- This topic has 88 odgovora, 23 glasa, and was last updated 13 years, 6 months ranije by
.
-
Članci
-
Unos kod mene na blogu je pod CC licencom, čini mi se da je za poziv to sasvim dovoljno, a evo ovde se odričem i tih uslova pa može biti prenet na druge forume. Slobodno i dopuni tekst, ionako je veći njegov deo citat. Ponešto ali više okrenuto ka korisnicima dostupno je i na http://sr.openoffice.org/zadovoljstvo/
Ovakav program može da funkcioniše jedino ako ga zajednički i stvorimo. Lično sam veoma rezervisan po pitanju broja firmi koje se već ovim bave, a da imaju i razvoj vlastitih rešenja. Gde god da sam bio, razgovarao sam sa krajnjim korisnicima, a nisam nalazio na zainteresovanost potencijalnih sistem integratora. Naravno, tu smo da stvari pomerimo iz mesta.
Da se i ja uključim u temu. Nisam bio ovde, ko zna od kad, ali lepo je što je moj nalog još uvek tu 🙂
Govorim samo o idejama, prepreka uvek i svugde ima, na nama je da li ćemo da dignemo ruke ili uradimo nešto povodom toga.
Da prvo kažem kako vidim FLOSS zajednice u Srbiji trenutno.
Broj korisnika se povećava, nemam konkretan dokaz ( osim: linux.dootzky.com ), ali mogu da primetim to u zajednicama u kojima sam aktivan. Ono što je problem je da se broj kvalitetnih ljudi koji se uključe u zajednicu sa namerom da je unaprede i učine nešto više za nju, nažalost, ne povećava. Da, pojavljuju se i tu novi ljudi, ali isto tako se polako povlače i stari tako da taj broj stagnira.
Da, imamo već neke zajednice i NVO, ali one su uglavnom male i ne tako uticajne i u najvećem broju slučaja, stvari se svale na leđa par ljudi koji se kad tad smore od toga. A to je loše, jer gubimo i ono malo ljudi koje imamo.
Priču koju ste započeli o povezivanju, a o kojoj se i u LUGoNS-u priča već neko vreme je sigurno potrebna. Klaster FLOSS organizacija ili zajednica u Srbiji bi bila jedna dobra šansa da pokušamo da se “saberemo” u svakom smislu 🙂
No, postavlja se pitanje koliko je ona izvodljiva?
Zapravo verujem da je to izvodljivo, i ako ima “seronja” ( ljudi koji samo drve o slobodi, pravima… i ništa pametno i korisno ne rade osim što “sole” pamet ) u našim zajednicama, takođe ima i dosta kvalitetnih ljudi. Upoznao sam ih pristojan broj, neke uživo, neke on-line i verujem da ima smisla pokušati da se svi ti ljudi povežu. Možda zaista ispadne nešto korisno. Verujem da će se LUGoNS i Ubuntu zajednica pridružiti ideji, a sigurno ih ima još.
Ono što mislim da je izuzetno pametno je da se osnuje nova zajednička platforma oko koje ćemo se svi okupiti i nisam za to da se okupljamo na nekom već postojećem mestu. Konkretno mislim na predlog za linux.rs. Nemam ništa protiv linux.rs, stvar je u tome što sa time treba krenuti od nule. Može i ta adresa ( primamljiva je, njam-njam ), ali od nule 🙂
Što se tiče stvari oko firmi i vlasti tu se ne razumem puno, pa za sada nemam šta korisno reći. Ali voleo bih da se uključim i u to ukoliko mogu da pomognem.
A što se tiče Vršca i RedHat, reću ću vam samo da LUGoNS-u nikada nisu odgovorili na zvanični poziv za saradnju. Nema puno vajde od njih.
Uh, raspisash se. Nadam se da ćete imati volje da pročitate 🙂
E to vam je to, otprilike ono što sam i sam mislio, i napisao.
Hvala na obaveštenju za RedHat i Vršac. Otprilike mislim da su oni tu tek da imaju kancelariju, eventualno procene što-šta, možda malo edukativni karakter i manje-više to je to. A što se tiče zajednice, to je otprilike što sam i ja predložio, samo bolje objašnjeno.Zajednica formirana po “komunističkom” modelu, odnosno na ideološkom principu, sigurno ne može dati rezultate. Kada sam predložio okupljanje mislio sam na organizacije, ili još bolje preduzeća koja nešto rade sa OSS i koja imaju neka rešenja (može, a i poželjno komercijalna) bazirana na OSS. Komercijalni interes plus GNU plus FOSS je dobitna kombinacija.
Dakle mora postojati komercijalni interes. Takva organizacija bi trebalo da ima svoj spisak usluga koje bi bila u stanju da ponudi na tržištu i time učini lakši organizovani prodor, za razliku od pojedinačnog. Naravno i sposobni pojedinci, sa svojim znanjem i rešenjima mogu da konkurišu, odnosno da budu članovi.
Objasniću redom svaku stvar:1.Komercijalni interes. Svako preduzeće, firma, radnja, pojedinac koja(i) je član moći će da ostvari neki svoj komercijalni interesm, odnosno za svaki posao u koji učestvuje mora biti plaćen. Bilo da nudi neko svoje komercijalno rešenje, robu, ili uslugu baziranu na GNU/Linux ili OSS, bilo da učestvuje savetodavno u radu.
2. Osnov komercijalizacije mora biti GNU/Linux i OSS. Ovo praktično promoviše ovaj pokret. Zahvaljujući ovome pravna lica i fizička lica koja učestvuju u ovim poslovima (projektima) mogu biti sponzori (jer ostvaruju zaradu u ovom poslu) pojedinih GNU i OSS projekata.
Kakve bi koristi imala “zajednica” od ovoga? Prikupila bi se sredstva od pojedinih projekata (može se utvrditi i % od komercijalnih poslova) i od članarine. Ovim sredstvima se može svašta uraditi (finansirati). Moglo bi se konkurisati za neka budžetska sredstva, ako ubedimo Vladu da je organizacija od interesa za informatički razvoj republike.
Kakve bi koristi imali članvi pravna i fizička lica? Mogli bi zajedno da učestvuju na tenderima i javnim pozivima, kao organizacija, ili pojedinačno, uz svu logističku pomoć organizacije (nešto kao sindikat). Mogla bi da konkuriše organizacija za neka sredstva iz fondova EU (mislim da su milijarde € u pitanju!) lakše nego firme pojedinačno, jer bi ovako bila prepoznatljiva (mislim kao organizacija).
I to naravno nije sve, ovako jaka organizacija mogla bi da predlaže rešenja Vladi i da bude partner u izvođenju raznih projekata, da nam se ne zavlači u poslove M$, odnosp da se njegovo prisustvo i prisustvo drugih ne GNU i ne OSS kompanija minimizira. Na ovaj način bi smo mogli da se izborimo da se u školama uči OOo kao Office softver i da se uči Linux kao OS.
Sredstva od skupih licenci bi ostala da se finansira edukacija kadrova za GNU/Linux i OSS, a ušteda na Office softveru i na OEM softveru bi bila ogromna u državnim organima. Sve ovo bi neko moga i da izračuna kada bi baratao podacima o broju računara u državnim organima, školama, javnim preduzećima i zdravstvu.
Možda neko ima informacije ili zna gde ih ima pa možemo svi na forumu da pokušamo da izračunamo uštede u jednom transparentnom procesu (neko je ovde to pominjao da “neko” treba to da izračuna, a ja predlažem da to uradimo zajedno!).
Mislim da je potencijalno najveci problem nedostatak kvalitetnih kadrova jer je potrebno naci ljude koji ce pisati softver i sve to odrzavati i naravno biti placeni bar podjednako kao svoje Windows kolege a ne da dobiju neku crkavicu
Tj dosta je manje strucnih linux ljudi nego onih sto koriste Windows resenja-jebiga godine piraterije na ovim prostorima su ucinile svoje pa se ljudi uglavnom orjentisu na iste one proizvode koje su godinama koristili po popularnim cenama sa buvljaka O0Nisam mislo na volontere i “soliste” koji ponekad, ili učestalo instaliraju Linux i drugi OSS. Mislim na preduzeća koja več imaju rešenja zasnovana na GNU/Linuxu i OSS i koja su već pozicionirana na tržištu i prepoznatljiva po tome.
Moja kompanija je jedna od njih. Tražimo srodne da napravimo organizaciju o kojoj sam gvorio.
Druže, ta rešenja mnogo koštaju, a često je još skuplje promeniti sadašnja rešenja uvodeći nova. Skupo bre. Mislim da bi bilo pametno da se ove lokalne zajednice udruže u nešto veće, isprva ne morajući gubiti sopstveni identitet, mislim na oofice tim, možda lugons, itd kojih već ima. Organizovati nvo, napraviti neke projekte, isprva tipa eukativne prirode, tražiti sponzorstvo i od viših instanci i od države, nametati se i kontaktirati medije, prvo pustiti vest u uši građana. Onda postepeno baviti se savetodavnim aktivnostima za ljude koji se interesuju za takvo nešto, i konkretnu pomoć. Samo ako bude zainteresovanih da svoje računare “voze” pod recimo linuxom itd, samo tada može doći do stvaranja preduzeća koji bi se bavili instalacijama sistema, održavanjem, tehničkom podrškom, itd. Niko neće napraviti ozbiljno i jače preduzeće, a da prethodno uopšte nema u glavi da li će i koliko klijenata imati. Znači, po meni, prvo informisati građane i o nečemu drugom sem windowsa, pa pokazati kako to izgleda i radi, pa onda malo filozofije, i to treba, jel tako 🙂 , pa onda konkretno. Mislim da jedino tako neko foss-serbia zajednica može da nastane, opstane i postoji na duži rok.
Ne mislim da je to neki komunistički princip. Imate primer HULK-a koji radi sasvim pristojan posao u Hrvatskoj i uspeli su da “uguraju” i u njihove zakone FLOSS. Bili su prošle godine u Novom Sadu i to je zaista sjajna ekipa u kojoju su i ljudi iz drugih FLOSS zajdenica.
Ta zajednica ne treba da zameni ni jednu, već da udruži njihove snage. Siguran sam da će jača i organizovanija zajednica biti korisnija i firmama.
Kakav be komunistički princip :D, to je princip dobrote, a to naravno podrazumeva i borbu za očuvanje dobra i materijalnog i nematerijalnog O0.
Мислим да је много битније прецизирати шта се ради, онда размишљати о организацијама. Оно како ја видим тренутну ситуацију и човека као јединку је тешко убедити да користи слободан софтвер а о “маси” и да не говоримо. Највећи проблем је навика људи. Да нису људи толико навикнути на Њињдос лобирање за М$ би много теже прошло, овако сами људи одбијају да користе нешто друго па практично и нико не мора да лобира за М$. И моје мишљење је да је пиратерија највише заслужна за ово.
Друго, што можда није толико уочљиво, код неких специфичнијих послова људи су користили опште програме (ворд ексел исл.), па су ту буџили макрое и сличне ствари и добили нешто што како тако ради посао. Тешко је сад убедити неког да користи софтвер који је намењен баш за то. Ово је проблем и М$.
Треће је размена података, има у овоме доста параноје чак се ни ја не усуђујем да куцам 200 страна у ОО ако знам да ће то даље бити отварано у Ворду, у неким случајевима једноставно нема адекватне замене Аутокед на пример. Не знам јел су код нас дефинисани некакви стандарди за размену података, ако јесу онда се не примењују или су лоши.
Да би се нешто урадило треба направити производ јефтин и добро упакован, чак и тада ће бити проблем пласирати га.
По мени избор софтвера се може свести на 5 ставки
1. Окружење
2. Обука
3. Цена
4. функционалност
5. Техничка подршка
Слободан софтвер са ставком 3 треба да од М$ отме прве две где М$ држи апсолутни примат код нас захваљујући пиратерији. Око 4 и 5 се може расправљати до сутра.
Мораш бити пријављен да би поставио коментар у овој теми.