Napravljene poruke na forumu
-
AutorČlanci
-
Жарко Михајловић
UčesnikМммм… мислим да би много боље било када би стручне особе помогле у преводу, јер се овако све своди на личне преференције преводиоца, или нас који критикујемо/одобравамо поједине ствари из превода, и самим тим делом утичемо на превод.
Авај, претпостављам да је наш тим који преводи КДЕ далеко од тога да плати помоћ стручног лица (професор факултета, академик…).
:'(
Жарко Михајловић
Učesnik[quote=”Ladan ko Zmija”]
po meni je transkripcija “brauzer” malo previše izveštačena[/quote]
??
Па тако се изговара, тј. енглези не кажу “броузер” већ “браузер”. :p
Жарко Михајловић
UčesnikMeni sad ne prijavljuje nove postove, uvek mi piše da nema novih postova od moje poslednje posete, a kad odem na prvu stranu, vidim da ima.
То је због интеграције са Џумлом.
Иначе, управо због те интеграције ја уопште не могу да се пријавим на форум — када идем преко Џумле и затим укуцам лозинку и име — каже ми нешто као “Нисте ауторизовани да видите изворе”. Кад форуму приступам директ – све је ОК.
Жарко Михајловић
Učesnikkao što rade Hrvati
Као што раде Хрвати? Па баш они избегавају то што ти наводиш, тако место хард диска или чврстог диска кажу “тврдилник”, место ЦД/ДВД резача “пржилица”, лични дигитални помоћник (PDA) је код њих “длановник” итд. Узми неки хрватски часопис који се бави рачунарима и видећеш. Чак и месеце у години насловише по своме…
Елем, увлачења речи у оригиналу никако није прихватљиво. Свакако је боље у преводу прочитати и фајервол, него firewall.
Кад смо већ поменули, сам термин фајервол је потекао из грађевинарства, и односи се на својеврстан зид који штити спојене зграде од ширења пожара, или као ојачање ако се сруши један сегмент грађевине, да не повуче и остале.
Колико знам, ми овако нешто немамо у нашем грађевинарству, свакако не широко распрострањено да бисмо сви а приори имали појма шта је то “ватрени зид” или “ватробран”.
Можда је онда згодније, имајући у виду казивање Иве Андрића, да преведемо термин као “заштитни бедем”.
Заштитни бедем, тј. грудобран, сви знају шта је – зид који штити од непријатељске ватре (пушчана танад, стреле…) у рату, боју и сл.
Такав превод би био природнији нашем уху и колективном искуству. Тако, “заштитни бедем” би можда био бољи фаворит но “ватробран”. Ипак, “ватробран” је краћа реч па је можда због тога у предности, хм…
Јбобане обрати пажњу: нисмо рекли favourite, нити фејворит већ фаворит. Чудни су путеви превода…
Такође, сасвим ми је пријатно чути и термин Жарлија уместо Фајерфокс, Firefox, или Ватрена лисица. Ватрена лисица је у реду, али непотребно продужавамо назив програма на васцеле две речи.
Да скратим – никако не мешати стране речи, нарочито не у оригиналу, где год је то могуће.
Nikad nisam cuo da neko kaze, otvori uredjivac za tekst… a uvek cujem, uzmi teksteditor (ili tekst-editor, ili tekst editor, pojma nemam kako bi se to pisalo).
Па ето, ја кажем уређивач текста. Проблем са “текст едитором” је — што и не знаш како се пише, а “уређивач текста” знаш и сасвим ти је природно (писање), али ти изговор није природан јер си навикао на енлески (који је дошао уз Прозоре, признај. :))
ПС
Сада је код нас увражено мишљење да све што је инострано, подразумевано је (што би неки искривљено рекли “по default-у” гррр!) боље. Тако, се од ове године моја студијска група за психологију више не зове тако већ “департман за психологију”?! Такође, по супермаркетима који “држе до себе” срећем особље са пластифицираном ознаком на грудима на којој пише “Merchandiser”. ШКК (тј. “WTF”) бре!!?11. februara 2007. u 2:25 pm kao odgovor na: Kmail backup — mala bash skripta, poziv na razvoj! #52343Жарко Михајловић
UčesnikХвала, али било би лепо кад би се још неко укључио па да направимо стварно корисну ствар. Тренутно скрипта само сачува мејлове, али може да се направи и да их поврати у одговарајуће директоријуме.
То би било нешто као ТУДУ (TODO).
Ако неко унесе унапређења, молим нека остави свој рад овде! O0
Жарко Михајловић
UčesnikКњижевници су већ расправљали о питању превода, између осталих Иво Андрић, цитирајући вероватно једну франсуцку пословицу, каже: “Леп превод је као жена: ако је лепа није верна, ако је верна није лепа”.
Елегантно изречено оно чега се ви изнад расписасте. Наравно да је увек боље не преводити буквално, већ прилагођено локалном значењу, знању, колективном искуству, или ако хоћете – архетипу… па макар то ни мало не подсећало на оригинал по звучности, али свакако по смислу који му придаје популација којој се преводи!
Сматрам да је (ћирилични) КДЕ превод одличан, и радо га користим.
Жарко Михајловић
UčesnikКако ми је та страница промакла 😮
Хвала, надам се да ће то решити ствар!
Жарко Михајловић
UčesnikТражим http://en.opensuse.org/ али не могу ништа да нађем о додатном диску (нпр. где га преузети).
Жарко Михајловић
UčesnikНе могу да верујем да су избацили српски превод за КДЕ :'( Претрага не враћа српски превод… Супер.
Да покушам са пакетом “kde-i18n-sr-3.5.5.tar.bz2”?
Жарко Михајловић
UčesnikБах, све је ствар навике. Када сам користио Прозоре, и када се појавио фамозни превод ХРа на српски, одмах сам отрчао да преузмем и пробам – уклањање тог превода је уследило пар сати након инсталације. Једноставно, ништа ми више није било познато и брзина рада ми се смањила што је резултовало фрустрацијом.
СУСЕ се све време мотао по чврстом диску, али га нисам много користио… Кад сам решио да (коначно) пређем на СУСЕ подесио сам све на српски (ћирилица, наравно) и кренуо у истраживање.
Не кајем се због тога јер ми је свакако пријатније да користим нешто на свом језику, нарочито када знам да су наши људи својим трудом то преводили.
Сада ми је сасвим природно окружење које имам (српски, ћирилица) и кад се у КДЕ пријавим као други корисник где нисам подесио српски језик – једва се сналазим на енглеском.
Као што рекох – ствар навике и праксе.
-
AutorČlanci