Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Aman, ljudi, kao da sam u zemlji iza ogledala… ‘Ajde recimo da postoji nešto zašta je vreme stvaranja pogodno kao podatak, ali nikako ne vidim kako može biti za to o čemu pričate.
Pa, bre, vreme stvaranja će se promeniti na sadašnje samo ako li kopiram datoteku, pa nastavim da radim na kopiranoj (nije valjda da neće, to bi tek bilo glupo?) Kako se onda može uopšte pouzdati u nj, u značenju nastanka sadržaja? Onda šta kad datoteka pređe preko mreže i nazad (npr. meni kad burazer pošalje rad na lekturu, ili nešto okačim/skinem FTPom)? Pa u višekorisničkoj sredini (pošaljem kolegi, on nešto dopuni, vrati)… Ne izmišljam ja ovo kao hipotetičke slučajeve, već mi je to svakodnevica.
Zato lepo fotke što Lib pomenu mogu (treba!) da imaju vreme stvaranja u ugnježdenim metapodacima, pa isto tako kancelarijski dokumenti (bar mi OO daje vreme i korisnika koji je započeo dokument), i svaki drugi format koji želi da prati istorijat dokumenta.
bitno je da pamti datum kreiranja […] evo, upravo upotrebljavam tu bespotrebnu mogucnost […]
Gle, nisam ni razmišljao da ovo zapravo imade na Vindouzu. Možda ljudi nisu blesavi, ali se meni i dalje čini kao što sam rekao. Da pretresemo onda 🙂
Prvo analogija. Recimo imam gomilu nekih kovčežića, u kojima držim razne bitne drangulijice. U tom slučaju mi je bitno da znam kad je poslednji put neko imao uvida u drangulicije (vreme pristupa), kad je neko otključavao/zaključavao kovčežiće (vreme dozvola), kad je neko vadio ili stavljao u njih te drangulijice (vreme izmene) i — kada je kovčežić napravljen?! (vreme stvaranja).
Nego na primere:
[…] u poslovne svrhe je itekako bitno. bio sam u par puta u neprilici kada mi je bas datum kreiranja pojedinih datoteka bio od pomoci i “osvezio” pamcenje pojedincima bez posledica po firmu i odgovornih lica iz moje sluzbe (u koje spadam i ja).
Može li konkretnije? Sumnjam u tvoju forenzičku metodologiju 🙂
[…] ako nemas sistem arhiviranja ili se pojedina dokumenta ne arhiviraju, mnogo znaci datum “postanka”.
Možda ne razumem tačno na šta misliš, ali evo jednog mog primera. Kad svrnem kući na par nedelja, naravno treba da nosim nazad što sam za to vreme radio na računaru. Kako onda da automatski potražim što sam uradio? Da pokupim sve datoteke stvorene pošto sam došao, grdna bi bila greška (kući još uvek vezan za modem, … seme i pleme!@&#*$%), jer sam možda dopunjavao neke ranije stvorene (što uvek i jesam). Tako da lepo na odlasku spakujem sve datoteke izmenjene od kad sam došao, i mirna bačka.
[…] kao i datume slanja elektronske poste […]
Ovo je upravo primer vrednog datuma postanka, koji nosi sâm sadržaj u određenom standardnom formatu, a ne neki proizvoljni datotečnog sistema. Na primer, ako uvezem poštu iz ovoga u ono, sve poruke će i dalje nositi prave datume, dok će fizičke datoteke imati neke bezvezne datume stvaranja. Kao što rade i gorepomenuti sistemi verzija, ili Amarok kad sakuplja zbirku numera, itd. Prati se sadržaj, a ne nosilac (drangulijice a ne kovčežići…)
Koja bi bila svrha datuma stvaranja? Šta uopšte znači stvoriti datoteku? Šta ako je otvorim, pobrišem sve u njoj, i upišem nešto deseto?
Drugim rečima, deluje mi ne samo da je datum stvaranja bespotreban, već da bi mogao biti vrlo zavaravajući, jer je značenjski nedefinisan. Jedna od onih mogućnosti o kojima ne bismo štedeli „lepe“ reči…
(Na primeru, tradicionalni sistemi za upravljanje verzijama, poput CVSa i SVNa, upravo teško kubure sa značenjem „postanka“ i „nestanka“ datoteka; novi sistemi, kao Git, prate kôd na nivou sadržaja.)
To su već napredne tehnike. Toliko daleko nisam razmišljao, […]
Dobro je što onda ceo deo oko dovlačenja i instaliranja paketa svališ na već postojeći i uhodan sistem. Ako bi to bio neki derivativ Debijana, recimo, samo bi stavio da računari povremeno izvršavaju [tt]apt-get update; apt-install [/tt] ([tt]install[/tt] već instaliranog paketa automatski deinstalira stari i instalira novi paket).
A, mada lično nisam pokušao, ni stvaranje skladišta ne izgleda kao neka filozofija: uputstvo za apt-skladište, čini mi se da bi ti bili dovoljni samo odeljci Trivial Repositories i Creating the Index Files. Doduše, treba i od programa stvoriti pravilan paket, al’ valjda ni to nije neko zlopaćenje…
Teren je skup udaljenih lokacija, ali to je nebitno.
Mislio sam npr. koje distribucije (da l’ jedna ili šarolike), pod čijom kontrolom (ti si admin svih, ili su drugi admini), koliko računara…
Voleo bih da ovo mogu da razumem, ali zaista ne mogu. Pretpostavljam da je u pitanju prevod nekih uobičajenih […]
A bre, bre, skladište -> repository, to bi trebalo da je ključna reč 🙂 Na primer, taman posla da se prisećam i ručno skidam Skajp, ili da me izričito gnjavi kad mu se ćefne, nego su ljudi lepo dali skladišta, http://www.skype.com/download/skype/linux/repositories.html, i onda nadogradnja ide kao i za sve ostale pakete (kod mene Debijan, dakle koristim apt-skladište). Slično su i Operovci ljubazni, http://deb.opera.com/%5B/url%5D.
A ona varijanta da digneš regularno skladište paketa, sa paketima tvog programa, koje udaljeni računari imaju u spisku i povremeno odatle ažuriraju/nadograđuju? Znači, čista igra sa mehanizmima distribucije koja već goni računare na terenu, po bontonu 🙂
Zavisi naravno i od toga kakav je to „teren“…
…i to razvojni paket, pretpostavljam [tt]libglib1.2-dev[/tt]. Kad se tako konfiguracija buni da nema paketa, obično su potrebni ovi [tt]*-dev[/tt] (koji će opet automatski povući osnovne).
A, pa priča se o slovima, i o tome da li će podrazumevana varijanta biti latinica ili ćirilica:
Sad ja pravim digresiju, ali Alt + razmak podrazumevano pokreće Keri u openSUSE, […]
Šta je preče, džukac ili rasporedi, pitanje je sad. Meni je promena rasporeda jedna najbitnija prečica što postoji na sistemu. Sa samo engleskim i našim rasporedom u rotaciji, jedan pritisak uvek baca na onaj pravi, bez razmišljanja i otezanja. Moguće je da sam već zaboravio kako se srpski kuca bez srpskog rasporeda 🙂
[…] a podrazumevana prečica promene tastature je Alt + K… što je malo nesrećno, jer već Alt + L pokreće zaključavanje.
Treba na Terazije te što su ustanovili ktrl+alt+k za podrazumevanu prečicu 🙂 Em je potpuno neupotrebljivo sa stanovišta brzine, em to sa zaključavanjem.
