Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Koristim KDEov alat za tastaturu, odnosno za menjanje rasporeda tastature, pa me zanima kako mogu namestiti da izlaze menjam na npr. kontrol+šift? […]
Ne može normalno, možda može zaobilazno. Idi u podešavanje rasporeda, jezičak Xkb opcije, popuni Uključi xkb opcije, pa u spisku popuni Ctrl+Shift change layout (a ne zaboravi i Pritisnite desni alt za izbor trećeg nivoa). Zatim, idi u podešavanje prečica (Kontrolni centar, Regija i pristupačnost, Prečice sa tastature, jezičak Šeme prečica, jezičak Globalne prečice) i tamo za Prebaci na sledeći raspored tastera izaberi Proizvoljno, pritisni ktrl+šift, i trebalo bi da ti registruje nešto kao ISO_GroupBlaBla.
Ovo, međutim ne mora baš da urodi plodom, kao što i inače važi za vradžbine 🙂 Umesto toga savetujem da prečicu (Prebaci na sledeći raspored tastera) postaviš na levi alt+razmak, što radi normalno. Tako su ti palčevi uvek nadomak oba tastera (vrlo brzo menjanje usred slepog kucanja), i tasteri se neće „razmeštati“ kako se menjaju tastature (stona, laptop…) Naposletku, ovu kombinaciju koristi MekOS (tj. njegov komand+razmak, isti fizički položaj).
Ovaj nije do KDEa 🙂 Ostavljali smo (bar tokom KDE trojke) imena programa u originalu, bilo da je tekst ćirilicom ili latinicom, tako da ovi prevodi sigurno nisu iz KDEa.
Je l’ to snimak iz Jasta? Možda je neko tamo petljao, to je sad u tvom zabranu 🙂 U suprotnom, možda je iz Gnoma nešto, oni od početka prevode/preslovljavaju imena…
A đe su vi društvo jezičci u tim terminalima? Ko još danas radi bez 5-10 otvorenih školjki u svakom trenutku?
(Bože, što sam dosadan čovek…)
Nemaš elipsu na 3. nivou.
Stvarno nema, pitam se zašto… Treba izvideti.
Nemaš ni srednju crtu, što iritira.
Ima na četvrtom nivou gde je duga na trećem (tj. altgr+šift).
Što se tiče akcentovanih slova, to je po istom sistemu.
Meni se čini da bi kulturna varijanta bila altgr+broj+samoglasnik, a ne ovo lomatanje sa otkucavanjem celih kodova. Međutim, to mi radi samo u Gnomu za latinicu (npr. altgr+3+a za â), i to ne baš za sve akcente, a za ćirilicu i u KDEu nikako.
Ma i mislio sam na te crte i navodnike, i evre i koješta, to sve ima na trećem nivou srpskih rasporeda.
Uhvati me Burga na leglu, stvarno ni sam ne znam šta ću sa akcentima — „olakšavajuća“ okolnost mi je ta što ih ne znam 🙂 A povremeno baš neophodne ȏ i ȃ držim blizu za nalepiti…
Evo, pogledaj ovde ako te zanima samo JS kao jezik (ECMA script mu je pravi naziv).
http://www.ecma-international.org/publications/standards/Ecma-262.htm
Uf, to sam našao, ali mali sam ja kalibar da o jeziku učim iz standarda 🙂 Nečitko za moj nivo.
A zasta ti konkretno treba? Posto, JS ima najjacu primenu u webu, ali je takodje u upotrebi za kodiranje GNOME deskleta i slicnog… […]
Tako nešto i u KDEu. KDE ima unutrašnju implementaciju javaskripta, koji je stoga nešto kao podrazumevani skriptni jezik za KDE — drugo što se većina ježi na nj, bilo je tu oho roštiljanja 🙂 Meni lično treba lokalizacije radi, da prevodi imaju pravilne padeže i tome slično.
Jednom sam pola sata tako čukao u neverici, ne htevši da poverujem da javaskript ima dinamički umesto leksičkog dosega (scope). Tačno, lepo piše u pomenutom standardu, ali… Zato sam rad nekom čitljivijem uputstvu, koje neće propustiti da pomene i ovakve „detalje“.
E, da. Sta znaci to “izvornik” (ne zezam se)?
Pa, ovaj, tek „prevod“ nije 🙂 Mislim na bilo kakav detaljan i sveobuhvatan tekst, na engleskom bi bilo, recimo, reference, primer… (al’ o javaskriptu, ne o skriptovanju Veba! 🙂
Kad već ispregledaste sve te knjige, zanima me ima li koja da se, barem delom, bavi javaskriptom kao jezikom za sebe, tj. bez uplitanja *HTMLa, pregledača, Veba uopšte u priču? Kako probam da iskopam jedan takav izvornik Guglom, zatrpa me ovim veb-drangulijama…
Vista odurna? […] bar priznajte da lepo izgleda…
„Odurno“ ne mora značiti samo izgledom. Npr. poštenu srpsku tastaturu nema, šta dalje da se priča…
Nego što se tiče KDE4 programa pod Vindouzom, valja li to ili ne. Ovaj, narode, sva takva priča je suvišna. Ima neko ko želi da određeni programi rade na Vindouzu i radi da do toga dođe — i tačka. Bez strategija, taktiziranja, odmeravanja, preispitivanja… To je slobodni softver.
(Inače, jedini razlog zašto sad odjednom KDE programi na Vindouzu jeste taj što je KuT4 izdat pod OJL-om i za Vindouz, dok to sa KuT3 nije bio slučaj.)
