memphis

Направљене поруке на форуму

Гледање 1 чланака - 1 до 10 (од 45 укупно)
  • Аутор
    Чланци
  • као одговор на: Zanimljiva ekstenzija za FF #49487
    memphis
    Учесник

    evo moje extension liste (jos jedna korisna primena sed-a)

    [email protected]:~/.mozilla/firefox/l7wukplx.default$ sed -n ‘/NS1:name/p’ extensions.rdf
                      NS1:name=“CoLT“
                      NS1:name=“Document Map“
                      NS1:name=“Advanced Dork:“
                      NS1:name=“English (GB) Language Pack“
                      NS1:name=“Metal Lion – iCe“
                      NS1:name=“no-referrer“
                      NS1:name=“Web Developer“
                      NS1:name=“Forecastfox“
                      NS1:name=“Firefox (default)“
                      NS1:name=“Server Spy“
                      NS1:name=“CSSViewer“
                      NS1:name=“MeasureIt“
                      NS1:name=“View Source Chart“
                      NS1:name=“Domain Details“
                      NS1:name=“Professor X“
                      NS1:name=“Load Time Analyzer“
                      NS1:name=“Noia 2.0 (eXtreme)“
                      NS1:name=“iPox“
                      NS1:name=“Tamper Data“
                      NS1:name=“JavaScript Debugger“
    [email protected]:~/.mozilla/firefox/l7wukplx.default$

    као одговор на: Odg: Koj programski jezik? #47741
    memphis
    Учесник

    Vaznije je nauciti koncepte programiranja, nego programski jezik. Za pocetak neki jednostavan skript jezik, jer nema ciklusa kompajliranja, ne trazi neki specijalan IDE, a i motivise ucenje zato sto se sa malo rada postizu rezultati.

    Kasnije zagazi u OOP, patterne, pronadji knjige o refactoringu i sl. Prakticno vecina modernih skript jezika omogucavaju OOP. Java takodje, ako ni zbog cega, dosta literature je napisano sa primerima u javi, npr. Martin Fowler.

    U svakom slucaju dobro je znati vise programskih jezika.

    као одговор на: linux #45964
    memphis
    Учесник

    Uvođenje, obuka, pravljenje potrebne infrastrukture (bilo sofverske bilo hardverske) definitivno je na strani windowsa.

    Ja mislim da ni ms-ova kampanja get the fact nije to dokazala. Ako imas neko istrazivanje, link, postuj.

    Najveci problem kod novih korisnika kompjutera je da shvate prozore, premestanje prozora, minimizovanje, rukovanje misom, kliktanje po ikonama, toolbaru.

    Skoro sam video jednu manju mrezu (15-tak kompjutera) koja na svim stanicama ima dual boot win/lin. Interesantno je da je mrezu instalirao napredan windows korisnik koji mislim da ne zna sta znaci rec bash. 

    Sta mislite, za koliko ce otprilike doci vreme kada ce i Linux imati problema za zastitiom kao sta ih danas ima Windows (jednostavno suvise virusa, suvise addova, suvise spyweara… suvise, suvise…)?

    Interesantan mi je bio jedan clanak koji govori o monolitnoj kulturi i kaze da svaki sistem koji dostigne preko 50% zastupljenosti postaje ranjiv. Prvo mislim da sistem baziran na linux kernelu nikad nece dostici 50%, tako da se ne treba toga plasiti (cak gledam manju zastupljenost kao prednost). Pojavljivace se verovatno i novi kerneli… A sta ce da se desi ako windows padne ispod 50% ;), imace i dalje nasledje onih stotina hiljada virusa. 

    Ono sto moze postati ranjivo je openoffice (prenos preko datoteke), firefox. Mada tesko moze da se desi nesto kao kod windows-a da outlook salje svima zarazen word dokument (problem monolitne kulture). Prvo sto se tice mail klijenta, pod linux-om ljudi koriste razlicite programe, neko kmail, neko evoluciju, balsu, mozzilu, jer bag u kmail-u nece pokrenuti lancanu reakciju sirenja.  Drugo, postoji otvoreni standard za dokumenta, tako da kada neko bude napravio oo write dokumenat moci cu da ga otvorim u kwordu recimo, pa ako postoji exploit u write-u i dokument koji zelim da otvorim je zarazen, to nece povoljno delovati na sirenje virusa.

    Osnovna odlika virusa je njegovo rapidno sirenje, a u linux-u bas nemaju plodno tlo. Prvo da bi se nesto startovalo potrebno mu je dati izvrsno pravo, sto je vec jedan korak vise. Pa recimo da se neko prevari, raspakuje tar-ovan virus i dva put klikne i pokrene virus. Kako ce on da se rasiri na druge kompjutere? Koliko ga je teze sakriti od ps -A, nego na windows platformi? Kako ce taj virus da se rasiri na druge izvrsne fajlove?

    I lakse je zastiti sistem jednostavniji sistem od propusta nego komplikovaniji. 
    Strana http://garywiz.typepad.com/trial_by_fire/2006/05/windows_tng_scr.html ima na dve slike koje uporedjuju procesiranje jedne web strane.

    као одговор на: Igranje u Wine #43144
    memphis
    Учесник

    Meni je lakse islo kada sam instalirao fake win direktorijum (pokrenes winesetup i posle prvog next izabere se create new windows partition nnn/fake_windows). Nakon toga pokrecem setup.exe doticnog programa i instaliram ga kao u windowsu.

    као одговор на: Sta je sa licencama? #45526
    memphis
    Учесник

    Mysql bi trebalo da je znatnije brzi kada se koriste myisam tabele. Jeste da se gube transakcije/ACID, ali se dobija i jednostavnost lockovanjem tabela – (manje problema sa auto-rollbackom/nema deadlocka, kao i manje razmisljanje o izolaciji). Drugo, interesantan je free mysql-workbench, administrator i sl.

    S druge strane PostgreSQL ima check!, veci izbor jezika-programiras u omiljenom script jeziku i sl. Tezak je izbor u svakom slucaju.

    Posebno blago linuxa su skript jezici. Koliko primecujem python se sve vise ubacuje po defaultu u svako novo RAD okruzenje koje se razvija (gnue, dabo, rekall, kexi,…). Pre neki dan sam downloadovao i kompajlirao rekall i kako vidim funkcionise. Slican je accessu po konceptu tabele-queriji-forme-reporti-makroji. Placa se jedino windows verzija (runtime oko 150$) sto mislim da je ispravno ;).

    Sto se jave tice, mislim da je tu pitanje opredeljenja da li koristiti OR mapiranje ili koristiti sql. U prvom slucaju java ima prednost nad drugim resenjima zbog razvijenijeg softwera (hibernate). U neku ruku to vidim grubo kao izbor izmedju jednostavnosti (KISS) i kompletnosti.

    као одговор на: Anjuta is dead? #38799
    memphis
    Учесник

    Šta ovo znači? Zašto bi neki od elemenata razvoja softvera bio bitan za XP, a ne za neki drugi OS?
    RAD i refactoring nemaju veze jedan sa drugim. Refactoring je normalan proces svakog razvoja, u smislu poboljšanja postojećih rešenja i RAD se time ne bavi.

    Nismo se razumeli. Mislio sam na XP kao na extreme programming, ne na OS. Uporedjivao sam XP sa RAD-om kao nacinu razvoja softvera. Oba koncepta spadaju pod agile grupaciju metodologija. Zajednicko im je rad u iteracijama – ciklusima.

    Iteracija u RAD metodologiji je kratka. Bitno je sto brze stici do prototipa, koji pokazujes klijentu, i nakon primedbi prilagodjavas, doradjujes, radis na novim zahtevima. Nema se vremena za poboljsavanjem koda, refactoringom. Rokovi su kratki da ne bi doslo do produzenja trajanja iteracije.

    Dok u XP-ovoj iteraciji-ciklusu razvoja refactoring zauzima veoma prioritetno mesto.

    U tom smislu RAD alati imaju svoju vaznost i mesto. Ako prihvatis RAD metodologiju razvoja sa svim svojim manama i nedostacima, RAD alati postaju veoma bitni.

    Kako se u Vim-u krećeš po linijama koda kod debug-a?

    http://sourceforge.net/project/screenshots.php?group_id=134978&ssid=9952
    nisam probao, al izgleda da i to radi :)))

    Primer koji navodiš je da je editor samo editor, sa funkcijama shell poziva eksternih aplikacija koje mogu biti bilo šta.

    A sta fali da pozivas neki eksterni program (frontend za gdb i sl.)?

    Kako dodaješ nove fajlove projektu?

    Brze jeste u KDevelopu, ali mi je zanemarljiva dobit. Najvise vremena se provede u tekst editoru i dibageru. Ono sto mi je recimo stvarno korisno kod IDE okruzenja je  intellisense, popupovi sa sintaksom, helpom i sl. recimo dok ne naucim nesto novo. Mada zavisi i od jezika, recimo mislim da je za javu to neophodnost. Za perl, php, tcl, c nisam nikad osetio neku potrebu, sve potrebe je zavrsavao autocomplete ctrl-p.

    као одговор на: Anjuta is dead? #38797
    memphis
    Учесник

    Otvorio sam webopediu i kaze u poslednjoj recenici:

    Therefore, the line between RAD systems and other development environments has become blurred.

    Sto znaci da s obzirom na danasnji razvoj alata, prakticno i nema neke razlike.

    Pogledao sam i na wikipediji u kojoj navode James Martin-a (1980) kao tvorca RAD koncepta. U principu radilo se o agile metodologiji razvoja softwera, nesto kao sto je danas exreme programming. RAD cine metodologija razvoja i alati. Najvazniji deo metodologije je brza izrada prototipa, i samim tim rano ukljucivanje korisnika u faze analize i dizajna. Dok RAD alate cine CASE alati (code generation, UML editors, refactoring tools, model transforming tools, revision control…).

    Sto se tice IDE okruzenja, ne vidim razlog zasto tu ne bi uvrstio Emacs i Vim (Gvim)? Ne sklanjas ruke sa tastature pokreces kompajler, debugger, setas se „rappidno“ po kodu, na par pritisaka dolazis do deklaracije promenljive, header fajlova. Nisam video bolje resen folding, nego u vimu. Takodje vrlo brzo mozes da kreiras makro, ili da ponovis neku operaciju.

    Ono sto ja nisam video u opisima RAD ciklusa je refactoring, sto je recimo vrlo bitna stvar u XP-u. Obicno proizvod prototipa postaje konacan proizvod. Nema separacije koda za prezentaciju, od koda logike (npr. MVC). Sto u krajnjoj liniji daje brzo konacan proizvod, ali sto se tice odrzavanja povecava troskove…

    као одговор на: Anjuta is dead? #38795
    memphis
    Учесник

    U cemu je tacna razlika izmedju RAD alata i IDE okruzenja? Tj. sta kvalifikuje IDE da bi se nazvao RAD alatom?

    Ja bih rekao da RAD alati generisu malo koda, npr. otvore event funkciju onClick sa parametrima kada dvaput kliknes na dugme u dizajneru. Imaju po neki wizard, kao i databind kontrole.

    као одговор на: php, logovanje: kako zapamtiti korisnika??? #44422
    memphis
    Учесник

    U firefoxu imam plugin MD-5 hash tool i sa njime sam dobio za memphis:  a9cbff02c8f4499beb16d11f31d1bbfc.

    a md5sum:
    19d771ee5dd527d6f4f3ae55b8235dad

    a9cbff02c8f4499beb16d11f31d1bbfc

    као одговор на: Anjuta is dead? #38793
    memphis
    Учесник

    Ma, IDE okruzenja su OK. Ono sto fali linuxu su kvalitetna RAD okruzenja. Jedino kompletno RAD okruzenje za koje ja znam je Boa Constructor (wxPython), mada je i on po malo traljavo odradjen. No….

    free: http://gambas.sourceforge.net/
    komercijalni ide: http://www.realsoftware.com/

Гледање 1 чланака - 1 до 10 (од 45 укупно)