Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Što se glođete bre? O ukusima ne vredi raspravljati, rekoše stari Rimljani, a ova stvar sa operativnim sistemima se, bar kada su prosečni kućni korisnici u pitanju, svela delom na stvar ukusa, a delom i na to kako stoji što se tiče produktivnosti u tom “kućnom radu”.
Koliko je ljudi koji se kunu u svoju omiljenu distribuciju i ne bi je menjali jer im pristaje? Ubuntovci se kunu u Ubuntu, Susovci u openSUSE, itd.
Evo, kod devojke na laptopu sam instalirao Vistu (khm, khm – “došla” je uz računar, kao naravno O0) i Mandrivu. U Mandrivu je retko ulazila jer su one šarene igrice u Visti, je li tako? Epa, bilo je tako dok joj nisam podesio ugrađeni bežični mrežni adapter da radi u Mandrivi (pod Vistom neće, nema drajvera za Vistu) i šta se sad dešava – ne izlazi iz Mandrive od kad se nakačila na džabe internet preko AP-a u centru grada 😎
Sad mi traži da joj instaliram Gizmo, Skajp, Kopete, Operu… sve za Linuks. OpenOfis sam već ubacio u Vistu, kao i strov slobodnih multiplatformskih programčića, tako da je sad kao kod kuće. KDE na srpskom (pozdrav Časlavu i timu!), i dužina privikavanja na Mandrivu = 0 dana.
Doduše, meni je malo nezgodno da se priviknem na njenu Mandrivu jer sam se “ususao” (u-openSuse-ao)
🙂
A što se tiče Viste, pošto je ovo tema o njojzi, mogu da rečem da se zakucavala na tom njenom laptopu, programi se kočili, itd. Njen laptop je “Vista sposoban”. Još bednija situacija je laptop drugara koji je zaista i došao sa Vistom, i koja se toliko kočila i blokirala da je rešio da pređe na piratski HR iako je uredno platio 100 evra original Vistu. I njegov računar ima nalepnicu sa Vista logom, pa prc.
:'(
Dakle, resursi postoje da bi se koristili, a ne da budu prazni, nekorišćeni.
JBoban mudro zbori. Vido sam u praksi:
Imao sam 512 megabajtova memorije, i openSUSE mi je ostavljao koji 30-40 slobodnih. Ubockao sam još jedan modul istog kapaciteta te sad imam ceo jedan gigabajt dinamičke memorije. I? Šta se desilo? Desilo se ovo:
O0
Isti problem je na laptopu Amilo pro, sa Mandrivom 2008. Znači, da se proba sa OSS? Gde se tačno podešavaju ti “drajveri”?
Da se pročitati da će Gugl da fura svoje reklame preko tog telefona. Kako dobra ideja – direktni marketing!
Pa toj bre čist srpsći, kakvo sъg tuj? Vlkat je bъš mogъl malko i potolerantan da bude, al ajd sъg…
http://sr.wikipedia.org/wiki/Torlački
http://sr.wikipedia.org/wiki/Prizrensko-timočki_dijalektPf, koji je tija druđi piroćanac, bš me interesuje? Zbog oratu, kakvo se praji i te-te-ka. 😀
Mož si povrevimo ti i ja, i ja sam iz tija kraj. Će oratimo. Vidž dal neći mož da ni razbere O0 :biggrin:
Što se tiče istraživanja, koji je zaključak? Hoće li ovo biti negde publikovano, ili je sve ovo tek onako?
Ne znam sto nekom smeta sto imamo Open Source jezik sa vise distribucija?
Da imamo samo cirilicu, teze bi ucili vecinu…Smeta, recimo, što ljudi pišu tzv. ćelavom latinicom, pa to ni na šta ne liči. Makar ni na šta pismeno… Gledaj šta si napisao:
“Ne znam sto nekom smeta sto imamo jezik sa vise distribucija? Da imamo samo cirilicu, teze bi ucili vecinu…”
😀
Možda bi “ucili teze” ali bi makar bili pismeniji u svom jeziku.
Što se tiče “kosmate latinice”, to je latinica prilagođena hrvatskom jeziku od strane hrvatskog lingviste Ljudevit Gaja, tako da ne možemo da pričamo o “našoj latinici” kad nije naša.
Đura Daničić je hteo da je poboljša po ugledu na srpsku ćirilicu (“jedna fonema, jedan glas”), ali je samo njegov predlog u vezi slova “Đ” (Đ) ušao u tu reformu do nekle (i dalje se često sreće “DJ”). Ostali Đurini predlozi nisu prihvaćeni, pa tako ostaše nj, lj, dž.Srpska latinica ne postoji. Postoji gajevica (hrvatska latinica) mi ovde upravo nju koristimo misleći da je “naša”. Jedino naše pismo je vukovica – Vukova reformisana ćirilica.
CFS scheduler to appear in Linux kernel 2.6.23
Submitted by admin on Tue, 2007-07-10 02:42. kernel newsThe Linux kernel process scheduler, as you know it, has been completely ripped out and replaced with a completely new one called Completely Fair Scheduler (CFS)…
http://www.linuxinsight.com/cfs-scheduler-to-appear-in-linux-kernel-2.6.23.html
Linuks ide napred, to je očigledno, i to krupnim koracima. “Desktop Linuks” je danas u odnosu na pre par godina — mnooogo napredovao, i u svakom aspektu potukao HR.
Instalacija softvera iz skladišta (repozitorijuma) je najkorisniji izum koji su mogli da smisle ljudi u poslednjih par godina (preterujem malo :)), i postoji zahvaljujući slobodnom softveru (vlasnički softver se nikad ne bi mogao tako distribuirati).Kad ljudi dobiju brži net u našoj zemlji, biće blum Linuksa. Evo, svi moji prijatelji se napržili na Linuks samo gledajući moju radnu površinu, Beril, Amarok i njegovu povezanost sa Vikipedijom, lakoću instaliranja aplikacija.
Tako, svi me cimaju da im instaliram. Već sam razdelio brdo Kubuntu/Ubuntu diskova, svima se sviđa. Mnogi su živeli u zabludi da je ružan grafički, dok nisu videli koliko je blistav na mom računaru.
Eto. Tek dolazi vreme slobodnih sistema.
