Ћирилица

[burga]

znam da je ovo podforum za one koji se po prvi put susrecu sa linuksom, i nemojte u bilo kakvom negativnom kontekstu, ali sto se tice narocito kojekakvih specijalizovanih programa,, okusajte srecu na sledecim lokacijama:
http://www.google.com/linux
sourceforge.net

I narocito en.wikipedia.org gde treba da nadjete program koji trenutno koristite, a u sekciji “See also” ili u kategorijama (skroz na dnu strane) bi trebalo da se nalazi spisak slicnih programa na istoj ili razlicitim platformama.

P.S.
Da sam hteo da budem bezobrazan, dao bih vam samo jedan link http://www.justfuckinggoogleit.com. Ali nozete sve jedno da odete na taj sajt, super je fora :biggrin:

[burga]

Heder jeste to, to si dobro shvatio.
Kernel nije to. Kernel je jezgro. Operativni sistem per se. Onda imas razne nadgradnje nad tim operativnim sistemom koje ti omogucavaju komunikaciju – od shella do KDEa i GNOMEa. Svi oni imaju svoje biblioteke i hedere. Zavisno od toga sa cime je povezan program koji kompajliras trebaju ti odredjene biblioteke

E sad – sto se tice konkretnih paketa i konkretnih distribucija – situacija je malo specificna. Kod OSa koji imaju repozitorijume, a danas je vecina takvih, ili koristite programe za instalaciju ili potrazite rucno taj repozitorijum. Ja npr. sve radim rucno, volim tako, i koristim adresu http://mirror.anl.gov/pub/ubuntu/pool. Kada nadjem sta mi treba pogledam fajl sa ekstenzijom .desc, tamo pisu sve medjuzavisnosti, i onda istaliram sve po redu sto mi treba, dok sve zavisnosti ne budu zadovoljene.

[burga]

Hm, nisam siguran da mogu da izbegnem neku dozu strucnosti.
Kada pravis c++ program, koristis postojece biblioteke – nesto sto je neko pre tebe iskompajlirao. Prilikom programiranja, ti se oslanjas na postojece – u ovom slucaju kernel. U nekom drugom slucaju to mogu biti hederi (zaglavlja) za KDE, GNOME i sl. Prica je ista.
Dakle, kod objektno orijentisanog programiranja, ti se oslanjas na klase (cije se instance zovu objekti). Te klase se (prosto ali skoro tacno receno) nalaze u dva fajla – zaglavlju (u kome pise kako se pristupa nekoj klasi, tj sta ona radi) i biblioteci (u kojoj pise kako ona radi to sto treba, i koja je vec iskompajlirana, ucaurena i sl).
Na primeru auta – ti ne moras da znas sta je ispod haube, ali moras da znas da li ja menjac automatik ili ne, i koja je koja papucica. E to su ti zaglavlja (headers). Da bi se iskompajliralo nesto sto se oslanja na nesto postojece, moras mu objasniti sta je koja papucica, a ostalo ce vec da se desi.

Ako treba jasnije, javi pa da pokusam…

[burga]

@ Stanislav_Antic

Koliko ja znam, svi noviji kerneli imaju punu podrsku za ntfs.

Ne mozes da napravis tvrdi link ka fajlu na drugom fs-u.

[burga]

Не, хтео сам да кажем
[code]ln -s /mnt/hda1/Program Files/Mozilla Thunderbird .mozilla-thunderbird[/code]

Прво иде оно на шта се прави линк па онда име линка. Ипак, добро си приметио да недостаје име линка…

[burga]

Да будем детаљнији. Погледај који директоријум користи Thunderbird у Линуксу, и упореди фајлове да провериш да ли чува пошту у истом формату (требало би, али провери за сваки случај). Онда уклони Линуксов директоријум и постави линк на виндоузов.
Конкретно у мом случају:
[code]
rm -rf .mozilla-thunderbird
ln -s /mnt/hda1/Program Files/Mozilla Thunderbird
[/code]
Обрати пажњу на чињеницу да у Линуксу имена не смеју да садрже ” ” па уместо тога пишеш ” “

[burga]

Покушај са Алт+О.
Што се подешавања тиче, сва подешавања чувају се у документима и директоријумима која почињу тачком. Листање скривених датотека врши се командом ls -A, и када нађеш датотеку са подешавањима која желиш да вратиш на подразумевана, бекапуј је и обриши.
Пример:
рецимо да хоћу да потпуно поништим подешавања за Гаим. Постоји у мом матичном фолдеру директоријум .gaim
прво преименујем постојећи деректоријум. под новим именом ја знам шта је, али не и Гаим
[code]cp .gaim .gaim.old[/code]
онда га обришем
[code]rm -Rf .gaim[/code]

Или једном командом
[code]mv .gaim .gaim.old[/code]

Кад покренем Гаим све је како да никад није ни био покретан раније.

Извињавам се ако ово није најјасније, ово је можда средњи а не почетни курс Линукса…

[burga]

Чести изласци нових верзија и закрпа за старе верзије никако нису мана линукса – то је његова велика предност. Заљубљенима у Виндоуз то може изгледати супротно – да је Виндоуз изузетно стабилан а да Линукс стално треба поправљати. Није тачно.
Ко не жели стално ажурирање, има избор. Ја сам одабрао Убунту 6.06 (Дапер) зато што има дуготрајну подршку. Имам и Мандрак 10.2 који је стар већ 3 године (ако се не варам) и одлично функционише.
Нешто слично је и са дистрибуцијама, графичким окружењима и пратећим програмима – ГНУ/Линукс има нешто предивно: могућност избора!
Ја користим КДЕ, али некористим Кофис, мада могу, користим уместо њега ОпенОфис, Фајрфокс, а за прегледање слика користим ГНОМов прегледач. Само сам инсталирао све жељене библиотеке да не морам да бринем хоће ли све радити, и све иде под конац.
Тако да постоји и избор – стари и проверен софтвер, бета верзије, алфа верзије, најновији стабилан софтвер, кандидати за објављивање… Како каже једна реклама – за некога све, за сваког по нешто  :biggrin:

[burga]

Независно од тога који је програм бољи, и сл. ако желиш да инсталираш нов програм, то зависи од тога како је запакован пакет.
Генерално, екстензије које се најчешће користе су deb, rpm и tar.gz (tar.bz2). Прва два типа су прекомпајлирани, што значи да када нађеш одговарајући пакет, кликнеш двапут или једном на њега (зависи како је подешено да се активира програм) и ако си привилеговани корисник (root) инсталираће се, а ако не, тражиће ти одговарајућу лозинку. Ако отвара пакет као да је архива (што је код мене конкретно случај), у контекстном менију (који добијаш десним кликом мишем) имаћеш опцију Install.
Ако користиш tar.gz (исто важи и за tar.bz2), то су само запаковане датотеке са изворним кодом које је потребно компајлирати. Из графичког окружења можеш отпаковати архиву у жељени директоријум, али компилирање мораш обавити из конзоле. Најчешће су потребне и довољне 3 команде за успешно обављен посао:
[code]
./configure
make
make install
[/code]

Твој пакет може зависити од неког другог пакета који ниси инсталирао. Све зависности које нису задовољене биће ти пријављене током инсталације тако да можеш да да пронађеш потребне пакете.

[burga]

Захваљујући томе што је већина прешла са Виндоуза на Линукс, и томе што често нешто радимо на Линуксу а хоћемо да шаљемо људима који можда немају Линукс, сви слободни програми препознају и слободне али и старије комерцијалне типове података. Није ствар ни само у Линуксу. OpenOffiсe.org постоји и за Виндоуз, али га већина НЕ користи.

Једини проблем на који сам наишао, а то може бити и посебна тема, је подешавање путева до фајлова, конкретно у плејлистама за плејер. Ево једног потенцијалног решења:
Нека су
D:My DocumentsMy Music  – директоријум у коме се налази моја музика (у поддиректоријумима или у само у овом директоријуму, није битно)
D:My DocumentsMy Musiclista.m3u – плејлиста коју користим у Виндоузу
/home/ja/ – мој директоријум у Линуксу
/mnt/win_d/ – Линукс директоријум у коме је маунтована Виндоузова D партиција

cp “/mnt/win_d/My Documents/My Music/lista.m3u” /home/ja/ ископирам стару листу у свој Линукс фолдер, јер хоћу да ми остане и стара ако и даље повремено користим Виндоуз
Е сад, пошто је m3u најобичнији текстуални документ који је само списак песама, отворите га у било ком едитору текста. Идите на опцију Replace (обично у менију Edit), и прво замените “” са “/”, а затим “D:” “/mnt/win_d”. Ако путеви у m3u нису апсолутни (не почињу са D:) онда само први карактер или ниво директоријума, који год био, замените на одговарајући начина са “/mnt/win_d”.

[Аутор]

Чланци