Направљене поруке на форуму
-
Чланци
-
mnogi su se umorili i od toga da pomazu ljudima, potrose silno vreme i kada posle par dana pitaju onog, koji je trazio pomoc, da li mu to zbog cega su se trudili i dalje radi, ovi, ako se uopste smiluju da odgovore, kazu nesto u stilu.. “eee pa ja sam od tad vec instalirao i arch i debian i gentoo.. da malo probam….”
Ne samo da niko ne daje odgovore, već naprotiv, niko ništa i ne pita, jer se ovde svi zamlaćujemo sa @c i pravimo ništa ni oko čega. Izgleda da je svima sve jasno pa niko ništa ne pita, ili su se svi ti začitali gluposti na ovoj temi, da ne mogu da se sete šta su hteli da pitaju.
@dens dobre su ti opservacije. Skoro se u svemu slažem s tobom i šteta je što to sve ne staviš u neki svoj blog, naravno pohvalio bih i @moonbeam_rider-a. Nedavno sam u nekoj osnovnoj školi u njihovom sekretarijatu i knjigovodstvu imao takve probleme sa Windows-om, da sam im na kraju preporučio da pređu na Linux. Ljudi su me preklinjali da im povratim podatke i da im omogućim da normalno rade, ali to je izgleda na XP-u nemoguće, jer na tim računarima gura svako šta hoće i kad hoće. Ne veruju mi kad kažem da je nemoguće, a ja ih uputih na ovaj forum da čitaju i da vide da govorim istinu. Zato nije loša ideja da ima autorskih tekstova (makar i na blogovima) koji pišu o ovoj problematici.Imaju neki EIS koji radi sa MS SQL serverom i to je ograničenje za prelazak na Linux, inače svi koriste ooo, FFox, TBird što me je i povelo da razmislim o Linuxu. Ne znam da li se taj EIS može poterati u VBox-u i da mu ukinem mrežu u njemu. Pitanje je kako razmenjuju informacije sa ministarstvom (to moram sutra da saznam), pa ako je izvodljivo javiću se. Mislim da to može pomoći i drugima…
Cela ova diskusija se pretvorila u razmatranje problema s Windowsom, nasuprot naslovu “Definitivno zbogom Linuxu!”. Ne kažem da nema smisla, samo je diskusija skrenula s teme.
“Navuko” nas onaj mali @c sa temom, a mi videli da je stvar ozbiljna pa trči, drž` ne daj, brani Linux od nas linuksaša. Ali dobro je ovo jer smo ovde izneli iskustva sa Windozom i svi su u pravu, čak su se i meni dešavala njasra s njim, pa mi nije mnogo trebalo da skapiram da, ako `oću da radim bez problema, koristim Linux.
Mašina mi je brža (nema antivirusnog softvera), nemam zastoja, ali problemi s Linuxom, iznešeni ovde, su definitivno OK. Čak i poređenje s Google Androidom, u vezi sa slabijim prodorom Linuxa na desktopovima korisnika je OK. Sve to stoji, ali imamo li mi uopšte alternative? Jel neko probao da natera MAC OS X da radi na PC, to je prava noćna mora… Slična situacija je i sa BSD-ovima i openSolaris-om. Možda će čak openSolaris nešto i da napravi, jer ga gura Oracle, ali o tom, po tom…
Da se vratimo temi! Onaj @c se sada sigurno smeška, ali neka ga. Čekaćemo ga da se vrati na Linux, da momak sam vidi da je u zabludi…
Posao mi je takav da moram koristiti i GNOME i KDE, mada preferiram KDE.
Razlog zašto KDE, a ne GNOME je istorijski. Na početku samog prelaska na Linux sam eliminisao GNOME jer nikako nisam mogao da kreiram prečicu na desktopu, a da mi nakon rada programa ostane otvoren terminalski prozor u kome je program i pokrenut. U KDE je to lako:
-desni klik na ikonu, a zatim “Properties”;
-zatim tab “Aplications”;
-zatim dugme “Advanced Options” i
-na novootovorenom prozoru se čekiraju “Run in terminal” i “Do not close when command exits”.Naravno da onda nisam bio upoznat sa “FreeDesktop” standardima i nisam znao da je dovoljno da editujem .desktop fajl za prečicu, pa onda sam da podesim u GNOME-u, ono što mogu iz KDE na “klik”, u pomenutom fajlu. Ni danas ne znam drugi put u GNOME-u da ovo uradim i uvek posegnem za “gedit” da sredim ono što u KDE mogu dosta lakše.
Ovim putem pozivam one koji znaju ovo da reše da “šarnu” ovde kako se to radi u GNOME-u.
Ne znam zašto to nisu napravili u GNOME, kada je u pitanju standard! Što se ostalog tiče nemam nikakvih zamerki na GNOME, jer je to po meni stvar navike.A JA!
Pa ne može ovo bez mene!
Pa čekajte, sad ću ja da Vam kažem… i tako dalje.
Za tri dana se namlatilo toliko slame, toliko da jedna rodna godina ne može to da da. Lepo reče @dens “prazna slama”, ali nije baš ima tu još ponešto da se istrese.Lično mislim da nas je onaj @c zeznuo! Čovek napisa, šta napisa i ode na Windows. Lično mislim da je čovek gledao kako proleće dolazi i pratio forum, pa video da danima niko ništa da šarne, pa reče sebi:
Sad ću JA da ih bocnem, ima da se raspišu…
I naravno u pravu je. Neka njega na Windows-u i lepo mu bilo sa trojancima, konjima, kobilama, crvima, bubašvabama, bakterijama i ostlom gamadi, a mi takođe ostajmo lepo na prolećnom suncu i ne nasedajmo na provokacije. Kada nam se dosadi sunčanje, vratimo se svom poslu i ne slušajmo nikog već svoje srce i svoj razum, pa oduvek smo im verovali…
Eh, pa da !
Evo još jednog Dimkovića, koji koristi KDE. Nemam ništa protiv onih koji koriste GNOME, čak se i ja snalazim, relativno, dobro u njemu i često ne primetim, kad sednem uz neki drugi računar, da sam u GNOME-u.
Razlog zašto KDE, a ne GNOME je istorijski. Na početku samog prelaska na Linux sam eliminisao GNOME jer nikako nisam mogao da kreiram prečicu na desktopu, a da mi nakon rada programa ostane otvoren terminalski prozor u kome je program i pokrenut. U KDE je to lako:
-desni klik na ikonu, a zatim “Properties”;
-zatim tab “Aplications”;
-zatim dugme “Advanced Options” i
-na novootovorenom prozoru se čekiraju “Run in terminal” i “Do not close when command exits”.Naravno da onda nisam bio upoznat sa “FreeDesktop” standardima i nisam znao da je dovoljno da editujem .desktop fajl za prečicu, pa onda sam da podesim u GNOME-u, ono što mogu iz KDE na “klik”, u pomenutom fajlu. Ni danas ne znam drugi put u GNOME-u da ovo uradim i uvek posegnem za “gedit” da sredim ono što u KDE mogu dosta lakše.
Ovim putem pozivam one koji znaju ovo da reše da “šarnu” ovde kako se to radi u GNOME-u.
Ne znam zašto to nisu napravili u GNOME, kada je u pitanju standard! Što se ostalog tiče nemam nikakvih zamerki na GNOME, jer je to po meni stvar navike.
Blago nama što možemo da biramo između četiri, stvarno profesionalnih okruženja, a da ne pominjem još gomilu drugih koji pretenduju da prošire ovaj broj.
Tako kada neko kaže da koristi Linux, k`o da kaže vozim se autom, a ne kaže kojim! E to je to…Da, da, sa linkom sam zeznuo stvari, ali opet nije teško snaći se, zar ne…
Pogledah “istanbul”, al` ne nađoh ništa naročito (izgleda mi da je WINK bolji…). Radi se o jako ranom razvoju, tako da me nije pokrenuo na instalaciju, jer ne verujem (pošto nema ni skrinova, ni tutorijala na sajtu) da je nešto bolje od WINK-a.
Izgleda da ćemo čekati Satiša da poradi na WINK-u, pa tek onda…
Doduše verzija WINKA za M$ je solidna, ali mi mrsko da se rikvercujem na M$, a između ostalog treba mi takav softver na Linuxu.Moraću da uzmem VBox i da instaliram jedan M$ XP Negro u njemu…
Boga mi Ljubomire vidim da si ti svoj Resho 4 zloupotreljavao….
Ja sam ga vozio 12 godina i žao mi je kada sam ga prodao!P.S. Nisam ga zloupotrebljavao!
Ma može, i te kako !
Svaka distribucija, pa i Ubuntu, ima svoje repozitorijume. Ubuntu mislim da ima Apt. Pogledaj malo spisak repozitorijuma (kao kod M$ kad gledaš odakle će da skineš apdejt!) za Apt, pa dodaj u spisak eventualno one koji fale, a zatim samo pokreni apdejtovanje i to je to!
Po meni čak i lakše nego na Windows-u, jer se pri tome sve automatski ažurira, a sam proizvođeč distribucije se brine o međuzavisnostima, pa tako i prateći softveri i biblioteke bivaju ažurirani automatski. Na Windowsu je dosta toga statički linkovano, pa je često nemoguće ažurirati biblioteke na nivou OS-a (osim sistemskih). Tu naravno ima dosta redundancije, ali ko te pita za to, naizgled je kobajagi lakše.
Očekuješ da ti se tvoj Ubuntu ponaša kao Windows – POGREŠNO! Isto onako pogrešno ako bi očekivao obrnuto. Ako želiš da koristiš RENAULT 4 moraš prihvatiti da je menjač u vidu kišobrana i to je to, tako je i sa Linuxom.
Od 8.x verzije je YAST pretrpeo mnoge izmene i sada je on napisan sa GTK+/QT3-4 bibliotekama. Drži se potpuno .conf datoteka, odnosno radi s njima, pa možeš i ručno da čačkaš po njima. Ali imam zamerke (valjda zato što ga ja nisam pravio!?), međutim to je i dalje dobar alat, tipa sve na jednom mestu, pa instalacija i konfiguracije se svodi na:
1. Staviš DVD u drajv;
2. Instaliraš openSUSE;
3. Uđeš u YAST, završiš konfiguraciju i administraciju;
4. Izađeš iz YAST-a iplug&pray
Naravno da nije tako jednostavno. Baš kada je u pitanju SAMBA. Rudimentarno su odradili konfiguraciju (čim se početnici ne snalaze, eto >:D…), a koristiti onu iz KDE-a, ne daj bože! (mada obiluje svim opcijama koje trebaju!).
Danas YAST počiva na pluin-ovima za sve i svašta, osim za PostgreSQL i MySQL, pa i dalje moram da ih “rihtam” ručno, uz gubljenje vremena (dok pronađem sve one stvari što treba da podesim). Instalirao sam možda 100-tinak servera, ali još podešavanja za PostgreSQL držim u notesu mobilnog telefona kao potsetnik. Uvek se ispostavi da sam nešto zaboravio, pa bi zgodno bilo kada bi napisali taj plugin za YAST.
Sa RHEL-om stvari su malkice drugačije, ali i on nema pomenuto (tu mislim i na Fedoru). Preporučio bi nekome (a možda i meni!) da se napiše taj konfiguracioni utility, a mogao bi tako da se napiše da radi na svim distribucijama, to bi bila prava stvar…
SUSE je i dobar zbog YAST-a!
Da nema YAST-a SUSE bi bio obična distribucija, ovako ga onizdvaja od ostalih distribucija i čini openSUSE posebnim. Mnogi se neće složiti sa mnom i donekle su možda u pravu, je je openSUSE jedan širi projekat od pukog konfiguraionog programa, kao što je YAST.Definitivno, za 2 sata ja pripremam PostgreSQL, SAMBA i NFS server, počev od umetanja instalacionog DVD-a, pa do kompletnog administriranja servera na openSUSE-u. U tome mi naravno pomaže najviše YAST.
U pravu si kad kažeš da tako nešto ne postoji na Ubuntu, ali poenta nije samo u tome. YAST postoji i u konzolnom radu (ako ne želiš da dižeš X), pa svoje navike ne moraš da menjaš, odnosno opet ćeš sve uraditi iz YAST-a u konzoli. Probaj na tvom openSUSE-u Ctrl+Alt+F1 za ulazak u konzolu, a zatim kucaj:
yast,a može i
zast(pravili ga Švabe, a on i imaju slovo “Z” na tastaturi gde i mi!). Sve što možeš da uradiš iz X-a, to možeš i iz konzole. Priznaćeš (drugi ne moraju!) da retko koja distribucija ovo ima!
Ne kažem da je YAST izvrstan, ali od kada je SUSE preuzeo Novell, stvari su se radikalno promenile. Baš kada je SAMBA u pitanju imam dosta primedbi na softver u YAST-u (ja bi ga napravio mnogo bolje, sa help-om na nivou polja, potpuno drugačije organizovao, ali to je neka druga priča…). Mislim da će Novell poraditi na njemu…
