Направљене поруке на форуму
-
Чланци
-
Што се глођете бре? О укусима не вреди расправљати, рекоше стари Римљани, а ова ствар са оперативним системима се, бар када су просечни кућни корисници у питању, свела делом на ствар укуса, а делом и на то како стоји што се тиче продуктивности у том “кућном раду”.
Колико је људи који се куну у своју омиљену дистрибуцију и не би је мењали јер им пристаје? Убунтовци се куну у Убунту, Сусовци у опенСУСЕ, итд.
Ево, код девојке на лаптопу сам инсталирао Висту (кхм, кхм – “дошла” је уз рачунар, као наравно O0) и Мандриву. У Мандриву је ретко улазила јер су оне шарене игрице у Висти, је ли тако? Епа, било је тако док јој нисам подесио уграђени бежични мрежни адаптер да ради у Мандриви (под Вистом неће, нема драјвера за Висту) и шта се сад дешава – не излази из Мандриве од кад се накачила на џабе интернет преко АП-а у центру града 😎
Сад ми тражи да јој инсталирам Гизмо, Скајп, Копете, Оперу… све за Линукс. ОпенОфис сам већ убацио у Висту, као и стров слободних мултиплатформских програмчића, тако да је сад као код куће. КДЕ на српском (поздрав Чаславу и тиму!), и дужина привикавања на Мандриву = 0 дана.
Додуше, мени је мало незгодно да се привикнем на њену Мандриву јер сам се “усусао” (у-openSuse-aо)
🙂
А што се тиче Висте, пошто је ово тема о њојзи, могу да речем да се закуцавала на том њеном лаптопу, програми се кочили, итд. Њен лаптоп је “Виста способан”. Још беднија ситуација је лаптоп другара који је заиста и дошао са Вистом, и која се толико кочила и блокирала да је решио да пређе на пиратски ХР иако је уредно платио 100 евра оригинал Висту. И његов рачунар има налепницу са Виста логом, па прц.
:'(
Dakle, resursi postoje da bi se koristili, a ne da budu prazni, nekorišćeni.
ЈБобан мудро збори. Видо сам у пракси:
Имао сам 512 мегабајтова меморије, и опенСУСЕ ми је остављао који 30-40 слободних. Убоцкао сам још један модул истог капацитета те сад имам цео један гигабајт динамичке меморије. И? Шта се десило? Десило се ово:
O0
Исти проблем је на лаптопу Амило про, са Мандривом 2008. Значи, да се проба са ОСС? Где се тачно подешавају ти “драјвери”?
Да се прочитати да ће Гугл да фура своје рекламе преко тог телефона. Како добра идеја – директни маркетинг!
Па тој бре чист српсћи, какво съг туј? Влкат је бъш могъл малко и потолерантан да буде, ал ајд съг…
http://sr.wikipedia.org/wiki/Торлачки
http://sr.wikipedia.org/wiki/Призренско-тимочки_дијалектPf, koji je tija druđi piroćanac, bš me interesuje? Zbog oratu, kakvo se praji i te-te-ka. 😀
Мож си повревимо ти и ја, и ја сам из тија крај. Ће оратимо. Виџ дал нећи мож да ни разбере O0 :biggrin:
Што се тиче истраживања, који је закључак? Хоће ли ово бити негде публиковано, или је све ово тек онако?
Ne znam sto nekom smeta sto imamo Open Source jezik sa vise distribucija?
Da imamo samo cirilicu, teze bi ucili vecinu…Смета, рецимо, што људи пишу тзв. ћелавом латиницом, па то ни на шта не личи. Макар ни на шта писмено… Гледај шта си написао:
“Не знам сто неком смета сто имамо језик са висе дистрибуција? Да имамо само цирилицу, тезе би уцили вецину…”
😀
Можда би “уцили тезе” али би макар били писменији у свом језику.
Што се тиче “космате латинице”, то је латиница прилагођена хрватском језику од стране хрватског лингвисте Људевит Гаја, тако да не можемо да причамо о “нашој латиници” кад није наша.
Ђура Даничић је хтео да је побољша по угледу на српску ћирилицу (“једна фонема, један глас”), али је само његов предлог у вези слова “Ђ” (Đ) ушао у ту реформу до некле (и даље се често среће “DJ”). Остали Ђурини предлози нису прихваћени, па тако осташе нј, лј, дж.Српска латиница не постоји. Постоји гајевица (хрватска латиница) ми овде управо њу користимо мислећи да је “наша”. Једино наше писмо је вуковица – Вукова реформисана ћирилица.
CFS scheduler to appear in Linux kernel 2.6.23
Submitted by admin on Tue, 2007-07-10 02:42. kernel newsThe Linux kernel process scheduler, as you know it, has been completely ripped out and replaced with a completely new one called Completely Fair Scheduler (CFS)…
http://www.linuxinsight.com/cfs-scheduler-to-appear-in-linux-kernel-2.6.23.html
Линукс иде напред, то је очигледно, и то крупним корацима. “Десктоп Линукс” је данас у односу на пре пар година — мнооого напредовао, и у сваком аспекту потукао ХР.
Инсталација софтвера из складишта (репозиторијума) је најкориснији изум који су могли да смисле људи у последњих пар година (претерујем мало :)), и постоји захваљујући слободном софтверу (власнички софтвер се никад не би могао тако дистрибуирати).Кад људи добију бржи нет у нашој земљи, биће блум Линукса. Ево, сви моји пријатељи се напржили на Линукс само гледајући моју радну површину, Берил, Амарок и његову повезаност са Википедијом, лакоћу инсталирања апликација.
Тако, сви ме цимају да им инсталирам. Већ сам разделио брдо Кубунту/Убунту дискова, свима се свиђа. Многи су живели у заблуди да је ружан графички, док нису видели колико је блистав на мом рачунару.
Ето. Тек долази време слободних система.
