- This topic has 88 одговора, 23 гласа, and was last updated 14 years, 9 months раније by
.
-
Чланци
-
nema ko da izračuna isplativost, da predloži plan i projekat, izračuna cenu koštanja i to objavi; nema ko da navede neki konkretan primer zašto bi u tom i tom pojedinačnom slučaju i primeru bilo
Zar to nije posao državnih organa, u interesu optimalnog korišćenja sredstava iz budžeta? Potpuno jedna stvar je podizanje svesti o slobodnom softveru, a druga odrađivanje tuđeg posla.
Edubuntu na laptopovima kod prvačića u Rakovici, otvoreni sistem za upravljanje dokumentima za lokalne samouprave što gura RZII, OpenOffice.org lokalizacija koju podržava MTID i koriste brojna javna preduzeća po samoupravama širom Srbije… Da li može bolje, naravno, radujem se ako si u prilici da pomogneš.
A taj zli Microsoft ima kancelariju u Srbiji, koja kad nekome proda ms-proizvod, garantuje za njega
Isto radi i RedHat, svrati do Vršca… Sun ima kancelariju u Beogradu, IBM je na Novom Beogradu… Da li prodaju samo slobodan softver, ne, ali nude i tu opciju. Meni je žao što ne postoji više malih firmi širom Srbije sa osnovnom ponudom i često se pitam šta možemo mi iz zajednice da učinimo za njih.
Koga da zovu?? Kosmonauta???
Pošto komuniciramo otuđeno, poverovaću da sam pogrešno protumačio zlonamernost i da je to samo neka tvoja ogorčenost. Administrator i sistem integrator nisu u orbiti već najčešće do sat vremena daleko. Udaljena administracija takođe je moguća opcija. Međutim ogorčenosti je najlakše rešiti se delovanjem.
Siguran sam da bi zajednica bila mnogo efikasnija kada bi imala makar kakvu finansijsku podršku… Novac leži u osnovi problema
Upravo tako, jer od “free as a beer” se ne živi. E sad, i u takvom slučaju postoji načina. Recimo, pričam napamet, onako kako mi se čini logično: osnuje se ono što bi se nazvalo “domaća OSS zajednica”, ili kakvog god naziva; na par popularnih foruma, organizuje se nekakav sastanak, da dođe svako ko hoće; predloži se kako da se dođe do novca, i šta konkretno da se radi; isprva članarinama, a potom – valjda ima i neka globalna FOSS zajednica, prijaviti se njima kao lokalna zajedica, tj. u okviru naše države, zatražiti prijem ako je potrebno, pa onda imate nekog konkratnog iza sebe, koji bi možda mogao da skrpi kakvu-takvu donaciju preko nekoga za konkretan projekat, recimo, koji bi se ostvario u dogovoru sa njima, ili samostalno. Tako NVO-i i rade, naprave projekat koji posle predstave i traže finansijsku podršku. E ako se to uspe izboksovati, probio se led, onda malo mediji, da se druga strana čuje, ali ne prosipanjem slashdot gluposti, već konkratnim projektima i predlozima kroz konkretne primere, rešenja za ovo i ono, znači konkretno, jasno, to i to, tako i tako, tol’ko košta, a ne “pređimo na open source, biće bolje”, a kad neko to i odluči, onda nema ko da to odradi. Znači, pružiti makar savetodavnu pomoć onima koji bi bili spremni da razmotre prelazak na nešto novo, i to korisnu, uputiti ljudi na onoga ko može da uradi tu i tu stvar. Znači, na delu, ne rečima. Kad bi to krenulo, onda bi verovatno neko moglo naći interes da otvori firmu, drugu, treću.. koja bi odrađivala konkretne poslove, i bila odgovorna za tehničku podršku 24/7/365. E to bi bilo ono što se zove profesionalizam na delu, a ne mlaćenje prazne slame, i samo tako se za OSS i uopšte takve ideje može čuti među širim krugom ljudi.
@ kosmonaut
*bo te Dimković, i ti njega, idi na es pa reci njemu to što sanjaš i što te tišti. To što je skoro uvek u pravu, i u stanju da podjebava “pametnjakoviće” poput tebe, je problem koji moraš sam sa sobom da rešiš, evenutalno sa njim. A uradio je za linux n puta više od tebe, isti taj Dimković, i dao konkretne probleme i predloge sa svoje strane kako rešiti neke stvari. Ali ne, najlakše je pljuvati drugog, koji je nešto korisno uradio, i to iz udobnosti sopstvene fotelje, a pritom sam ne raditi ništa. I to samo zato jer se usudio da kritikuje svetog Stallmana i njegovo blesavljenje i jedenje žuljeva sa nogu. Dakle, ako imaš argument pred njim – slobodno na es, pa mu to saopšti, prosvetli ga, reci gde greši i zbog čega. Otherways – piss off!
siromašna njemačka policija i sudstvo može da koristi suse i open source………a naša samo zna za windows
Gde? Minhen? Znaš na kol’ko su računara prešli na linux za ovih – kol’ko već godina?? Na 10% računara! A znaš šta je u svemu tome najgore?? I sa tih 10% su otišli dalje od svih drugih!
Taj dimkovićevizam, ili kako ga već nazva onaj, izgleda postao globalna pojava :laugh:Zar to nije posao državnih organa, u interesu optimalnog korišćenja sredstava iz budžeta? Potpuno jedna stvar je podizanje svesti o slobodnom softveru, a druga odrađivanje tuđeg posla.
Posao državnih organa je da raspiše tender, prikupi ponude, i “transparentno” se odluči za nešto, i to plati. Ko se kod nas prijavio, sa iole konkurentnim kontra-punudama u odnosu na microsoft? E tu bi dobrodošla organizovana zajednica, koja bi mogla da pozove, predloži… makar iznese svoj stav javno. I to je bolje nego ništa.
A taj edubuntu u Rakovici kod prvačića – budimo ozbiljni, ti prvačići kad porastu i ne budu mogli da pikaju Crysis 2 nanosuit – neće koristiti linux ni drugi OSS sw.Isto radi i RedHat, svrati do Vršca
Šta radi? Reci mi, molim te, da ne idem čak u Vršac, daleko je, pomozi 🙂 Evo reci, šta je konkretno uradio, u koliko firmi je prodao RedHat, pruža podršku, koliki je imao promet ove godine?
Pošto komuniciramo otuđeno, poverovaću da sam pogrešno protumačio zlonamernost i da je to samo neka tvoja ogorčenost. Administrator i sistem integrator nisu u orbiti već najčešće do sat vremena daleko.
Zlonamernosti sa moje strane ne postoje, ako pročitaš ponovo, videćeš da ja u suštini kritikujem dosadašnje načine, koji se svode na “sledimo Stallmana”, i protivim se ideji komuno-vođe. Želim konkretan rad i napredak, i grozim se praznih priča. A Kosmonaut je kosmi, tako mu tepam, od milja, tako da niko drugi ne treba da se oseća prozvanim. A prema njemu – kako on prema drugima, samo to i ništa više.
A Kosmonaut je kosmi, tako mu tepam
Prešao si me sa ovim kosmonaut… mislio sam da mislis na: gosn mark shuttleworth-a 😀
dok nisam pročitao …
Zašto misliš da je dužnost nekog drugog da uradi ono što ti očekuješ i nabrajaš? Ako malo “spustiš” tu svađalačku loptu tvoje ideje su mi potpuno bliske i rado bih da ih u nešto konkretno kanališemo.
Na tu temu, u EU, primena slobodnog softvera ne zahteva primenu procedure javne nabavke, u skladu sa preporukama Evropske komisije. Primenom takve procedure nespretnom procedurom lako je potpuno izgubiti prednosti FLOSS rešenja. Istovremeno u velikom udelu regulative nalažu obavezno razmatranje tih rešenja pri procedurama javnih nabavki, u opštem interesu optimalne upotrebe budžeta. Na taj način slobodan softver moguće je koristiti i nekomercijalno (uz internu evaluaciju i integraciju) i komercijalno. IDABC aktivno radi da smanji troškove evaluacije horizontalnim povezivanjem i javnim preporukama. U OpenOffice.org zajednici na skupu u Kragujevcu bilo je reči da se pribavi pozitivnom mišljenje na ovu temu Uprave za javne nabavke Ministarstva finansija ali smo od toga odustali.
U nacrtu politike nabavke softvera za lokalne samouprave MTID je preuzeo elemente britanskog akcionog plana za otvoreni kod:
Sam dokument nije zvanično usvojen niti je bio predmet javne rasprave.
Učestvovali smo u javnim raspravama o Strategiji i akcionom planu eUprave 2009-13 i naišli na izvrsnu stručnost i sjajno razumevanje problema od strane MTID-a. Odredbe međutim nisu obavezujuće već predstavljaju temelj za dalju regulativu, praćenu rastom iskustva u primeni slobodnog softvera u državnoj upravi. Obrnuto nije moguće ako imamo cenovnu efikasnost kao jedini kriterijum. Evo par citata iz dokumenta:
Електронске јавне услуге … користе отворени и широко прихваћени стандарди, чиме се избегава условљавање корисника електронских јавних услуга да користе одређене комерцијалне производе;
Катализатори развоја е-Управе:
− стандарди интероперабилности;
− поновно коришћење ИКТ решења уз употребу отворених стандарда;… у том случају референтна имплементација треба да буде објављена као софтвер отвореног кода…
При набавци ИКТ решења равноправно ће се узимати у обзир софтвер отвореног кода и софтвер који није отвореног кода. … треба настојати да се добију пуна права на изворни код софтверског решења … треба настојати да је лиценцама покривен цео јавни сектор.
Ako kod tebe i drugih postoji želja za većim efektima, saradnja sa UZZPRO i RZII je neophodna i preporučljiva. RATEL je takođe interesantan, a tamo svakako možemo da očekujemo na jasnu podršku Milenka Cvetinovića (direktor sektora za ICT, mišljenje na akcioni plan) i drugih.
Zainteresovan?
PS – Mislio sam da pričaš o Šatlvortu i njegovim orbitalnim putovanjima. Upoznao sam ga u Istanbulu pretprošlo leto, mutan baja ;), ali zabavan. To šta Stalman radi u Tunisu stvarno nije u mojoj agendi.
siromašna njemačka policija i sudstvo može da koristi suse i open source………a naša samo zna za windows
Poznat mi je primer Opštinskog (sada opšteg prekršajnog) suda u Zaječaru koji koristi OpenOffice.org, siguran sam da ima i drugih. Rado asistiram ako neko može da izdvoji vreme za anketiranje.
Za totalnu, ili delimičnu, primenu OSS nije potrebno pristustvo “velikih” firmi, poput Red Hat-a, IBM-a, ili Novell-a. Dovoljno je da neka domaća firma koja se bavi razvojem softvera ima platformu zasnovanu na OSS i da je kadra da svojim korisnicima pruži potrebnu i osnovnu podršku za onaj deo OSS koji je ta firma uvela korisniku.
Od 2004. moja kompanija radi ovakve stvari, manje-više uspešno, a kako se stiču iskustva i kako se edukuju kadrovi ono “manje” polako nestaje. Moram da kažem da je čak i mešavina rešenja jako dobar primer, kako OSS može kooperirati sa vlasničkim rešenjima. Recimo Windows + ooo.
Moji korisnici imaju Windows samo na PC na kojima rade e-banking, jer ova vrsta usluge radi samo na Windowsu, a ostali računari su uglavnom pod Linuxom. Naravno svuda je ooo u upotrebi sa deljenim dokumentima na Linux serveru.
Ono za šta nas korisnici “drže” je dobar ERP softver, pisan u Javi, koji izgleda i koristi se identično i na Windowsu i na Linuxu. Ovo je sada glavni momenat, jer ne možete u OSS, ako nemate ERP koji će raditi na bilo čemu od OS-a. Ne mogu korosnici da koriste Linux, a da idu u Windows zbog Navisiona !
Ovakvih firmi u Srbiji, verujem, ima još. Mislim da se okupljanjem ovih firmi u neku organizaciju može napraviti pomak, jer nisu tenderi u državnim organima smetnja, već nemogućnost samo jedne firme da dobije komplikovan posao. Organizacija bi mnogo bolje delovala. Kad kažem da tenderi nisu smetnja, to potkrepljujem svojim primerom, gde mi glatko “prolazimo” u takvim slučajevima, jer je naše rešenje jeftinije zbog upotrebe OSS.Zato apel pametnim ljudima sa ovog foruma (primećujete da ne kažem iz “opensors zajednice”), aj`mo da se prebrojimo da vidimo koliko nas je i ko šta radi (mislim prvenstveno na firme), pa da vidimo kako ćemo dalje.
Hmm novac, novac ::)… Pa novac nije nikakav problem onome ko ga ima, novac je problem samo onome ko ga nema.
Mislite da će novac napraviti bolji softver? Da ali ne mora da znači ili ne ali može da bidne?
Nego hajde uposlite ovog Mladena, nadam se da će mu tada duša biti na mestu :angel:.Poznat mi je primer Opštinskog (sada opšteg prekršajnog) suda u Zaječaru koji koristi OpenOffice.org, siguran sam da ima i drugih.
Evo ti i od mene informacija iz prve ruke :), VO i kasarna u Pirotu koriste OpenOffice na više od polovine (oko 60%) računara. Zaslugu za to neskromno pripisujem sam sebi, jerbo sam ih ja nagovorio :angel:. Eh da, onaj ostatak (od 40%) su stariji kompovi, pa nisam hteo ljude da mučim (i sebe) inače bi se i tu koristio :angel:.
@zokypoky
Ja sam psiholog po struci, tako da ako vam treba konsultacija kad se okupite oko podizanja borbenog morala u Linux smeru, non-Windows i smeru slobodnog softvera tu sam… a to mi je uvek sveže – ljudima se bavim svaki dan :).Nadovezujući se na temu, napravio sam novi unos na blogu. http://blog.goranrakic.com/archives/2009/12/trziste_slobodnog_softvera.html
Kada sam početkom prošlog meseca bio u Orvietu na godišnjoj konferenciji OpenOffice.org projekta u razgovoru sa Italom Vignoliem, aktivnim učesnikom i bivšim koordinatorom Associazione PLIO, prepoznali smo identičnu temu.
Kroz zajedničku aktivnost svakodnevno svi mi u zajednici unapređujemo softver koji koristimo, bilo da pišemo novi programski kod, prevodimo, dopunjujemo dokumentaciju, učestvujemo u diskusijama ili koristeći ga svakodnevno testiramo softver. I svesni smo da time stvaramo slobodno radno okruženje. Neograničeni licencama, zabranama, ograničenjima, svakodnevno se družimo i zabavljamo prilagođavajući softver tačno našim potrebama jer je zabavno kada to možemo.
Želimo da to naše mezimče prošeta i do drugih. Da im ponudimo slobodnu alternativu i promovišući vrednosti slobodnog softvera omogućimo im da sami odluče koji softver žele da koriste. A da dopremo do svih potrebna nam je podrška i organizovani nastup.
Centralizacijom unapređenja e-Uprave sve češće se realizuju krovni ugovori u nabavi softvera, čime se složenost nabavke uvećava preko veličine koju pojedinačni mali i fleksibilni partneri orijentisani na slobodan softver mogu da prihvate. Dok čekamo na stratešku odluku države (Strategija i akcioni plan razvoja e-Uprave 2009-2013 je sjajan korak u tom pravcu, ističući interoperabilnost, otvoreni kod i otvorene standarde u prvi plan kao katalizatore za razvoj e-Uprave) postoji puno stvari koje i sami možemo da uradimo.
Sa strane OpenOffice.org zajednice, Igor, Aleksandar i ja pripremamo lokalni partnerski program zamišljen kao klaster sistem integratora koji će omogućiti njihovo bolje međusobno povezivanje, doprineti vidljivosti i olakšati im prenos znanja sa međunarodnog projekta.
Stvar je veoma živa, i namera je da je svi zajedno oblikujemo. Najava je samo probni balon, a vaše javljanje povod da se diskusija oživi na obe strane.
Lokacija openoffice.rs poslužiće za kolekciju materijala, iskustva ali i javne prezentacije članova te grupe, da koliko je moguće povežemo korisnike i učesnike u projektu poput vas. Obezbedićemo kontakt sa prijateljima u inostranstvu (MultiRacio, Agenda/COKS, BrOffice, PILO), a ideja je da sve bude otvoreno za slobodan ulaz. Imam vaše interesovanje još od ranije u vidu, očekujte sve informacije dostupne iz prve ruke.
Pitanje za vas Zorane, a i za druge, šta biste još očekivali od jednog takvog programa?
`ajde da ne preterujem, ali očekujem mnogo. Samim tim što treba otpočeti s nečim što je jako značajno, kako za zajednicu i njenu promociju, tako i za firme-učesnike u komercijalnom smislu (nije li ovo uvek bila odlilka opensors inicijative).
Pre nego što otpočnemo užu diskusiju na openoffice.rs predlažem da se zadržimo još izvesno vreme ovde, kako bi privukli zainterseovane. Treba oživeti i forum na linux.rs, pa i otuda “dovući” neke zainteresovane (može i sk.co.yu/forum, elitesecurity.org i dr.).
A ti Gorane ako imaš nešto napisano, neki “promo”, pošaljii, ili objavi (još bolje), de vidimo o čemu se radi !
Мораш бити пријављен да би поставио коментар у овој теми.