Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
To je izričito pomenuto verovatno reda radi, kako bi se predupredilo neko blesavo tumačenje presude — baš kao ovo iz navedenog teksta.
Ne razumem tačno od kakve će im to biti koristi, ali koliko sam do sada uhvatio, Blizard želi da ukine distribuciju tog softvera na osnovu toga što krši neki njihov informatički monopol (tzv. „intelektualnu svojinu“). Ako mu to pođe za rukom, onda je potpuno nebitno kako se softver distribuira, odnosno kako bi mogao da se distribuira.
Srpski raspored se vodi kao [tt]rs[/tt] (ili [tt]cs[/tt], ako je starije izdanje), a za latinicu za izvrnutim z/y treba ti varijanta [tt]latinyz[/tt]. U xorg.conf zadaje se:
[code]Option “XkbLayout” “rs”
Option “XkbVariant” “latinyz”[/code]
Uz dužno upozorenje da nije mudro navikavati se da se ovo podešava na nivou celog sistema, već pre na korisničkom nivou.[…] Ako mozes da mi objasnis sta se i kako onde racuna (ili da mi bacis link na neko objasnjenje, cisto da ne jurcam po kodu o cemu se radi) mogao bih da ti napisem slicno programce od nule sa GUIem cim nadjem malo vremena za to.
Proračuni jesu prosti za onoga ko se bavio teorijom na kojoj su zasnovani (mehanika tačke, aerodinamika, numerika ODJ), ali ne bih rekao da se daju ukratko objasniti u suprotnom. Umesto toga, kôd je pod OJL 2, pa se proračunski delovi mogu bez problema preuzeti; zapravo, najbolje bi bilo proširiti sam program i poslati autoru dopune, čemu kretanje iz početka?
S druge strane, iako je lepo to što se nudiš da nešto uradiš, mislim da nije baš svrsishodno — ko će da održava to posle, kad tebi lično takav program i ne treba? Vreme raspoloživo za čukanje kôda najbolje je iskoristiti na projektima od ličnog interesa.
Ja teram Debijan probni, [tt]apt-cache stats[/tt] prijavljuje 23.615 paketa (uz odeljke [tt]contrib[/tt] i [tt]non-free[/tt]).
Najbogatije riznice bez sumnje su Debijanove; to ne znači automatski i Ubuntuove — ni približno. Međutim, sav širokokorišćeni softver imaju i ostale velike distribucije, tako da od potreba tog tvog prijatelja zavisi da li bi mu značila Debijanova paketarska raskoš.
Heh, Časlave, lepo je to što se posao povećava (da ne kažem “širi”). […]
Uf, opet teške reči — digne mi se kosa na glavi kad pomislim na „širenje posla“ 🙂 Nego…
[…] No, valjalo bi da se prvo napišu pravilnici za prevodioce i da se oni utegnu pre no što se krene sa gradnjom.
Upravo. Već krajem 2003., kako smo dovršili tadašnji 3.1, postalo je jasno koji sve tehničko-podupirački činioci nedostaju da bi prevodi bili usklađeniji, a prevođenje efikasnije. Negde od prošlog leta polako izvodim mehanizme koji samo treba da ostvare te zamisli; nikako da prošire posao, već upravo da ga umanje. Samo što nisam dovršio… 🙂
Što se ijekavskog tiče, tu je naravno potreban bar jedan ijekavac (preko dva ne bi ni trebalo), ali osim toga, takođe nije u pitanju nikakvo proširenje posla. Na uvođenje ijekavskog može se gledati na dva načina: kao na dodavanje nove linije prevoda, ili kao na otklanjanje defekta ovog postojećeg. Mnogi bi rekli da je prvo gledište normalnije (svakako manje strogo), ali se meni sve više dopada ovo drugo: prevod koji ne odražava standard srpskog — dva narečja, dva pisma — defektan je i treba ga popraviti. Međutim, ovo nije filozofska igra rečima, već izbor koji utiče na način pristupa problemu. Tako, kad kažem da sam „počeo da radim na drugom delu buduće podrške za ijekavski“, zapravo znači da sam počeo da radim na mehanizmu za praćenje izmena u prevodu po vremenu, prostoru i prevodiocima (nemoj da bi neko rekao CVS ili SVN :), kojim bi se, između ostalih defekata, mogao tući i nedostatak ijekavskog. I to kada se prijavi neki ijekavac, a dok se ne prijavi, nikakav suvišan posao nije uložen.
Ko je rekao [url=http://ooo.matf.bg.ac.yu/prirucnik_ooo.odt]Pravilnik[/url]?
Ako si rekao 🙂 Praktično sve tamo važi i za KDE, samo ću da ga iseckam i istumbam za potrebe KDE-a, čim stignem dotle.
Ja na to više gledam ovako:
Grad gradili Skadar na Bojani,
Grad gradili tri godine dana,
Tri godine sa trista majstora;
Ne mogaše temelj podignuti,
A kamoli sagraditi grada:
Što majstori za dan ga sagrade,
To sve vila za noć obaljuje.=> Stoja i/ili Stojan hitno da se jave radi studije izvodljivosti.
[…] Hoće li biti srpskog ijekavskog prevoda? Ne smeta mi ekavica, već čisto onako pitam…
Ja o vuku… Vidi ovo razmatranje prvog dela paklenog plana u dva čina, koji je čini mi se uspešno prošao. Pre cirka nekoliko sati počeo sam da radim na drugom delu, pa ako i taj prođe kako treba, onda samo treba da naiđe ijekavac koji bi se latio terminala i uređivača. Da nisi ti vuk?
I tako razmišljam: zamisli da imamo ekavski ćirilicom, ekavski latinicom, ijekavski ćirilicom i ijekavski latinicom, racionalno zapakovano ujedno tako da bude zanemarljivo veće od bilo kog drugog jezičkog paketa, pa tako dostupno u svakoj prilici — ala bi se to dalo odmeriti prema onoj firmici što veli kako je nepotreban dupli trošak izdavati ikoji drugi prevod osim (ekavskog) latiničnog?
Elem, šta će biti umesto K-babel-a?
„Biti“ je težak glagol, pošto trenutno na tom novom radi tačno jedan čovek, Rus neki. Kako su Rusi inače maštoviti, tako ga je ovaj nazvao Lokalize, a ja koliko-toliko da izvadim zovem ga „Lokalizuj“. Bije ga glas da je još uvek prilično nestabilan, ali ipak više ljudi radi svakodnevno s njim.
Elem, kako nešto ne ljubim specijalizovane PO uređivače — strogo u se i svoju Kejt — ni s Lokalizujem ne stojim bolje. Ipak, ima nekih finih mogućnosti; npr. „razliku u izvoru“ kad nastane mutna poruka (pod uslovom da je PO stopljen na pravi način):
http://caslav.gmxhome.de/image/lokalize-original-diff-01.png
ili automatski predlozi iz pojmovnika (koji, je li, treba da počnemo da sastavljamo):
http://caslav.gmxhome.de/image/lokalize-autogloss-01-ann.png
