izvedbi, najpopularnija je mislim Rozeta, u okviru Ubuntuovog „Kosmodroma“ (Launchpad).
Meni se, međutim, ovakva rešenja nimalo ne dopadaju. Jer prevodi programa se ne naprave i zdravo đaci, već moraju da se održavaju; prevodioci-amateri treba da se uvežbavaju i postaju bolji vremenom, posebno što nama tehničarima gramatika u početku najčešće nije jača strana. Jedan način da se razdvoji žito od kukolja je upravo i ta prečka koju treba preskočiti, da se na sopstveni računar instalira neophodna infrastruktura za prevođenje — koja je, naravno, na koncu i daleko udobnija i sposobnija od bilo kakvog sistema na vezi (online).
U praksi se pokazalo baš ovako — na centralnoj KDEovoj prevodilačkoj listi, bila je velika frka baš sa tom Ubuntuovom Rozetom, gde su se ljudi žalili da Ubuntu dolazi sa sve više gramatički loših i terminološki neusklađenih prevoda. Čak je Ubuntu prvobitno dao prioritet prevodima iz Rozete, pa su tako zbrzani loši prevodi dolazili umesto KDEovih ustaljenih dugogodišnjih.
Samo da napomenem da uopšte ne moraš da instaliraš KDE da bi radio na prevodima, u stvari možeš i običnim uređivačem teksta da čukaš po PO datotekama (ili specijalizovanim uređivačima, kao K-babel). Jedino ne možeš tako lako da vidiš prevod u akciji, ali to ne može ni preko ovih sistema na vezi.
Ovo je spisak za dizajn grafičkog interfejsa, ali se između redova može dosta saznati o značaju teksta u interfejsu.
Ma sve je to u redu, samo ponavljam da prosto nisam preuzeo na sebe i da se bavim dizajnom interfejsa. Ali baš gledam da uspostavim u prevodu iste metafore kao i u originalu, uključujući i njenu izražajnost (dakle pitomo pitomim, živopisno živopisnim), tako da implicitno verno prenesem izvorni dizajn, bio on loš ili dobar.
Moram da kažem i da je čest problem što, opšte uzev, pridajemo engleskim originalima intuitivnost i značenje koje oni nikako nemaju, i otud zapravo sva frka sa „smešnim“ prevodima.
Setih se sad jednog baš komedijaškog primera u vezi sa ovim. Bejah razmišljao kako da prevedem computing cluster (ono, više mašina i procesora vezanih brzom mrežom), i videvši da je u astronomiji star cluster prevedeno kao „zvezdano jato“, odlučim se za „računsko jato“. I gle, izbi frka, ma kakvo jato, kakve zvezde sad imaju veze, ptice lete u jatu a ne procesori, izmišljaš neke nepostojeće veze, itd. Nedugo potom, naiđem na izraz computing constellation, koji označava više computing clustera povezanih međusobno: dakle „računsko sazvežđe“ koje sadrži više „računskih jata“. Drugim rečima, neznani engleski inženjer imao je istovetnu zvezdanu metaforu na umu kao i ja, i sad je to na srpskom smešno, a na engleskom nije…
Obustavi? Meni se ovo extra sviđa. Deluje mi kao pandur koji pendrekom treska po title bar-u.
Vala da znaš… „Obustav’!“ 🙂 U stvari sad kad si pomenuo, nekako mi je poznato, pretražiću malo po prevodima.
A što ne “vetrobran”. Vatrobran ima taj caveat da je previše sličan vetrobranu i da će većina ljudi koji ne znaju za firewall verovatno čitati kao vetrobran. To se isto desilo i magazinu Blic PULS koji svi čitaju kao PLUS zato što je reč PLUS češća.[…]
Heh, morao sam dvaput da pročitam rečenicu da bih video „puls“ umesto „plus“ 🙂 Ali nije to tako strašno za „vetrobran“ i „vatrobran“, nije robna marka pa da ima neke veze. A „mislim“ i da je ipak „vatrobran“ dovoljno upečatljiv, a i nema nikakvih vetrobrana u blizini pa da dolazi do zabune (kao ovo sa novinama). Mada da znaš da ni „vetrobran“ ne bi bio loš, samo što mi se „vatrobran“ baš mnogo sviđa 🙂
Jezička ergonomija je termin koji sam sam skovao, ali verujem da nisam jedini koji se njome bavi.
Meni je uvek jako drago da čujem bilo kakav kriterijum koji može koliko-toliko pomoći u izboru između nekoliko mogućnosti prevoda, ali takav koji ne radi „na uvce“ (smešno, nije smešno…) i koji ne zahteva istraživanje sa statistički značajnim brojem korisnika u kontrolisanim uslovima (za šta, ovaj, mislim da nemaju uslova ni ovi što plaćaju 🙂
Od ovih nekoliko mojih koje sam već pominjao, uzimam nedvosmislenost — nesudaranje sa nečim u istom kontekstu — kao apsolutnu neophodnost. Zatim su tu slična izražajnost (pitomo, oštro, kratko, dugo), pa onda postojanje različitih kategorija reči sa istim korenom (imenica, glagol, pridev), i na kraju svakako i to „uvce“ (koje u principu nikada ne može da mi nadjača samo nedvosmislenost, ostalo manje-više može).
Naravno, ja se slažem da je komandna linija. Ali redovi su redovi. […] Ono što mogu je to što sam još ranije predložio, a to je “da izmislimo” [i]neki markup koji bi omogućio da[/i] [sec?]
Ček, što ga odseče ovde, baš bi me zanimao nastavak? 🙂
Stvar je u tome što planiram nekakav heuristički sistem, gde bih mogao da vremenom da zadajem kratka pravila za kritične pojmove, po kojima će da se overavaju sadašnji i budući prevodi i dopune. Ono što bi mi tu bio veliki problem, jesu varijante gde jedna ista engleska reč ima dva različita prevoda, tako da razmišljam kako to da rešim.
Ja imam jednostavan lek za to kada nešto nije jasno. Prvo pogledam uputstva. Zatim skočim na IRC kanal #kde ili #kde-devel i tamo pitam lepo šta je pisac hteo da kaže.
Lek ti je svakako jednostavan i robustan, ali užasno zahtevan. Mislim da ga je moguće dosledno sprovoditi jedino kada bismo za svaki program imali drugog održavaoca prevoda, a nemamo ni izbliza toliko ljudi 🙂
Malo statistike. Onomad kad se pojavio prevod Vindouza, neke brojke koje su dolazile od Majkrosofta bile su 300.000 reči i pola mega dolara troškova. Prevod KDEa trenutno ima oko 600.000 reči, a dokumentacija koju još nismo ni dotakli, preko 2.000.000.
Ukratko: svaka automatizacija koju možemo da izvedemo, zlata je vredna.
Što se tiče samog prevoda, imao sam i još jednu varijantu (primedbu). “Dinamički” na srpskom može bolje da se dočara ako napišemo “automatski” pošto i jeste poenta u tome, kao što sam “statički” preveo kao “ručni”.
Uh-uh, nisam baš siguran. Rekao bih da „automatsko“ može biti i statičko i dinamičko. Baš prelom reda, može biti automatski prelaman dinamički (tako da se menja kada dođe do neke izmene u redu) ili statički (tako da se red prelama bez vraćanja, npr. pri ubacivanju veće količine teksta). A može biti i ručno statički prelomljen, jedino kombinacija ručno-dinamički nema smisla.
Ali nevezano za ovu analizu, opet gledam original: i u engleskom postoje izrazi automatic i dynamic, sa istim značenjima kao u srpskom, pa su opet razvijači programa odlučili da stave tako kako jesu. Uvek sam vrlo sumnjičav kad mi padne na pamet da rečima koje se u oba jezika poklapaju po smislu, menjam po svom nahođenju.
[i]To može biti i[/i] “prikaži pomoćnu liniju za ručni prelom redova”. Samo bi tu imali problem sa dužinom, ali ako ti prvi prevod nije bio jasan […]
Ma ne bre, nego mi original nije jasan, odnosno nemam pojam šta ta opcija radi 🙂 Upalim, ugasim, i ništa ne biva. Pa rekoh pošto si precizirao, znaš šta radi, pa bih voleo i ja da znam. Naravno, aferim kraću verziju prevoda 🙂
Klizač je zapravo termin koji je direktni prevod reči slider koja se kod nekih javlja kao sinonim za scrollbar (http://en.wikipedia.org/wiki/Scrollbar) Scroller se u definiciji scrollbar-a nigde ne pominje, već se umesto njega javlja wiper ili bar. Drugo, termin klizač postoji veoma dugo i korišćen je mnogo pre nego što sam uopšte video tu stvarčicu. Tako da ga smatram izumom jednog od svemoćnih sveznalaca koji sa pravom kuju termine.
To je sve u redu, samo ne mogu parcijalno da prevodim delove nekog skupa pojmova, nego kao celinu koja ne škripi kada zatreba u kompletu. U ovom slučaju, potražim npr. „scrollbar contains slider“ i dobijem prvo http://www.webdevelopersnotes.com/tips/html/colored_custom_scrollbar_tutorial.php3, gde vidim šta moram sve da uklopim od pojmova. Znači, jedno rešenje bi bilo: klizačka traka (klizotraka?, eh, da mogu ko ‘Rvati) se sastoji od klizača, šine, gornje i donje strelice. Drugo rešenje bi bilo: klizač se sastoji od šine, ???, gornje i donje strelice; znači, moram prvo da uklopim ove ??? (kao prevod za wiper, thumb, šta već), pa onda da razmišljam ‘oću-neću 🙂
Što se tiče „punopravnih kovača“ (usput, ne kažem da neko ima ili nema pravo, nego da se na neke ljudi prosto ugledaju, i da takvih nema kod nas), gde si to tačno video — tj. da se scrollbar prevodi kao „klizač“? Jer, kao što rekoh, prethodne izvedbe mi znače pri odlučivanju.
No, da damo i ostalima priliku da se priključe. Collapse i expand se odnosi na grane koda. […]
Svakako, samo napred, vrlo sam rad da prodiskutujem svaki konkretan predlog 🙂
Samo sa stanovišta srpskog jezika, mislim da bi bilo ispravnije reći sažmi niže nivoe, a ne sažmi najviše nivoe.
Ma i ta množina je greška. Uzevši u obzir ono što reče da ni original nije baš sasvim korektan, mislim da ću izmeniti ta dva na: „Sažmi do najvišeg nivoa“, „Razvij do najvišeg nivoa“, oslanjajući se na uobičajenu neodređenost priloga „do“ (inkluzivan ili ekskluzivan?) koja uvek zavisi od konteksta.
Da, i upravo sam primetio da je Terminate prevedeno kao Okončaj. Previše mlako PMSM. Mislim da je Prekini bolje rešenje. […]
Potpuno se slažem, uvek mi je terminate problem, ne znam šta ću sa njim. „Ubiti“ je kao što reče nešto drugo, a i „prekinuti“ mi ne deluje žustrije od „okončati“. Još neki predlog?
Radi se o trakama sa alatima. Tu dolazimo do drugog principa jezičke ergonomije. A to je metafora. Ako se koristi metafora, svi termini moraju da se užive u ulogu. To bitno skraćuje vreme učenja. Dakle, umesto da kažemo traka sa alatima, možemo lepo reći polica sa alatima. Ali okej, to je opet pitanje ergonomije.
Ni meni „traka sa alatima“ nije baš pristala. U Gnomu koriste npr. „paleta alata“ (ono kao slikar što ima krugove boja na svojoj paleti), a čuo sam i za „alatnica“ negde. Gotov sam da pređem na „paletu alata“, dočim i stoga što nije loše ni kad se skrati samo na „paleta“. „Alatnica“ mi naravno još više prija, ali mislim da će se to teško provući 🙂
Veruj mi da se ovoj temi pridaje veliki znaćaj i inače, ne samo na projektima kao što je KDE. Ja znam čoveka koji upravo radi diplomski rad iz oblasti dizajna interfejsa. To nije nimalo naivna stvar. To što naša zemlja kaska (a možda i ne kaska baš puno? šta ja znam), to je potpuno drugačiji problem, koji ne bi trebalo da nas dotiče.
Možda ja tebe ne razumem, ali ne vidim kakve veze prevod ima sa dizajnom interfejsa (sučelja). Primer: u KDEu su raspravljali, baš u vezi sučelja, da li da koriste folder ili directory. Tada su ljudi iz HIG grupe (Human Interface Guidelines) objasnili da je folder pravilno vezano sa grafičkom predstavom fascikle, programeri nisu imali tu šta dalje da tupe (mada jesu tupili, ali u prazno 🙂 Tako da smo i mi u prevodu odmah prešli na „fasciklu“.
Hoću da kažem: izbor terminologije u dizajnu sučelja radi se u izvoru, a na prevodiocima je da to verno predstave (npr. izbegavajući uvođenje dvosmislenosti koje original ne poseduje, zadržavajući pitomost ili jezgrovitost koju original poseduje), a ne da redizajniraju sučelje. Odnosno, ako žele da redizajniraju, onda lepo idu na izvor i razglabaju sa ljudima tamo, pa da svi prevodilački timovi profitiraju. Zato se zove slobodan softver 🙂
[…] da pogledamo rezultate istraživanja koja su sprovođena u inostranstvu i da se nadamo da naša raja nije gluplja od strane raje.
Implicitno, baš tako i radim. Znači, ako engleska raja može da trpi firewall (ne misli neko valjda da firewall engleskom korisniku „intuitivno“ nešto znači?), može i naša „vatrobran“ (ili „grudobran“ kako reče Pliskin, samo mi je „vatrobran“ nekako poletniji 🙂
Što se tiče nastavka mog rada, ja to mogu zaista samo povremeno i nikako ovako sistematično. Sada me čeka gomila obaveza i na porodičnom i na privatnom planu. Ali ću se truditi da ovde iznesem sve što primetim.
Samo polako, kada došlo i kako došlo, dobrodošlo je 🙂
Evo konkretnog prevoda za KWrite i njegov meni View. Čisto da vidimo koliko se naša neslaganja odražavaju na konkretan posao.
Jedan deo razlika zaista jeste izraz tog neslaganja, ali veći deo su stilska poboljšanja (i neke otklonjene greške!), gde bi mi bilo drago ako bi nastavio sa njima 🙂
Prvo poboljšanja:
dinamičko prelamanje teksta = dinamičko prelamanje redova
indikatori dinamičkog prelamanja teksta = oznake dinamičkog preloma redova
> isključeno = iskučeni
> prati brojeve linija = samo uz brojeve redova
> uvek uključen = uvek uključeni
prikaži marker statičkog prelamanja teksta = prikaži graničnik za ručni prelom redova
prikaži ivicu ikona = prikaži pojas za ikone
prikaži brojeve linija = prikaži brojeve redova
prikaži markere trake za pomeranje = prikaži obeleživače na klizaču
prikaži markere trake za pomeranje = obeleživače na […]
> […] više nivoe = […] sve osim osnovnog nivoa (lingvistička omaška u originalu)
> […] više nivoe = […] sve nivoe
> […] jedan lokalni nivo = […] kod oko kursora
> […] jedan lokalni nivo = […] kod oko kursoraVeć dugo želim da zamenim „linije“ „redovima“, samo što nije tako lako. Nekada „red“ stvarno ne ide (npr. „komandna linija“), a često se u izolovanoj poruci teško može zaključiti na šta se misli, mora da se gvirne u kôd, ili lovi tačno gde se javlja u programu. Dakle, za sada su svuda „linije“ da bi se izbeglo šarenilo, a razlaganje na „linije“ i „redove“ mi je svakako u planu, samo je to nemali posao. Pa ako bi ti, ja nemam ništa protiv 🙂
Takođe vidiš često nizanje genitiva u prevodu, što je opet sigurnosna mera kad ne znamo kuda tačno cilja engleski original sa slično nadovezanim nepromenljivim rečima. To si više puta zamenio preciznijim predlogom i padežom (što usput znači da srpski prevod može biti precizniji od engleskog originala, što se često previđa!) Ovo je takođe vrlo dobrodošlo, samo opet postoji sličan problem, da mora da se tačno zna šta original označava, inače može vrlo gadno da ispadne (preciziranje u pogrešnu stranu). U ovom slučaju je doduše dobro što može da se poboljšava kako biva uočeno, ne mora da se tumba ceo prevod.
Ovaj primer „isključeno = isključeni“ je čest tehnički problem, usled toga što se sve istovetne poruke iz kôda (u ovom slučaju „Off“) trpaju pod isti prevod, i onda u svakom slučaju negde neće da paše. Postoji i mehanizam da se ovo trpanje izbegne — programer može poruci da doda „kontekst“, gde može čak i lepo da objasni prevodiocu na šta se npr. pridev odnosi — ali ko će njih naterati da misle na to? S druge strane, svaki koordinator prevoda (uključujući i mene) ima pristup celom skladištu KDEa, tako da ne mora biti problem da izmenimo to u kodu, kad uočimo potrebu. Samo moramo da pazimo na tzv. smrzeve poruka pred nastupajuće izdanje, kada izmene nisu dozovoljene, kao i na ponekog gunđavog programera ako npr. omašimo slovce ili zagradicu pri izmeni, i polomimo mu gradnju programa 🙂 Mada sam se sada i tu osilio, pa ubuduće planiram da prčkam kad god me ne mrzi.
Što se tiče ovog u vezi sažimanja koda, tu si u principu preformulisao tako da zadržiš smisao (a i ovo „više nivoe“ je svakako greška u prevodu, trebalo je biti „najviši nivo“). Odnosno, moglo je bez problema i u originalu stajati kako si napisao, kad se vrati sa srpskog. Jedino bih ja rekao „nivo oko kursora“, kad se već pominju nivoi. Ali ovo već smatram ličnom stvari prevodioca, tako da sigurno ne bih zaustio da išta kažem da je tako prevedeno.
> Huh? = kwrite – uobičajen
> Huh? = kwrite – za štampu
> Huh? = quanta – uobičajenOvaj deo se odnosi na šeme izgleda (fontove, boje, isticanje), koje se mogu praviti u podešavanjima, i to po svakom od programa koji koriste taj osnovni KDEov deo za baratanje tekstom. Ove poruke se automatski slažu od imena programa i naziva šeme, tako da imamo isti problem sa slaganjem prideva kao što sam opisao u prethodnom pasusu.
Ono što ja ne znam šta je ona opcija „prikaži graničnik za ručni prelom…“, koji je to uopšte đavo (čini mi se da ti znaš, pošto si stavio „graničnik“)?
—
E sad onaj deo oko neslaganja:
šema = način prikaza (pravilnije “shema”)
[…] trake za pomeranje = […] klizaču
sažimanje koda = sakrivanje koda
sažmi […] = sakrij […]
razvij […] = otkrij […]Što se „sheme“ i „šeme“ tiče, tu situacija nije baš čista među lingvistima, ali je zvanično pravilno i jedno i drugo. Tako da pošto se i inače česte sreće „šema“, to i koristimo svuda (u stvari ovo otpiši kao neslaganje u „politici“ prevođenja, više je mali komentar).
Nisam baš srećan za „klizač“ kao scrollbar, jer onda ne može da se razlikuje element koji kliza (scroller), i to gde kliza (scrollbar). Ruku na srce, „traka za pomeranje“ je svakako još gora, samo nisam ja to preveo 🙂 Lično koristim „klizačka traka“, a razmišljam o „šini“ („klizač kliza po šini“).
Glavni trn su mi ipak „sakriti“ za collapse i „otkriti“ za expand. To je ono što često vidim i ne volim, da se jezgroviti izvorni izrazi menjaju pitomim i već prepunjenim našim, da ne bi zvučalo „čudno“. I sami autori su mogli upotrebiti hide i show, pa nisu, dakle neka potreba za razlikovanjem je očigledno postojala, verovatno u kontekstu širem od samog programa. Npr. ako kažemo da uređivač „podržava sakrivanje koda“, to je već značajno manje određeno nego „podržava sažimanje koda“.
Kad god mi dođe da u prevodu upotrebim neki izraz koji je i izvorno mogao biti upotrebljen a nije, upotrebljavam jednostavnu taktiku da proguglam za mogućim sukobima u širem kontekstu date teme, kako ne bih upao u klopku.
