Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Parking servis je specifična delatnost koja spada u onih 30%. Ali kad već pominjemo pojedinačne slučajeve, „Swiss Lions Takovo“ za kase koristi Ubuntu. Bar u radnji u Kragujevcu, a verujem da i u ostalim mestima jer ne verujem da ista firma koristi različita rešenja u zavisnosti od mesta. Čini mi se da i Forma Ideale ima dobar broj radnih stanica sa slobodnim softverom. I tako dalje, i tako bliže 😉
A pazi sada 🙂 Sistem za upravljanje parkiralištima je pisam u VB? Koliko je to ozbiljan programski jezik za tako ozbiljnu stvar? Čini mi se, nisam 100% siguran, da je parking servis u Kragujevcu pod Java-om. Proveriću, ako ne zaboravim 🙂
I da, mnogo je više „strčnjaka“ za Vinduz nego za Linuks, ali „stručnjaci“ ne pišu programe nego menjaju skrinsejvere i pozadine 😉
Mislim da ipak ima
Najveci problem je sto su namenske aplikacije pisane mahom za Windows i uglavnom su integrisane sa postojecim MS resenjima pa bi morali da se ili pisu ili traze ekivalenti ili da se portuju postojeca resenja sto bi bio zamasan i skup posaoFAIL! Namnske aplikacije se u Srbiji u preko 70% slučajeva (firmi) pišu, t.j. koriste one pisane u Clipper-u. Osim ako Majkrosoft nije napravio neki novi GUI po uzoru na ncurses?
Drugi problem je obuka jer je ljude potrebno obuciti za rad sa novim aplikacijama i softverom-da to je ipak potrebno iako ce se sad naci neko i reci “ma sve je to isto,mal’ su drugacije ikonice i treba da se klikne na par njih” 😉
Delimično. Dobar deo „operatera na računaru“, a posebno u državnoj upravi, nije prošao ni pored slova „o“ od obuke. Radim sa više službi u Gradskoj upravi Grada Kragujevca. Tamo se „u kompjutere“ razumeju samo ljudi iz IT sektora, svi ostal su „daktilografkinje“ među kojima su retke/i oni koji znaju da dokument (Vord dokument) preuzmu preko elektronske pošte, sačuvaju na svom računaru i otvore za štampanje u Vordu. Na žalost, ali tako je (zato su godinama tražili dokumentaicju _na flopiju_, a od ove godine su počeli da traže _na flašu_ – pa ostavi fleš pa ćemo da vam vratimo za sledeći put… = nikad).
I sve to bi bilo inicijalno dosta skuplje umesto da se placaju licence(postoje i pogodnosti kada su u pitanju firme i veci broj kompjutera)
Zamisli da je inicijalno plažena obuka za rad na nelegalnim kopijama softvera, pa onda plaćene licence kad je počela legalizacija u Srbiji. Koliki bi onda troškovi bili? Sada je aktuelna kriza, ima veoma malo posla, idealno vreme da se uštedi na licencama i da se „operateri na računaru“ upoznaju sa novim okruženjem bez obuke (kao što su se i do sada „upoznavali“) 😉
I sto volim ove izjave presli Francuzi i Nemci na linux-pa koliko ja znam u pitanju je jedan dao administracije grada Pariza,parlament,zandarmerija i jos par ustanova(ministarstvo kulture i poljuprivrede)
Ja sam ga instalirao preko skripte jd.sh.
E sad, ne znam da li on traži 32bit JRE, ali sam ja ranije instalirao paket ia32-sun-java6-bin zbog nekih drugih programa.
Prvo pokušaj bez ia32 , pa ako neće, onda instaliraj i njega.
Koristan članak Gorana Rakića http://blog.goranrakic.com/archives/2009/05/novi_format_u_microsoft_office_2007_sp2.html
Eh, napisao sam komentar, ali je ispalo daje „Nedozvoljeni tekst“:
Poštovani,
Povodom pisma vašeg čitaoca Daria, koristim priliku da njega i sve ostale vaše čitaoce „edukujem“ po tačkama koje je pomenuti napomenuo.
1. Programi otvorenog kôda su veoma dobri za krajnje korisnike (Alfresco, Mozilla Firefox/Thunderbird, OpenOffice.org, Inkscape, GIMP, Amarok, Apache, MySQL, KDE, GNOME, MirandaIM, mrzi me više da nabrajam). Samim tim, nisu primarno pisani za programere.
2. Da li je nekompatibilnost to što npr. GIMP može da barata svojim i Adobe Photoshop formatima, Inkscape svojim i Adobe Illustrator, OpenOffice.org svojim i MS Office, i tako dalje, i tako dalje?
3. Programi otvorenog kôda su podložni čestim promenama koje se odnose na _ispravljanje grešaka_ i _dodavanje novih mogućnosti_. Samim tim, korisničko sučelje i funkcionalnost su apsolutno nepostojeća prepreka. OpenOffice.org Writer je za krajnjeg korisnika 98% identičan bilo da je u verziji 1.1.3 ili 3.0.1, dok se recimo za Word 2003 i 2007 to ne može nikako reći.
4. U poslovnom okruženju je takođe neophodno nabaviti i prilagoditi softver koji će funkcionisati sa potrebama preduzeća, a za održavanje takvog softvera neophodno je angažovati stručna lica. Ovo apsolutno ne zavisi od operativnog sistema i modela softvera koji se koristi. Npr, da li RAD održava lice zaposleno u firmi ili ovlašćeno stručno lice iz distributerske firme?
5. Korisnicima je potreban softver koji će potpuno zadovoljiti njihove potrebe, i da pri tome to rad kvalitetno. Apsolutno nije primarno da se softver sporije menja jer to samo znači da se sporije otklanjaju greške i dodaju unapređenja.
Podrška za hardver ne zavisi od modela softvera već od proizvođača i egzotičnosti tog hardvera.6. Sve navedeno Microsoft ima, ali to nisu prednosti. Spor razvoj softvera, sporo otklanjanje nedostataka, puno propusta, loša bezbednost bez dodatnog softvera drugih proizvođača, itd.
Sa druge strane, Microsoft softver _nije skup_ čak ni za naše prilike. Ako korisnik ceni ono što koristi i to mu potpuno zadovoljava potrebe, još ako softver koristi u poslovnom okruženju ili za „privatni posao“, trebalo bi takođe da ceni i poštuje programere koji su napisali to što on koristi. Licenca za Windows OS je reda veličine mesečnog džeparca tinejdžera u Srbiji (užina, kafa, piće, cigare, zabava). Kukanje da je ~100€ mnogo za softver koji se _plati jednom_ je licemerje.7. To što je softver otvorenog kôda ne znači i da je besplatan (najbanalniji primer je X-Chat). To samo znači da je dostupan u izvornom kôdu koji se, u skladu sa licencom pod kojom je izdat, može motifikovati prema korisnikovim potrebama.
S poštovanjem,
Aleksandar Urošević,
FSN SrbijaZa potrebe koje je naveo pokretač teme, OOo3 je apsolutno u prednosti. Kalk veoma dobro barata svojim kompleksnim tabelarnim programima (npr. obračun zarada zaposlenih u preduzeću srednje veličine – 50 do 250 zaposlenih).
Na žalost, veliki nedostatak OOo3 je veoma loše upravljanje dokumentima, ili bolje reći indeksiranje, jer ne postoji kvalitetno besplatno rešenje za Vindouz.
U SUD-u kao i državnoj upravi OOo3 je platforma koja u potpunosti zadovoljava sve potrebe ako je softver zasnovan na njemu kvalitetno napisan (tabele, makroi, funkcije i dr.).
U firmi koristimo OOo još od verzije 1.1.3, dakle više godina, i od najprostijih do najzahtevnijih poslova (pomenuti obračun zarada sa 99% automatizovanog procesa sa obrascima, izveštajima i dr.), sve funkcioniše bez greške. Dokumenti koje sačuvamo u DOC/XLS formatu podjednako su dobro formatirani kada se otvore kod partnera u M$O. Nailazili smo na loše formatiranje u OOo, ali se preformatiranjem problem reši u 95% slučajeva, 4% od preostalog najčešće ne prikaže ispravno ni pregledač iz M$O riznice (Vord privju i Eksel privju).
@c: Potreba da se dokument odštampa u kopirnici ne garantuje da će u kopirnici postojati M$0 2007 (dešavalo mi se), a takođe se dešavalo da nedostaju fontovi, te je sigurno rešenje PDF i prenosivi Foksit.@moonbeam_rider: Na zapadu ne dolazi svaki kupljeni kompjuter sa preinstaliranim Vindouzom, i to je jednostavno netačno. Kompjuter dolazi sa onim šta izabereš (Linuks, Mek, Vindouz, bez OSa).
A zašto se dešava da M$O dokumenti _zatvorenih_ formata ne isgledaju baš uvek kako treba u OOo? Zato što su _zatvoreni_ i dekoderi koji se koriste u OOo verovatno su napravljeni kao i dobar deo drajvera za hardver – hakovanjem.
@dukenukem_4d: Isti VBA kôd makroa za pretvaranje brojeva u slova, funkcija za Eksel, bez ijedne prepravke savršeno radi u Kalku. Tako da, samo egzotični VBA kôd mora da se prerađuje za StarBejzik.
@kosmi: OOo3 je veoma sporiji i zahtevniji od M$O 2007, i to stoji. Razlog je JAVA koja inače ima prilično spor odziv grafičkog sučelja. Quickstarter ne rešava problem tromog otvaranja dokumenata, a postavke keširanja i upotrebe radne memorije rešavaju problem brzine prilikom rada na samom dokumentu. Otvaranje i čuvanje dokumenata, te tromo sučelje su i dalje usko grlo.
@LimitMan: Prečica za svaku akciju u OOo može da se prilagodi potrebama korisnika preko podešavanja.Bilo bi dobro kada bi već jednom na ovom forumu prestali jedni da provociraju, drugi da se lože i uzvraćaju hejtom, a argumenata ni sa jedne ni sa druge strane. Prepucavanja su doba da se rade na PP. Ako čovek pokrene temu sa smislenim pitanjem, ne treba previše izlaziti iz teme.
Poserem se na forum koji sistematski sankcioniše upotrebu ćirilice. Na tom forumu ima samo _par_ ljudi mežu moderatorima koji zaista vrede, mogu se prebrojati na pprste jedne ruke. Ovo ostalo, sve sam dupeuvlakač do dupeuvlakača, bizmismen do bizmismena.
Imao sam identičan problem sa LBP-3010 – ja ga instaliram lepo, dodam u CUPS-u, međutim ne štampa a prihvati posao za štampanje.
Problem sam rešio ovako http://blog.urosevic.net/2009/01/30/1290/ziv-je-kenjon-je-ziv/ a napravio sam i 64bitne pakete 1.80 za Debian Leni http://blog.urosevic.net/2009/02/22/1391/debian-5-lenny-duplo-bitnije/#capt
Jedna bitna stvar je da ništa nisam čačkao po CUPS-u.
