Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Zahvaljujem se svima na odgovoru.
Dobio sam takođe i od njih odgovor, pa vam ga dostavljam.SezamPro AD
L Biznis 256 vam omogucava registraciju internacionalnog domena, a ne hosting, tako da uplata ovog paketa ne utice na status Web Hostinga.
Potrebno je da otvorite novi nalog, koji cete koristiti za ADSL pristup.
Ne mozete se povezivati na ADSL liniju sa razlitih lokacija, jer je ADSL prikljucak statican i vezan za telefonsku liniju na koju je i instaliran.
Jedini nacin je da samostalno kreirate wireless mrezu, koja ce vam omoguciti i pristup racunaru na kome je aktivna ADSL linija.
Postoje upravljacki programi koji omogucavaju rad ADSL modema/rutera pod Linux operativnim sistemom, ali proizvrodjac hardvera ne isporucuje upravljacke programe uz opremu, tako da ste u tom smislu upuceni da sami pronadjete odgovarajuce upravljacke programe.Trebalo bi da može. Jedino treba da mu dodaš novu stavku u kontrolnom centru sa putanjom do 2.6 jezgra.
Njegove postavke za butovanje nemoj da diraš, jer ako ne navedeš dobru putanju sistem neće moći da se butuje.
Mislim da ne postoji takva vrsta log fajla koja upisuje šta je od programa iz source-a instalirano. Takve logove vode samo programi koji instaliraju binarne pakete.
Sve pakete koje sam do sada instalirao iz source-a sam upisivao u poseban txt fajl, da bih znao šta mi je na mašini instalirano.
Jedino rešenje je make uninstall ako ga program ima, a ako ga nema moraš peške, mada ni to nije problem, jer je većina fajlova u jednom direktorijumu, tako da je ono što ostane zanemarljivo, a to su najčešće konfiguracioni fajlovi i biblioteke.
Ako postoji binarni fajl za distribuciju koju koristiš najbolje je da koristiš njega, a ako nema možeš da ga premuljaš u RPM ili u nešto drugo u zavisnosti sa čime radi distribucija, mada koliko se sećam postoji program koji automatizuje instalaciju tar fajlova, mada ne mogu da se setim kako se zove, jer sam ga jednom instalirao na Mandrake-u 9.1 i on je vodio evidenciju o instaliranim paketima iz source-a koje je on instalirao, dok programe koje sam instalirao bez njega nije ni znao da postoje.
Taj programer koji radi na Win-u lupa ko Maksim po diviziji.
Kod Linuxa prilikom deinstalacije nekog programa ostaju samo konfiguracioni fajlovi koje je veoma lako ukloniti sa sistema, jer se vide iz aviona, a voleo bih da vidim toga ko će da očisti Windows Registry.
izvini druze ali samo poslednja recenica tvog posta mi je jasna. dal’ bi bio ljubomoran da mi malo blize objasnis? 🙂 sta su inodes, sta znaci ona jednacina sa smajlijem na vrhu, sta znaci zrno po zrno u ovom kontextu…?
Inod ili i-čvor čuva sve bitne podatke o fajlu, sem imena i lokacije u stablu direktorijuma i svaki fajl dobija svoj inod.
Čuva informacije kao što su?
1. Informacije za zaključavanje
2. Mod pristupa
3. Tip fajla
4. Broj linkova ka fajlu
5. UID i GID korisnika
6. Veličinu fajlova u bajtovima
7. Korišćena i modifikovana vremena
8. Vreme zadnje modifikacije inoda
9. Adrese blokova fajla na disku[/list:u]da li je bas neophodno da to radim ako ne moram? zasto da riziqjem da nesto krene naopako (tako je uvek kad ja nesto radim) i sta bih sve dobio tim flashovanjem?
Sa flashovanjem BIOS-a dobijaš to da će ploča bez problema prepoznati novi hardver koji nije postojao kad je ona napravljena i ispravke grešaka u BIOS-u ako su uočene.
Inače o Asusovim pločama mislim sve najgore, jer takav otpad nisam u životu video, jer nisam do sada video ploču koja radi kako treba, već im uvek nešto fali. Jedine ploče koje su zadovoljile sve moje zahteve su ploče koje radi kompanija Gigabyte, tako da ostalo što se nudi za mene ne postoji, jer je sve to prvoklasan otpad koji kod mene više u životu neće proći, pa makar ih delili za džabe.
Znači miš ima u konzoli samo te funkcije.
Doduše očekivao sam da će na dvoklik da otvara direktorijume, ali dobro šta je tu je.
Jeste videli zašto treba imati uvek swap particiju.
Verujte mi nikad neznate sa kakvom budalaštinom možete da se uhvatite u koštac.
U globalu najsigurnije je imati između 2-3 gigabajta swapa, jer on ne škodi, ali može da koristi.
Evo i nešto od mene u vezi swap-a.
Swap je uvek korisno imati, pa čak iako mašina ima 1 gigabajt RAM-a.
Objašnjenje zašto.
Pre par meseci donosi mi lik fajl urađen u Microsoft Word-u, veličine 500 megabajta.
Kuka mi kako Word neće da ga otvori jer mu prijavljuje da je fajl veći od 32 megabajta.
Ja kud ću, šta ću upalim komp i pustim Lindžu (Mandrake 10) da se ispopridiže, startujem OpenOffice 1.3 i pustim ih da se zabavljaju sa Wordovom brljokom.
Mandrak i OpenOffice, junački nagrnuše na Wordov fajl, ali i on je bio žilav.
Vidim ja da se operacija odužila, pa krenem u konzolu da vidim šta tamo ima.Otvori se konzola, pa ja tamo otkucah free, a on će menu da li si normalan bre.
Swap se puni i sve je veći, a hardovi i procesori se ponašaju kao visoke peći.
Kad sam pomislio da je sistem zaribao OpenOffice je Wordov fajl sažvakao.
To je bila ljuta bitka, trajala je skoro celog sata, ali OpenOffice je uspeo fajl za pevalicu da navata.
Koliko je bila to teška borba od celog sata u Swap-u se 1,5 giga nahvata.
Kad je borba stala Linux aždaja je sebi oduška dala i rekla Bogu hvala pobeđena je budala.
U globalu glavni junaci su bili Mandrake Linux 10, OpenOffice 1.3 i dvoprocesorski Pentium III sa 1 giga rama.
Takođe da ne zaboravim swap je namešten na 2 gigabajta.
Da ovo nisam doživeo, mislio bih da me neko zejebava, ali lik je složio knjigu i uvukao gomilu slika unutra, tako da je swap bio popunjen sa 1,5 gigabajta.Verujte bi da sam tada u životu prvi put video Linux da piše u swap, pa on mi nije pisao u swap ni kada mi je taj računar radio jako teške poslove, ali ovo je bio presedan.
Toliko od mene, recite ako imate nešto.
Ja samo mogu da kažem da ljudska glupost nema granica.
