[burga]

znam da je ovo podforum za one koji se po prvi put susrecu sa linuksom, i nemojte u bilo kakvom negativnom kontekstu, ali sto se tice narocito kojekakvih specijalizovanih programa,, okusajte srecu na sledecim lokacijama:
http://www.google.com/linux
sourceforge.net

I narocito en.wikipedia.org gde treba da nadjete program koji trenutno koristite, a u sekciji “See also” ili u kategorijama (skroz na dnu strane) bi trebalo da se nalazi spisak slicnih programa na istoj ili razlicitim platformama.

P.S.
Da sam hteo da budem bezobrazan, dao bih vam samo jedan link http://www.justfuckinggoogleit.com. Ali nozete sve jedno da odete na taj sajt, super je fora :biggrin:

[burga]

Heder jeste to, to si dobro shvatio.
Kernel nije to. Kernel je jezgro. Operativni sistem per se. Onda imas razne nadgradnje nad tim operativnim sistemom koje ti omogucavaju komunikaciju – od shella do KDEa i GNOMEa. Svi oni imaju svoje biblioteke i hedere. Zavisno od toga sa cime je povezan program koji kompajliras trebaju ti odredjene biblioteke

E sad – sto se tice konkretnih paketa i konkretnih distribucija – situacija je malo specificna. Kod OSa koji imaju repozitorijume, a danas je vecina takvih, ili koristite programe za instalaciju ili potrazite rucno taj repozitorijum. Ja npr. sve radim rucno, volim tako, i koristim adresu http://mirror.anl.gov/pub/ubuntu/pool. Kada nadjem sta mi treba pogledam fajl sa ekstenzijom .desc, tamo pisu sve medjuzavisnosti, i onda istaliram sve po redu sto mi treba, dok sve zavisnosti ne budu zadovoljene.

[burga]

Hm, nisam siguran da mogu da izbegnem neku dozu strucnosti.
Kada pravis c++ program, koristis postojece biblioteke – nesto sto je neko pre tebe iskompajlirao. Prilikom programiranja, ti se oslanjas na postojece – u ovom slucaju kernel. U nekom drugom slucaju to mogu biti hederi (zaglavlja) za KDE, GNOME i sl. Prica je ista.
Dakle, kod objektno orijentisanog programiranja, ti se oslanjas na klase (cije se instance zovu objekti). Te klase se (prosto ali skoro tacno receno) nalaze u dva fajla – zaglavlju (u kome pise kako se pristupa nekoj klasi, tj sta ona radi) i biblioteci (u kojoj pise kako ona radi to sto treba, i koja je vec iskompajlirana, ucaurena i sl).
Na primeru auta – ti ne moras da znas sta je ispod haube, ali moras da znas da li ja menjac automatik ili ne, i koja je koja papucica. E to su ti zaglavlja (headers). Da bi se iskompajliralo nesto sto se oslanja na nesto postojece, moras mu objasniti sta je koja papucica, a ostalo ce vec da se desi.

Ako treba jasnije, javi pa da pokusam…

[burga]

@ Stanislav_Antic

Koliko ja znam, svi noviji kerneli imaju punu podrsku za ntfs.

Ne mozes da napravis tvrdi link ka fajlu na drugom fs-u.

[burga]

Ne, hteo sam da kažem
[code]ln -s /mnt/hda1/Program Files/Mozilla Thunderbird .mozilla-thunderbird[/code]

Prvo ide ono na šta se pravi link pa onda ime linka. Ipak, dobro si primetio da nedostaje ime linka…

[burga]

Da budem detaljniji. Pogledaj koji direktorijum koristi Thunderbird u Linuksu, i uporedi fajlove da proveriš da li čuva poštu u istom formatu (trebalo bi, ali proveri za svaki slučaj). Onda ukloni Linuksov direktorijum i postavi link na vindouzov.
Konkretno u mom slučaju:
[code]
rm -rf .mozilla-thunderbird
ln -s /mnt/hda1/Program Files/Mozilla Thunderbird
[/code]
Obrati pažnju na činjenicu da u Linuksu imena ne smeju da sadrže ” ” pa umesto toga pišeš ” “

[burga]

Pokušaj sa Alt+O.
Što se podešavanja tiče, sva podešavanja čuvaju se u dokumentima i direktorijumima koja počinju tačkom. Listanje skrivenih datoteka vrši se komandom ls -A, i kada nađeš datoteku sa podešavanjima koja želiš da vratiš na podrazumevana, bekapuj je i obriši.
Primer:
recimo da hoću da potpuno poništim podešavanja za Gaim. Postoji u mom matičnom folderu direktorijum .gaim
prvo preimenujem postojeći derektorijum. pod novim imenom ja znam šta je, ali ne i Gaim
[code]cp .gaim .gaim.old[/code]
onda ga obrišem
[code]rm -Rf .gaim[/code]

Ili jednom komandom
[code]mv .gaim .gaim.old[/code]

Kad pokrenem Gaim sve je kako da nikad nije ni bio pokretan ranije.

Izvinjavam se ako ovo nije najjasnije, ovo je možda srednji a ne početni kurs Linuksa…

[burga]

Česti izlasci novih verzija i zakrpa za stare verzije nikako nisu mana linuksa – to je njegova velika prednost. Zaljubljenima u Vindouz to može izgledati suprotno – da je Vindouz izuzetno stabilan a da Linuks stalno treba popravljati. Nije tačno.
Ko ne želi stalno ažuriranje, ima izbor. Ja sam odabrao Ubuntu 6.06 (Daper) zato što ima dugotrajnu podršku. Imam i Mandrak 10.2 koji je star već 3 godine (ako se ne varam) i odlično funkcioniše.
Nešto slično je i sa distribucijama, grafičkim okruženjima i pratećim programima – GNU/Linuks ima nešto predivno: mogućnost izbora!
Ja koristim KDE, ali nekoristim Kofis, mada mogu, koristim umesto njega OpenOfis, Fajrfoks, a za pregledanje slika koristim GNOMov pregledač. Samo sam instalirao sve željene biblioteke da ne moram da brinem hoće li sve raditi, i sve ide pod konac.
Tako da postoji i izbor – stari i proveren softver, beta verzije, alfa verzije, najnoviji stabilan softver, kandidati za objavljivanje… Kako kaže jedna reklama – za nekoga sve, za svakog po nešto  :biggrin:

[burga]

Nezavisno od toga koji je program bolji, i sl. ako želiš da instaliraš nov program, to zavisi od toga kako je zapakovan paket.
Generalno, ekstenzije koje se najčešće koriste su deb, rpm i tar.gz (tar.bz2). Prva dva tipa su prekompajlirani, što znači da kada nađeš odgovarajući paket, klikneš dvaput ili jednom na njega (zavisi kako je podešeno da se aktivira program) i ako si privilegovani korisnik (root) instaliraće se, a ako ne, tražiće ti odgovarajuću lozinku. Ako otvara paket kao da je arhiva (što je kod mene konkretno slučaj), u kontekstnom meniju (koji dobijaš desnim klikom mišem) imaćeš opciju Install.
Ako koristiš tar.gz (isto važi i za tar.bz2), to su samo zapakovane datoteke sa izvornim kodom koje je potrebno kompajlirati. Iz grafičkog okruženja možeš otpakovati arhivu u željeni direktorijum, ali kompiliranje moraš obaviti iz konzole. Najčešće su potrebne i dovoljne 3 komande za uspešno obavljen posao:
[code]
./configure
make
make install
[/code]

Tvoj paket može zavisiti od nekog drugog paketa koji nisi instalirao. Sve zavisnosti koje nisu zadovoljene biće ti prijavljene tokom instalacije tako da možeš da da pronađeš potrebne pakete.

[burga]

Zahvaljujući tome što je većina prešla sa Vindouza na Linuks, i tome što često nešto radimo na Linuksu a hoćemo da šaljemo ljudima koji možda nemaju Linuks, svi slobodni programi prepoznaju i slobodne ali i starije komercijalne tipove podataka. Nije stvar ni samo u Linuksu. OpenOffise.org postoji i za Vindouz, ali ga većina NE koristi.

Jedini problem na koji sam naišao, a to može biti i posebna tema, je podešavanje puteva do fajlova, konkretno u plejlistama za plejer. Evo jednog potencijalnog rešenja:
Neka su
D:My DocumentsMy Music  – direktorijum u kome se nalazi moja muzika (u poddirektorijumima ili u samo u ovom direktorijumu, nije bitno)
D:My DocumentsMy Musiclista.m3u – plejlista koju koristim u Vindouzu
/home/ja/ – moj direktorijum u Linuksu
/mnt/win_d/ – Linuks direktorijum u kome je mauntovana Vindouzova D particija

cp “/mnt/win_d/My Documents/My Music/lista.m3u” /home/ja/ iskopiram staru listu u svoj Linuks folder, jer hoću da mi ostane i stara ako i dalje povremeno koristim Vindouz
E sad, pošto je m3u najobičniji tekstualni dokument koji je samo spisak pesama, otvorite ga u bilo kom editoru teksta. Idite na opciju Replace (obično u meniju Edit), i prvo zamenite “” sa “/”, a zatim “D:” “/mnt/win_d”. Ako putevi u m3u nisu apsolutni (ne počinju sa D:) onda samo prvi karakter ili nivo direktorijuma, koji god bio, zamenite na odgovarajući načina sa “/mnt/win_d”.

[Autor]

Članci