Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Ako si ga našao 🙂 Vidim već je ispravljeno u verziji za KDE četvorku; iako ne verujem da će biti još izdanja za trojku, sad sam dopravio i tamo, za svaki slučaj.
Najzad, kaze se “datotecki” a ne “datotecni”.
Ne znam šta podrazumevaš pod „kaže se“. Ako upitaš Gugl ili Pogodak, naći ćeš masu pogodaka za ‘datotečni’ a vrlo malo za ‘datotečki’.
Ako hoćeš da kažeš da ‘datotečni’ nije pravilno, onda verovatno imaš u vidu prideve -ni u značenju pripadnosti korenu („sistem koji pripada datoteci“). Ali, nastavak -ni takođe označava i stvari sačinjene od korena („sistem koji čine datoteke“), kao i stvari namenjene korenu („sistem za čuvanje datoteka“). Pridevi -ski obično označavaju stvari od vrste korena („sistem u vezi s datotekama“). Ovo su tačke 389. i 393. Stevanovićeve gramatike. Tako da su i ‘datotečni’ i ‘datotečki’ pravilni, samo je ovaj prvi znatno češći.
Nemanja je u principu u pravu, red je pomenuti directory tree. Adekvatan prevod bi bio ‘drvo direktorijuma’ ili ‘stablo direktorijuma’ (čini se da su ‘drvo’ i ‘stablo’ jednako zastupljeni izrazi kod nas za tree). Pošto se ovo učini, onda je odjednom jasnija i analogija ‘korenskog direktorijuma’ i uopšte sva terminologija koja se tiče razgranatih stabala. A takođe i određuje najčešću današnju vrstu datotečnih sistema, tj. hijerarhijsku.
Po prvi put od Foksa čujem za razliku u upotrebi između file system i filesystem, ja je nisam primetio. Štaviše, uopšte ne vidim kakva je to razlika između formata particije i logičke organizacije fajlova — format particije jeste logička organizacija fajlova. Pošto pominje directory structure kao naznaku logičke organizacije, pretpostaviću da u tom pogledu upravo misli na stablo direktorijuma.
Takođe, gotovo sva domaća literatura i prevodi koriste izraz ‘datoteka’ umesto ‘fajl’. Ovo pominjem samo kao činjenicu za razmatranje Stanislavu kao autoru materijala, u slučaju da već nije, a bespredmetno je o tome raspravljati u ovoj temi. Mogao bih još napomenuti da se upotrebom ‘datoteke’ gubi nedoumica da li pisati ‘fajl sistem’, ‘fajl-sistem’ ili ‘fajlsistem’, već postaje jasno ‘datotečni sistem’.
Možeš to da spakuješ u zaglavlje petlje:
[code]find . -type f | while read file; do
# radimo nešto sa promenjljivom “$file”, al’ uvek pod navodnicima
done[/code]Jest, al’ su njegovi regizovi ružniji od grepovih (posebno [tt]grep -E[/tt], tj. egrep), u ovom primeru bi bilo nešto kao [tt]! -regex ‘.*.svn/.*'[/tt]. Drugo, možda i ne želim da grepujem pre obrade, već nešto peto (npr. sortiram, ili čak grepujem po sadržaju, [tt]grep -liI[/tt]). Treće, možda mi je za krajnju naredbu baš i neophodno da se pozove sa svim pronađenim datotekama, a ne samo radi brzine. Kad se sve sabere, prosto se ne hvatam za te „napredne“ mogućnosti find, a vidim da i inače ljudi to ne čine po skriptama.
(Doduše, pročitao sam negde da [tt]find … -exec[/tt] može biti korisno u slučajevima kada je bitna bezbednost, da se ništa ne umeša u cevku.)
Pored toga što ne pokreće novi proces za svaki argument (osim ako baš hoćemo), meni je obrazac [tt]find … | xargs …[/tt] zgodniji od [tt]find … -exec[/tt] i po tome što mogu dodatno da filtriram ono što find nađe. Na primer, ako tvom slučaju dodam da hoću da izbacim datoteke koje sadrže [tt].svn/[/tt] u imenu:
[code]$ find odredisni/dir/ -type f -print0 | grep -Zz -v ‘.svn/’ | xargs -0 cp -t ciljni/dir/[/code]
(opcija [tt]-t[/tt] uz cp obrće redosled argumenata, tj. [tt]cp -t ciljni/dir/ datoteke[/tt] — mogu da se opkladim uvedeno baš radi xargs 🙂Ma super izgleda,baš zbog toga i hoću da ga naučim […]
Samo pazi na gradaciju koju sam izneo u primeru u prvoj poruci: lako možeš Lateh upotrebljavati na gori način nego što neki (mada malobrojni) koriste Vord ili Pisac. Šteta je to — neka ti [tt]newcommand[/tt] bude dobra prijateljica 🙂
Da, kako se time nisam bavio, zaista je verovatno da brkam neke pojmove. Pa ću biti precizniji: kad sam rekao nadskup, mislio sam da kažem da dotični pored Lateha (tj. pisanja Latehom u uređivaču teksta), g******* motkom više ne bi takli OO Pisac ili MS Vord. Tj. ne postoji namena zbog koje bi jedan ta dva koristili uporedo sa Latehom, ili, ne postoji rezultat kojim se jednim od ta dva može, a Latehom ne može postići, i to brže i bolje. Meni takođe ni jedna takva namena, odnosno izlazni rezultat, ne pada na pamet — znaš li ti neke? Korisno je to navesti u ovakvoj temi, sa naslovom kakav je, da bi namernici koji razmišljaju o upuštanju u Lateh mogli preseći mogućnosti sa sopstvenim potrebama.
Sebe nekako ne smeštam sasvim u navedenu priču, jer se još nisam baš uvežbao s Latehom. Konkretno, ne mogu da tvrdim da sam i brži s njime u odnosu na OO, već samo da je rezultat bolji i pisanje prijatnije; manje razmišljanja i manje proizvoljnosti, pa tako i manje grešaka, plus naravno kvalitet sloga. A kvalitet na račun brzine, razmena je na koju sam uvek spreman 🙂 Kako bilo, svakako smatram jednim od najtežih tehničkih propusta tokom studiranja što još tada nisam krenuo s Latehom.
Medjutim, ako te ne interesuje kvalitetan slog […] onda imas lakse varijante kao sto je LyX koji ti dozvoljava da proizvedes LaTeX dokument bez kucanja LaTeX koda. U svakom slucaju, LyX je nastao sa potpuno drugim ciljem: ne da bi ti pomogao da kucas LaTeX, vec da bi ti pomogao da kucas svoj rad.
S ovim se mnogi moji prijatelji, matematičar posebno, ne bi sasvim složili. Dok je slovoslagačka prednost Lateha nesporna, oni bi istakli i njegovu nadmoćnu brzinu izrade radova i visoku ujednačenost koja se može postići. Iznad sam već dao jedan izmišljeni primer toga.
Kao praktičan primer brzine, imao sam prilike da posmatram studente koje su na matematičkolikom predavanju hvatali beleške na laptopu, Latehom, odnosno običnim uređivačem teksta u kojem ga pišu; pa odmah posle predavanja, čim počiste greške u kompilaciji, eto beleški na netu…
Velika prednost LaTeXa u odnosu na druge programe za _slaganje teksta_ (medju koje ne spadaju OO Writer i drugi office alati) […]
Međutim, isti odozgo bi primetili da je u tom smislu Lateh nadskup OO Pisca (ili MS Vorda), odnosno da su dobrom poznavaocu oni nepotrebni pored Lateha.
Pa vas pitam da li vredi da se nauči ali me zanima baše subjektivo mišljenje […]
Vredi, i te kako. Samo treba da se pazi, i zajedno sa učenjem Lateha da se usvoje i metodi efikasnog pisanja tekstova.
Na primer, u tekstu pominjemo razne časopise, čija imena treba da imaju izvesno formatiranje u krajnjem slogu. Na raspolaganju su nam sledeća rešenja, od najgoreg do najboljeg, kad koristimo OO Pisac (ili MS Vord) i Lateh:
[code]Pisac: …recept dat u „Tortama i kolačima“ (jun 2007, str. 25)…
(pa još udarimo ktrl+I nad „Tortama i kolačima“)Lateh: …recept dat u „em{Tortama i kolačima}“ (jun 2007, str. 25)…
(ekvivalent prethodnom, pa ipak nešto manje loš,
jer se makar može potražiti po em kad se nešto želi menjati)Pisac: …recept dat u „Tortama i kolačima“ (jun 2007, str. 25)…
(pa nad „Tortama i kolačima“ zadamo znakovni stil ‘časopis’
koji smo prethodno definisali)Lateh: …recept dat u „casopis{Tortama i kolačima}“ (jun 2007, str. 25)…
(ekvivalent prethodnom time što definišemo naredbu casopis,
ali ipak nešto bolje za traženje)Lateh: …recept dat u casopis{Tortama i kolačima} (jun 2007, str. 25)…
(i zadavanje navodnika ubacimo u naredbu casopis, da ih ne bismo
što zaboravljali, što bezveze kucali kad već ne moramo)Lateh: …recept dat u casopis[2007-06][25]{Tortama i kolačima}…
(najbolje: u samoj naredbi casopis definišemo navodnike,
znakovni stil, automatsko ubacivanje u tekst izdanja i broja strane,
i uopšte sve što se tiče formatiranja i upućivanja na časopis,
tako da o vizuelizaciji ič više ne mislimo tokom pisanja)[/code]
