Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Kupite Nero 3 i pomozite razvoj Linux aplikacija…
Eh sad ga i ti odvali: “Kupite Nerona i pomozite razvoj Linuks aplikacija”.
???
Ne znam kakve koristi to može da ima sem štete.
Taj uzvik je trebalo ovako da glasi: “Donirajte/pomozite neki GNU/GPL projekat koji vam se sviđa i koji vam koristi i na taj način doprinesite razvoju i širenju slobodnog softvera“.
A kada se raširi Linuks i zadobije malo veće parče korisnika budi ubeđen da će sve velike kompanije praviti svoj softver i za Linuks, bez pomoći koju sada zagovaraš.
O0
Ja sam bez problema puštao filmove u init 3 O0
Naravno, malo se pobuni, kao nešto mu fali ali pusti bez greške. Pošto nemaš kursor miša, komanduješ prečicama sa tastature kao i u “normalnom režimu” i to je sve.
Dakle:
[code]superadmin@suselinux:~> su
Password:
suselinux:/home/superadmin # init 3[/code](… ide u init 3, zatim)
[code]suselinux:/home/superadmin # cd /home/superadmin/Whitechics/
suselinux:/home/superadmin/Whitechics # ls
film.avi Logofinal.bmp Thumbs.db
suselinux:/home/superadmin/Whitechics # mplayer film.avi[/code]Može li neko da predstavi konačan spisak koje banke rade pod NE-IE?
Ni Prokredit neće, Peksim im radio aplikaciju…
Uporedni test, Neron i K3B
Dakle, preuzeo sam Nerona za Linuks u verziji 3, i mogu reći da je K3B zaista bolji. Napravio sam mali uporedni test, i Neron ima tri velika minusa:
– Nije lokalizovan, za razliku od K3B;
– Blokira se na kratko dok se učitava ubačen disk (isto kao i u Vin), za razliku od K3B;
– Ima glupo ograničenje dužine naslova diska (label), za razliku od K3B.Prva slika pokazuje kako prozor Nerona izgleda dok se učitava disk po ubacivanju u čitač/pisač:
http://img339.imageshack.us/img339/9136/snimak2am6.pngOvako izgleda K3B dok uređaj učitava disk:
http://img442.imageshack.us/img442/1889/snimak4sa1.pngDalje, nepotrebno skraćenje dužine naslova diska je prilično glupa stvar. Takvo ograničenje postoji u Prozorima, pa i Neron za prozore ograničava, ali bi Neron za Linuks trebalo da ima duže naslove. Evo, disk snimljen sa K3B (“Napravi pauzu, uzmi Bekap”):
http://img239.imageshack.us/img239/7639/snimak3tl4.pngOvako izgleda snimljen uz pomoć Nerona za Linuks (“Napravi pauzu, u”):
http://img239.imageshack.us/img239/2963/snimak1ll8.pngSve u svemu, K3B je i dalje moj favorit, naročito nakon uporednog testa koji sam sad na brzinu sproveo. Cena od 25 dolara koliko košta Neron za Linuks, nije opravdana po mojim kriterijumima (ako u obzir uzmemo konkurentski K3B koji je em besplatan em slobodan).
PS
Što ste sredili forum da smanjuje slike?! Ovako, molim da kliknete na link ispod svake slike ako želite da vidite pravu veličinu. Izvinjavam se, ali forum automatski smanjuje slike iz razloga poznatog samo vebmasteru…Razne tehnike se primenjuju kad neko nekome stane na žulj. Evo ko je gurao SCO:
[b]Microsoft funding of SCO confirmed[/b]
On March 4, 2004, a leaked SCO internal e-mail detailed how Microsoft has paid SCO over $100 million, via the BayStar deal and other means [25]. Blake Stowell of SCO confirmed the memo was real [26]. BayStar claimed the deal was suggested by Microsoft, but that no money for it came directly from them. [27]. In addition to the Baystar involvement, Microsoft paid SCO $6M (USD) in May 2003 for a license to “Unix and Unix-related patents”, despite the lack of Unix-related patents owned by SCO. This deal was widely seen in the press as a boost to SCO’s finances which would help SCO with its lawsuit against IBM.
4. Microsoft zahteva nadoknadu od proizvođača programa otvorenog koda
—————————————————————————
Predstavnici Microsofta saopštili su da će kompanija tražiti od
proizvođača programa otvorenog koda da plate nadoknadu zbog navodnog
kršenja 235 patenata koji se nalaze u njenom vlasništvu.Buduće zahteve Microsofta u pogledu programa otvorenog koda izneli su u
intervjuu časopisu Fortune Bred Smit, glavni pravni zastupnik kompanije i
Horejšio Gutijerez, potpredsednik Microsofta, zadužen za pitanja
intelektualne svojine i licenciranje. Po njihovim rečima, veliki broj
programa otvorenog koda, uključujući i Linux, zloupotrebljava
Microsoftove patente, tako da će kompanija zahtevati od distributera i
korisnika plaćanje nadoknade.Dvojica Microsoftovih čelnika tvrde da se ne radi o slučajnim
prekršajima; po njihovim navodima u razvoju Linuxovog jezgra prekršeno je
42 patenta, a u razvoju operativnog sistema još 65 patenata. Prilikom rada
na Open Officeu prekršeno je 45 patenata, a proizvođači klijenata
e-pošte otvorenog koda zloupotrebili su 15 patenata. Ostali programi
otvorenog koda bespravno koriste 68 Microsoftovih patenata.Microsoft odavno pokušava da natera proizvođače Linuxa i drugih
programa otvorenog koda na plaćanje nadoknade za upotrebljene patente.
Kompanija je nedavno potpisala sporazum sa kompanijom Novell, koja je
pristala da Microsoftu isplati obeštećenje u sporu koji je vođen oko
Novellove distibucije Linuxa, a sličan dogovor je prošle nedelje
postignut sa kompanijom Dell. (V.K.)Izvor: Mikro vesti
Idemo dalje, Kadresbuk (KAddressBook):
Skraćenice Dr, Mr, Gdin, Gđa, Gđica… i sve ostale do kojih se dolazi sažimanjem tako da se uzima početak i kraj reči (ili, prvo i poslednje slovo) pišu se bez tačke.
Po starijem pravopisu pisalo se D-r, M-r, G-din… gde je bilo jasnije o čemu se radi, je l’ da? Po trenutno važećem pravopisu crtica je izbačena, ali to ne znači da je uvedena tačkica ^-^
Tačkica se piše kod skraćenica koje se zasnivaju na početku reči, recimo “Prof.” O0
Tako, u ovom uredniku počasnih titula, samo su ispravno napisane “Gospođica” i “Prof.”, po važećem pravopisu.
Zaveštanje Stefana Nemanje o jeziku
Reč Stefana Nemanje (oca Simeona) izgovorene na samrtničkoj postelji, koje je zapisao njegov najmlađi sin Rastko, Sveti Sava
Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod – izgubi li jezik, zemlju, dušu? Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad, nego najmanju i najneznatniju reč svoga jezika. Zemlje i države ne osvajaju se samo mačevima, nego i jezicima. Znaj da te je tuđinac onoliko osvojio i pokorio, koliko ti je reči potkrao i svojih naturio.
Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod. Postoji, čedo moje, bolest koja napada jezik kao zaraza telo. Pamtim ja takve zaraze i morije jezika. Biva to najčešće na rubovima naroda, na dodirima jednog naroda s drugim, tamo gde se jezik jednog naroda tare o jezik drugog naroda. Dva naroda, milo moje, mogu se biti i mogu se miriti. Dva jezika nikad se pomiriti ne mogu. Dva naroda mogu živeti u najvećem miru i ljubavi, ali njihovi jezici mogu samo ratovati. Kad god se dva jezika susretnu i izmešaju, oni su kao dve vojske u bitki na život i smrt. Dok se god u toj borbi čuje i jedan i drugi jezik, borba je ravnopravna, kad počinje da se bolje i više čuje jedan od njih, taj će prevladati. Najposle se čuje samo jedan. Bitka je završena. Posle izgubljenog jezika nema naroda. Znaj, čedo moje, da ta bitka između jezika ne traje dan-dva, kao bitka među vojskama, niti godinu-dve, kao rat među narodima, nego vek ili dva, a to je za jezik isto tako mala mera vremena kao za čoveka tren ili dva.
Zato je, čedo moje, bolje izgubiti sve bitke i ratove, nego izgubiti jezik. Posle izgubljene bitke i izgubljenih ratova ostaje narod. Posle izgubljenog jezika nema naroda. Jezik je, čedo moje, tvrđi od svakog bedema. Kad ti neprijatelj provali sve bedeme i tvrđave, ti ne očajavaj, nego gledaj i slušaj šta je sa jezikom. Ako je jezik ostao nedirnut, ne boj se. Pošalji uhode i trgovce neka duboko zađu po selima i gradovima i neka samo slušaju.
Tamo gde odzvanja naša reč, gde se još glagolja i gde se još, kao stari zlatnik, obrće naša reč, znaj, čedo moje, da je to još naša država, bez obzira ko u njoj vlada. Carevi se smenjuju, države propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju, pa će tako osvojen deo zemlje i narod kad-tad vratiti svojoj jezičkoj matici i svome matičnom narodu.
