Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Sta ce mu doneti ta komercijalizacija?
Pogrešno pitanje. Već je donela. Donela je tebi, meni i svima nama mogućnost da koristimo potpuno slobodan sistem, a da se ne oslanjamo na recimo zatvoreni vlasnički Solaris kernel na koji ćemo da dodajemo GNU alatke čekajući HURD. A pre toga omogućila je razvoj tih istih GNU alatki.
Komercijalizacija i sloboda nisu suprostavljeni jedno drugom, na protiv u uslovno-posledičnoj su vezi.
Poštovani,
Dovoljno je da podnesete kopiju LGPL v3 (http://www.openoffice.org/license.html) uz propratno tumačenje da je reč o slobodnom softveru čiju lokalizaciju finansira Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije.
Ukoliko želite pismeno tumačenje sa naše strane možete nam se obratiti preko http://sr.openoffice.org/kontakt.html
Unos kod mene na blogu je pod CC licencom, čini mi se da je za poziv to sasvim dovoljno, a evo ovde se odričem i tih uslova pa može biti prenet na druge forume. Slobodno i dopuni tekst, ionako je veći njegov deo citat. Ponešto ali više okrenuto ka korisnicima dostupno je i na http://sr.openoffice.org/zadovoljstvo/
Ovakav program može da funkcioniše jedino ako ga zajednički i stvorimo. Lično sam veoma rezervisan po pitanju broja firmi koje se već ovim bave, a da imaju i razvoj vlastitih rešenja. Gde god da sam bio, razgovarao sam sa krajnjim korisnicima, a nisam nalazio na zainteresovanost potencijalnih sistem integratora. Naravno, tu smo da stvari pomerimo iz mesta.
Stvar je veoma živa, i namera je da je svi zajedno oblikujemo. Najava je samo probni balon, a vaše javljanje povod da se diskusija oživi na obe strane.
Lokacija openoffice.rs poslužiće za kolekciju materijala, iskustva ali i javne prezentacije članova te grupe, da koliko je moguće povežemo korisnike i učesnike u projektu poput vas. Obezbedićemo kontakt sa prijateljima u inostranstvu (MultiRacio, Agenda/COKS, BrOffice, PILO), a ideja je da sve bude otvoreno za slobodan ulaz. Imam vaše interesovanje još od ranije u vidu, očekujte sve informacije dostupne iz prve ruke.
Pitanje za vas Zorane, a i za druge, šta biste još očekivali od jednog takvog programa?
Nadovezujući se na temu, napravio sam novi unos na blogu. http://blog.goranrakic.com/archives/2009/12/trziste_slobodnog_softvera.html
Kada sam početkom prošlog meseca bio u Orvietu na godišnjoj konferenciji OpenOffice.org projekta u razgovoru sa Italom Vignoliem, aktivnim učesnikom i bivšim koordinatorom Associazione PLIO, prepoznali smo identičnu temu.
Kroz zajedničku aktivnost svakodnevno svi mi u zajednici unapređujemo softver koji koristimo, bilo da pišemo novi programski kod, prevodimo, dopunjujemo dokumentaciju, učestvujemo u diskusijama ili koristeći ga svakodnevno testiramo softver. I svesni smo da time stvaramo slobodno radno okruženje. Neograničeni licencama, zabranama, ograničenjima, svakodnevno se družimo i zabavljamo prilagođavajući softver tačno našim potrebama jer je zabavno kada to možemo.
Želimo da to naše mezimče prošeta i do drugih. Da im ponudimo slobodnu alternativu i promovišući vrednosti slobodnog softvera omogućimo im da sami odluče koji softver žele da koriste. A da dopremo do svih potrebna nam je podrška i organizovani nastup.
Centralizacijom unapređenja e-Uprave sve češće se realizuju krovni ugovori u nabavi softvera, čime se složenost nabavke uvećava preko veličine koju pojedinačni mali i fleksibilni partneri orijentisani na slobodan softver mogu da prihvate. Dok čekamo na stratešku odluku države (Strategija i akcioni plan razvoja e-Uprave 2009-2013 je sjajan korak u tom pravcu, ističući interoperabilnost, otvoreni kod i otvorene standarde u prvi plan kao katalizatore za razvoj e-Uprave) postoji puno stvari koje i sami možemo da uradimo.
Sa strane OpenOffice.org zajednice, Igor, Aleksandar i ja pripremamo lokalni partnerski program zamišljen kao klaster sistem integratora koji će omogućiti njihovo bolje međusobno povezivanje, doprineti vidljivosti i olakšati im prenos znanja sa međunarodnog projekta.
Zašto misliš da je dužnost nekog drugog da uradi ono što ti očekuješ i nabrajaš? Ako malo “spustiš” tu svađalačku loptu tvoje ideje su mi potpuno bliske i rado bih da ih u nešto konkretno kanališemo.
Na tu temu, u EU, primena slobodnog softvera ne zahteva primenu procedure javne nabavke, u skladu sa preporukama Evropske komisije. Primenom takve procedure nespretnom procedurom lako je potpuno izgubiti prednosti FLOSS rešenja. Istovremeno u velikom udelu regulative nalažu obavezno razmatranje tih rešenja pri procedurama javnih nabavki, u opštem interesu optimalne upotrebe budžeta. Na taj način slobodan softver moguće je koristiti i nekomercijalno (uz internu evaluaciju i integraciju) i komercijalno. IDABC aktivno radi da smanji troškove evaluacije horizontalnim povezivanjem i javnim preporukama. U OpenOffice.org zajednici na skupu u Kragujevcu bilo je reči da se pribavi pozitivnom mišljenje na ovu temu Uprave za javne nabavke Ministarstva finansija ali smo od toga odustali.
U nacrtu politike nabavke softvera za lokalne samouprave MTID je preuzeo elemente britanskog akcionog plana za otvoreni kod:
Sam dokument nije zvanično usvojen niti je bio predmet javne rasprave.
Učestvovali smo u javnim raspravama o Strategiji i akcionom planu eUprave 2009-13 i naišli na izvrsnu stručnost i sjajno razumevanje problema od strane MTID-a. Odredbe međutim nisu obavezujuće već predstavljaju temelj za dalju regulativu, praćenu rastom iskustva u primeni slobodnog softvera u državnoj upravi. Obrnuto nije moguće ako imamo cenovnu efikasnost kao jedini kriterijum. Evo par citata iz dokumenta:
Elektronske javne usluge … koriste otvoreni i široko prihvaćeni standardi, čime se izbegava uslovljavanje korisnika elektronskih javnih usluga da koriste određene komercijalne proizvode;
Katalizatori razvoja e-Uprave:
− standardi interoperabilnosti;
− ponovno korišćenje IKT rešenja uz upotrebu otvorenih standarda;… u tom slučaju referentna implementacija treba da bude objavljena kao softver otvorenog koda…
Pri nabavci IKT rešenja ravnopravno će se uzimati u obzir softver otvorenog koda i softver koji nije otvorenog koda. … treba nastojati da se dobiju puna prava na izvorni kod softverskog rešenja … treba nastojati da je licencama pokriven ceo javni sektor.
Ako kod tebe i drugih postoji želja za većim efektima, saradnja sa UZZPRO i RZII je neophodna i preporučljiva. RATEL je takođe interesantan, a tamo svakako možemo da očekujemo na jasnu podršku Milenka Cvetinovića (direktor sektora za ICT, mišljenje na akcioni plan) i drugih.
Zainteresovan?
PS – Mislio sam da pričaš o Šatlvortu i njegovim orbitalnim putovanjima. Upoznao sam ga u Istanbulu pretprošlo leto, mutan baja ;), ali zabavan. To šta Stalman radi u Tunisu stvarno nije u mojoj agendi.
siromašna njemačka policija i sudstvo može da koristi suse i open source………a naša samo zna za windows
Poznat mi je primer Opštinskog (sada opšteg prekršajnog) suda u Zaječaru koji koristi OpenOffice.org, siguran sam da ima i drugih. Rado asistiram ako neko može da izdvoji vreme za anketiranje.
nema ko da izračuna isplativost, da predloži plan i projekat, izračuna cenu koštanja i to objavi; nema ko da navede neki konkretan primer zašto bi u tom i tom pojedinačnom slučaju i primeru bilo
Zar to nije posao državnih organa, u interesu optimalnog korišćenja sredstava iz budžeta? Potpuno jedna stvar je podizanje svesti o slobodnom softveru, a druga odrađivanje tuđeg posla.
Edubuntu na laptopovima kod prvačića u Rakovici, otvoreni sistem za upravljanje dokumentima za lokalne samouprave što gura RZII, OpenOffice.org lokalizacija koju podržava MTID i koriste brojna javna preduzeća po samoupravama širom Srbije… Da li može bolje, naravno, radujem se ako si u prilici da pomogneš.
A taj zli Microsoft ima kancelariju u Srbiji, koja kad nekome proda ms-proizvod, garantuje za njega
Isto radi i RedHat, svrati do Vršca… Sun ima kancelariju u Beogradu, IBM je na Novom Beogradu… Da li prodaju samo slobodan softver, ne, ali nude i tu opciju. Meni je žao što ne postoji više malih firmi širom Srbije sa osnovnom ponudom i često se pitam šta možemo mi iz zajednice da učinimo za njih.
Koga da zovu?? Kosmonauta???
Pošto komuniciramo otuđeno, poverovaću da sam pogrešno protumačio zlonamernost i da je to samo neka tvoja ogorčenost. Administrator i sistem integrator nisu u orbiti već najčešće do sat vremena daleko. Udaljena administracija takođe je moguća opcija. Međutim ogorčenosti je najlakše rešiti se delovanjem.
Eho iz prošlosti (avgust 2003. godine)
http://blog.goranrakic.com/archives/2003/08/o_domacoj_sceni_slobodnog_softvera.htmlZvanična organizacija koja bi se mogla pojaviti u javnosti bi, prema svemu, trebao biti upravo OSNY (http://www.osny.org.yu). Međutim, na internet lokaciji nema najosnovnijeg kontakta, a celokupni sadržaj je zastareo. Pre par meseci sam bio u prilici da zatražim da neko ispred OSNY-a napiše kratak članak o Linux-u u poslovnoj primeni koji je u svom biltenu želela da objavi Privredna Komora Požarevac. Na njihovo iznenađenje, i pored slanja zahteva na više različitih adresa nisu uspeli da dobiju odgovor.
Mogu međutim da sa zadovoljstvom potvrdim da što se prevodilačkih timova KDE/GNOME/Mozilla/OpenOffice.org tiče, tu sada postoji fina saradnja ali i dalje nedostaje više aktivnih učesnika spremnih da doprinesu projektima kada je recimo prevod dokumentacije u pitanju. Mozilla zajednica Srbije[/url] tu beleži lepe uspehe.
