Направљене поруке на форуму
-
Чланци
-
Kupite Nero 3 i pomozite razvoj Linux aplikacija…
Ех сад га и ти одвали: “Купите Нерона и помозите развој Линукс апликација”.
???
Не знам какве користи то може да има сем штете.
Тај узвик је требало овако да гласи: “Донирајте/помозите неки ГНУ/ГПЛ пројекат који вам се свиђа и који вам користи и на тај начин допринесите развоју и ширењу слободног софтвера“.
А када се рашири Линукс и задобије мало веће парче корисника буди убеђен да ће све велике компаније правити свој софтвер и за Линукс, без помоћи коју сада заговараш.
O0
Ја сам без проблема пуштао филмове у init 3 O0
Наравно, мало се побуни, као нешто му фали али пусти без грешке. Пошто немаш курсор миша, командујеш пречицама са тастатуре као и у “нормалном режиму” и то је све.
Дакле:
[code]superadmin@suselinux:~> su
Password:
suselinux:/home/superadmin # init 3[/code](… иде у init 3, затим)
[code]suselinux:/home/superadmin # cd /home/superadmin/Whitechics/
suselinux:/home/superadmin/Whitechics # ls
film.avi Logofinal.bmp Thumbs.db
suselinux:/home/superadmin/Whitechics # mplayer film.avi[/code]Може ли неко да представи коначан списак које банке раде под НЕ-ИЕ?
Ни Прокредит неће, Пексим им радио апликацију…
Упоредни тест, Нерон и К3Б
Дакле, преузео сам Нерона за Линукс у верзији 3, и могу рећи да је К3Б заиста бољи. Направио сам мали упоредни тест, и Нерон има три велика минуса:
– Није локализован, за разлику од К3Б;
– Блокира се на кратко док се учитава убачен диск (исто као и у Вин), за разлику од К3Б;
– Има глупо ограничење дужине наслова диска (label), за разлику од К3Б.Прва слика показује како прозор Нерона изгледа док се учитава диск по убацивању у читач/писач:
http://img339.imageshack.us/img339/9136/snimak2am6.pngОвако изгледа К3Б док уређај учитава диск:
http://img442.imageshack.us/img442/1889/snimak4sa1.pngДаље, непотребно скраћење дужине наслова диска је прилично глупа ствар. Такво ограничење постоји у Прозорима, па и Нерон за прозоре ограничава, али би Нерон за Линукс требало да има дуже наслове. Ево, диск снимљен са К3Б (“Направи паузу, узми Бекап”):
http://img239.imageshack.us/img239/7639/snimak3tl4.pngОвако изгледа снимљен уз помоћ Нерона за Линукс (“Направи паузу, у”):
http://img239.imageshack.us/img239/2963/snimak1ll8.pngСве у свему, К3Б је и даље мој фаворит, нарочито након упоредног теста који сам сад на брзину спровео. Цена од 25 долара колико кошта Нерон за Линукс, није оправдана по мојим критеријумима (ако у обзир узмемо конкурентски К3Б који је ем бесплатан ем слободан).
ПС
Што сте средили форум да смањује слике?! Овако, молим да кликнете на линк испод сваке слике ако желите да видите праву величину. Извињавам се, али форум аутоматски смањује слике из разлога познатог само вебмастеру…Разне технике се примењују кад неко некоме стане на жуљ. Ево ко је гурао SCO:
[b]Microsoft funding of SCO confirmed[/b]
On March 4, 2004, a leaked SCO internal e-mail detailed how Microsoft has paid SCO over $100 million, via the BayStar deal and other means [25]. Blake Stowell of SCO confirmed the memo was real [26]. BayStar claimed the deal was suggested by Microsoft, but that no money for it came directly from them. [27]. In addition to the Baystar involvement, Microsoft paid SCO $6M (USD) in May 2003 for a license to “Unix and Unix-related patents”, despite the lack of Unix-related patents owned by SCO. This deal was widely seen in the press as a boost to SCO’s finances which would help SCO with its lawsuit against IBM.
4. Microsoft zahteva nadoknadu od proizvođača programa otvorenog koda
—————————————————————————
Predstavnici Microsofta saopštili su da će kompanija tražiti od
proizvođača programa otvorenog koda da plate nadoknadu zbog navodnog
kršenja 235 patenata koji se nalaze u njenom vlasništvu.Buduće zahteve Microsofta u pogledu programa otvorenog koda izneli su u
intervjuu časopisu Fortune Bred Smit, glavni pravni zastupnik kompanije i
Horejšio Gutijerez, potpredsednik Microsofta, zadužen za pitanja
intelektualne svojine i licenciranje. Po njihovim rečima, veliki broj
programa otvorenog koda, uključujući i Linux, zloupotrebljava
Microsoftove patente, tako da će kompanija zahtevati od distributera i
korisnika plaćanje nadoknade.Dvojica Microsoftovih čelnika tvrde da se ne radi o slučajnim
prekršajima; po njihovim navodima u razvoju Linuxovog jezgra prekršeno je
42 patenta, a u razvoju operativnog sistema još 65 patenata. Prilikom rada
na Open Officeu prekršeno je 45 patenata, a proizvođači klijenata
e-pošte otvorenog koda zloupotrebili su 15 patenata. Ostali programi
otvorenog koda bespravno koriste 68 Microsoftovih patenata.Microsoft odavno pokušava da natera proizvođače Linuxa i drugih
programa otvorenog koda na plaćanje nadoknade za upotrebljene patente.
Kompanija je nedavno potpisala sporazum sa kompanijom Novell, koja je
pristala da Microsoftu isplati obeštećenje u sporu koji je vođen oko
Novellove distibucije Linuxa, a sličan dogovor je prošle nedelje
postignut sa kompanijom Dell. (V.K.)Извор: Микро вести
Идемо даље, Кадресбук (KAddressBook):
Скраћенице Др, Мр, Гдин, Гђа, Гђица… и све остале до којих се долази сажимањем тако да се узима почетак и крај речи (или, прво и последње слово) пишу се без тачке.
По старијем правопису писало се Д-р, М-р, Г-дин… где је било јасније о чему се ради, је л’ да? По тренутно важећем правопису цртица је избачена, али то не значи да је уведена тачкица ^-^
Тачкица се пише код скраћеница које се заснивају на почетку речи, рецимо “Проф.” O0
Тако, у овом уреднику почасних титула, само су исправно написане “Госпођица” и “Проф.”, по важећем правопису.
Завештање Стефана Немање о језику
Реч Стефана Немање (оца Симеона) изговорене на самртничкој постељи, које је записао његов најмлађи син Растко, Свети Сава
Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ – изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град, него најмању и најнезнатнију реч свога језика. Земље и државе не освајају се само мачевима, него и језицима. Знај да те је туђинац онолико освојио и покорио, колико ти је речи поткрао и својих натурио.
Народ који изгуби своје речи престаје бити народ. Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа с другим, тамо где се језик једног народа таре о језик другог народа. Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никад се помирити не могу. Два народа могу живети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измешају, они су као две војске у битки на живот и смрт. Док се год у тој борби чује и један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпосле се чује само један. Битка је завршена. После изгубљеног језика нема народа. Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-две, као рат међу народима, него век или два, а то је за језик исто тако мала мера времена као за човека трен или два.
Зато је, чедо моје, боље изгубити све битке и ратове, него изгубити језик. После изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ. После изгубљеног језика нема народа. Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Кад ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека само слушају.
Тамо где одзвања наша реч, где се још глагоља и где се још, као стари златник, обрће наша реч, знај, чедо моје, да је то још наша држава, без обзира ко у њој влада. Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће тако освојен део земље и народ кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.
