Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
http://mdbtools.sourceforge.net/
Specifically, MDB Tools includes programs to export schema and data to other databases such as MySQL, Oracle, Sybase, PostgreSQL, and others.
Meni je i interesantno pitanje, način rada inspekcije, kako vrše pretragu, kao i koja prava imaju da vršljaju po kompjuteru? Da li je vlasnik u obavezi da da root lozinku?
Nemam nikakva iskustva, ali to zamišljam ovako: insp. organ uključi kompjuter, ubaci CD i lista sve EXE, MP3, AVI i ko zna još koje fajlove. A onda za svaki fajl traži licencu :)))). Na papiru ili u elektronskom obliku, šta je važeće, ne znam.
I da li ekstenzija fajla igra ulogu ili analiziraju strukturu svakog fajla, na svim particijama, da bi došli do zaključka da je to recimo MP3? Ako se takav način skeniranja primenjuje, ja razmišljam, šta ako insp. dođe do šifre mog privatnog računa u banci i da li onda sme postojati poslovna tajna pred takvom inspekcijom. Da li ja mogu da tužim inspekciju da su mi izmenili podatke…
I nije mi poznato da je kod nas zabranjeno koristiti kripto fajl sisteme, i ako postoji zabrana, do kog nivoa… Sto i jedno pitanje…
pa neće oni tamo iz Nemačke ili Francuske da uzimaju na slepo bilo šta, već nastoje da za stručni kadar koji im treba unapred znaju šta taj zna da radi,…
U visoko organizovanim društvima, sasvim je logično procenjivati znanje na osnovu sertifikata. Visok stepen podele posla, i tu specijalizacija – ekspertiza u određenim oblastima, dolazi do značaja.
U našim uslovima, specijalizovati i poznavati samo određenu oblast je utopija. A i nema realno ni potrebe! Potrebno je više širine, fleksibilnosti, kreativnosti. Za male sisteme – mala i srednja preduzeća, kojih treba da ima najviše kod nas, drugačije su potrebe. Drugačije su potrebe multinacionalnih kompanija, gde je formalizam i uniformnost nužnost. To je kao da u nekoj proizvodnji manjeg obima, umesto fleksibilnijih mašina, uvodiš specijalizovane mašine, sistem rada Toyote, itd.
intel 536ep
radi lepo na Mandrake 10.1 (čak mislim da radi i brže nego na XP-u ili je to subjektivan doživljaj, ne znam 🙄 ) i lepo radi u Debianu-u, dok u ostalim dist. za sada nisam uspeo da ga instaliram.jeste da je Delphi, pokupi ideju… 💡
http://www.awitness.org/delphi_pascal_tutorial/source/directory_search_recursive.html
http://www.programmersheaven.com/zone2/cat264/index.htm
http://www.koders.com/ traži u sekciji Delphi, našao sam dosta primera…
Za nijansu kraći bi bio spisak mesta gde se koristi C/C++
Mene je najviše zabrinulo, kada sam pročitao da je najviše sorsa ikada napisano u COBOL-u i da je on još uvek dominantan i čak se još uvek piše u njemu :)! Da mi je popularnost kriterijum, još bi vremena trebalo da prođe, pa da instaliram Linux.
Ada se koristi u oblastima kontrole leta, železnici, medicini, finansijama, osiguranjima, a ne vidim zašto ne bi mogla da se koristi i u drugim oblastima, ako se pokazala kao sigurno i stabilno razvojno okruženje?
Ima dovoljno potrebnih biblioteka za rad, odličan IDE, debuger, vezu sa ncurses, GTK, Gnade,… bolja portabilnost od C++-a, a i kompajler uočava više grešaka, čitljiviji kod…
S obzirom da proizvođači hardvera sve više naginju ka multiprocesorskim mašinama jasno je koji jezici će u budućnosti vladati
Kada pogledam onaj link na drugoj temi o Adi, sa spiskom aviona i sl. ne treba da brinem za Adu 🙂 , barem sledećih 50 godina joj obezbeđena budućnost.
Da li je neko pronašao neki link koji upoređuje performanse Jave i Ade?
Da upotpunim sliku o mestima gde se primenjuje Ada, evo link:
http://www.seas.gwu.edu/~mfeldman/ada-project-summary.htmlObratite pažnju na donji deo spiska 😀 . (NATO Artillery Ballistic Kernel, US Army Apache helicopter…)
Ja mislim da je Paskal najbolji za početak, ako nam je polaz u odabiru jedan od jezika opšte namene (jezik 3.generacije). U startu se uči određenoj disciplini, radu sa tipovima, strukturi, čitljivosti, a proces učenja je utaban postojanjem raznoraznih zbirki zadataka, od buble sort i hanojski kula (ko se još priseća).
Posle duže prakse u radu sa jednim jezikom, vreme učenja novog se skraćuje, pa se kasnije isplati ići u širinu, barem da bi znali prednosti i mane svakog jezika.
Drugačiji i brži put je moguć sa nekim jezikom 4. ili 5. generacije (RAD alati), gde su rezultati vrlo brzo vidljivi.
