Направљене поруке на форуму
-
Чланци
-
http://mdbtools.sourceforge.net/
Specifically, MDB Tools includes programs to export schema and data to other databases such as MySQL, Oracle, Sybase, PostgreSQL, and others.
Мени је и интересантно питање, начин рада инспекције, како врше претрагу, као и која права имају да вршљају по компјутеру? Да ли је власник у обавези да да роот лозинку?
Немам никаква искуства, али то замишљам овако: инсп. орган укључи компјутер, убаци ЦД и листа све EXE, MP3, AVI и ко зна још које фајлове. А онда за сваки фајл тражи лиценцу :)))). На папиру или у електронском облику, шта је важеће, не знам.
И да ли екстензија фајла игра улогу или анализирају структуру сваког фајла, на свим партицијама, да би дошли до закључка да је то рецимо MP3? Ако се такав начин скенирања примењује, ја размишљам, шта ако инсп. дође до шифре мог приватног рачуна у банци и да ли онда сме постојати пословна тајна пред таквом инспекцијом. Да ли ја могу да тужим инспекцију да су ми изменили податке…
И није ми познато да је код нас забрањено користити крипто фајл системе, и ако постоји забрана, до ког нивоа… Сто и једно питање…
pa neće oni tamo iz Nemačke ili Francuske da uzimaju na slepo bilo šta, već nastoje da za stručni kadar koji im treba unapred znaju šta taj zna da radi,…
У високо организованим друштвима, сасвим је логично процењивати знање на основу сертификата. Висок степен поделе посла, и ту специјализација – експертиза у одређеним областима, долази до значаја.
У нашим условима, специјализовати и познавати само одређену област је утопија. А и нема реално ни потребе! Потребно је више ширине, флексибилности, креативности. За мале системе – мала и средња предузећа, којих треба да има највише код нас, другачије су потребе. Другачије су потребе мултинационалних компанија, где је формализам и униформност нужност. То је као да у некој производњи мањег обима, уместо флексибилнијих машина, уводиш специјализоване машине, систем рада Toyote, итд.
intel 536ep
ради лепо на Мандраке 10.1 (чак мислим да ради и брже него на XP-у или је то субјективан доживљај, не знам 🙄 ) и лепо ради у Дебиану-у, док у осталим дист. за сада нисам успео да га инсталирам.јесте да је Delphi, покупи идеју… 💡
http://www.awitness.org/delphi_pascal_tutorial/source/directory_search_recursive.html
http://www.programmersheaven.com/zone2/cat264/index.htm
http://www.koders.com/ тражи у секцији Delphi, нашао сам доста примера…
Za nijansu kraći bi bio spisak mesta gde se koristi C/C++
Мене је највише забринуло, када сам прочитао да је највише сорса икада написано у COBOL-у и да је он још увек доминантан и чак се још увек пише у њему :)! Да ми је популарност критеријум, још би времена требало да прође, па да инсталирам Linux.
Ада се користи у областима контроле лета, железници, медицини, финансијама, осигурањима, а не видим зашто не би могла да се користи и у другим областима, ако се показала као сигурно и стабилно развојно окружење?
Има довољно потребних библиотека за рад, одличан IDE, debuger, везу са ncurses, GTK, Gnade,… боља портабилност од C++-а, а и компајлер уочава више грешака, читљивији код…
S obzirom da proizvođači hardvera sve više naginju ka multiprocesorskim mašinama jasno je koji jezici će u budućnosti vladati
Када погледам онај линк на другој теми о Ади, са списком авиона и сл. не треба да бринем за Аду 🙂 , барем следећих 50 година јој обезбеђена будућност.
Да ли је неко пронашао неки линк који упоређује перформансе Јаве и Аде?
Да употпуним слику о местима где се примењује Ада, ево линк:
http://www.seas.gwu.edu/~mfeldman/ada-project-summary.htmlОбратите пажњу на доњи део списка 😀 . (NATO Artillery Ballistic Kernel, US Army Apache helicopter…)
Ја мислим да је Паскал најбољи за почетак, ако нам је полаз у одабиру један од језика опште намене (језик 3.генерације). У старту се учи одређеној дисциплини, раду са типовима, структури, читљивости, а процес учења је утабан постојањем разноразних збирки задатака, од бубле сорт и ханојски кула (ко се још присећа).
После дуже праксе у раду са једним језиком, време учења новог се скраћује, па се касније исплати ићи у ширину, барем да би знали предности и мане сваког језика.
Другачији и бржи пут је могућ са неким језиком 4. или 5. генерације (RAD алати), где су резултати врло брзо видљиви.
