Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Ja sam mislio da će cvrknemo nakon petog prijavljenog 😀
Kažem ja, Torlaci rulaju. Beograd – Novi Sad – Niš – Knjaževac. Mada, po glavi stanovnika smo definitivno prvi O0
Nisam siguran, ali mislim da nismo mi jedini koji imaju dva pisma. Japanci imaju ono njihovo i neku zbudženu latinicu i koriste oba.
Verujem da i Kinezi imaju dva neka sistema (uprošćeni i tradicionalni), ali samo je valjda kod nas jedno slovo = jedan znak/glas, što je bogato polje za naučnu „vivasekciju“ mozga O0
Ovo je vec veca digresija, ali meni pomenuto istrazivanje deluje “naruceno”.
Kada govorimo o psihologiji ti si laik, kada govorimo o grafici ja sam laik. Ti imaš svoje mišljenje, koje cenim i uvažavam; ja nemam svoje mišljenje već prenosim zaključke naučnih istraživanja koje su sprovodile moje kolege, velikani srpske, hrvatske i bosanske (jugoslovenske) nauke, nauke u kojoj sam ja tek jedan kepec prema njima. O kojim naučnim veličinama se radi? Pa… da nije bilo njih ne bi bilo ni psihologije u Srba.
Bilo bi zabavno čuti ko naručuje istraživanja koja bi dokazala da je ćirilica superiorno pismo, ili da dva pisma unekoliko predstavljaju problem? Lobi grupa „Spasimo ćirilicu“? Vladari iz senke? Zaverenici…
Najzabavniji komentar pročitan na internetu u poslednjih par dana je ovaj o naručenim istraživanjima u akademskoj psihologiji :biggrin:
Iz svog licnog, kao i iskustva drugih
Lično iskustvo se već skoro jedan vek ne priznaje u psihološkoj nauci kao relevantno za izvlačenje bilo kakvih zaključaka.
Ukratko, kao što bilingvizam kod male dece predstavlja problem, i u vezi čega ne postoje ni najmanje sumnje nakon niza eksperimenata, tako i korišćenje dva pisma može da predstavlja problem. Prvi problem je kod dece, pri učenju. Pisanje se uči na veoma ranom stupnju ontogenetskog razvoja, u predoperacionalnom stadijumu po Pijažeu, kada je mogućnost apstrakcije na veoma niskom nivou. Zbog toga se dešava, što ne mora biti pravilo, da pojedina deca mešaju slova.
Naravno, neka deca mešaju mala i velika slova, pisana i štampana… ali eto, mešaju i latinicu i kirilicu. Koliko je problem što mešaju pisana i štampana, toliko je problem što mešaju latinicu i kirilicu. Dakle, nije nikakav drastičan problem, sve se to sredi kad se nervni sistem razvije, i dođe na svoje. Jedino, ostane poneki blam urezan u drvetu (Cvetko voli Ružicu, ili sl :))
Drugi problem, problem koji ostaje i u odraslom dobu takođe nije veliki, veoma retko se ispoljava pri čitanju prosečnog novinskog članka, ali eto postoji. Najviše se ispoljava pri tumačenju skraćenica i akronima, kada nemamo pred sobom smislenu reč, ili imamo dvosmislenu, ili nepoznatu reč.
Prost primer za ovo bi bilo sledeće:
HOP
Mozgu dodatno treba vremena za procesiranje šta tu piše, NOR (Narodno Oslobodilački Rat, bilo popularno ranije) ili HOP? Mi ne moramo ni biti svesni te malecne razlike u brzini čitanja, ali ona postoji što se ispitivalo tahigrafski. Naravno, ovo je samo jedan primer.
Ne mogu da pristupim akademskoj mreži trenutno, da umetnem po koji citat iz časopisa. Sve u svemu, postoji 5-6 ozbiljnih (zvučna imena psihologije) i niz manjih istraživanja na ovu temu, literatura je opširna a radovi su jedinstveni u svetu i veoma su citirani jer samo mi imamo dva pisma 😀
Tako, belosvetski naučnici nas preko ovih radova posmatraju kao retke bube i saznaju dosta o radu samog mozga. Eto, i neke koristi od istraživanja koja su „naručena“*.
*Istina je da ovi u predizbornim kampanjama brukaju svoje profesije naručenim istraživanjima i procenama rezultata, ali u akademskoj psihologiji takve prakse nema i ne treba generalizovati.
Ovaj najnoviji openSUSE (10.3) mi ne razmazuje slova, prethodni jesu, cenim da je to sređeno.
Ovi fontovi gore su besplatni za nekomercijalnu upotrebu, a platni za komercijalnu. Što će reći, za seminarski može fraj, ali za časopis može ako platiš. Tako sam ja ukopčao. Kvalitet za seminarski je sasvim pristojan, za časopis ne umem da ocenim 😀
Što se Države tiče, ona nam je u rasulu pa nam je tako i pismo u rasulu. Ni jedna normalna zemlja nema dva pisma, ni jedna normalna zemlja nema krunu na grbu a da nije monarhija… himna nam je „pečovana“ – reči „srpskog kralja“ pevaju se sada „srpske zemlje“, a koje su to zemlje srpske (u množini)? Narod podeljen oko glavnih pitanja, upravo u maniru dvoglavog orla koji nam sa grba gleda jednom glavom levo (zapad) a drugom glavom desno (istok).
Ko će onda da brine o pismu i jeziku kad vlada totalno rasulo. Dok se to ne sredi, mučićemo se i zbunjivati* sa dva pisma.
*Psihološka istraživanja u našoj zemlji, Hrvatskoj i Republici Srpskoj pokazuju da su dva ravnopravna pisma mana a ne prednost, jer ljudi u pojedinim slučajevima duže vrše dekodiranje znaka u smisao, tj. – unekoliko sporije čitaju određene sklopove reči.
Kao i Urke, preferiram kirilicu, ali poštujem ako je neko nešto napisao kako je hteo. Tehnički, bolje je pisati kirilicom zbog lagane transliteracije, pa posle kako god. Neki članci na Vikipediji koji su bazično pisani latinicom, veoma nesrećno izgledaju nakon transliteracije (ako je pisac imao pravo da napiše pismom kojim je želeo, i korisnik ima pravo da ih čita u pismu u kom želi a da to izgleda lepo i čitko, zar ne?).
Koje su ti opcije? Može li da se izvrši lagana transliteracija, ili jok?
Što se tiče lepih ćiriličnih fontova – ima ih. I ima par ljudi koji ih prave, ali pošto ih niko ne plaća (stimulacija od strane države ili nekog časopisa) rade kad imaju vremena, više za svoju dušu. Kažu da je izrada jednog fonta skup i dugotrajan posao, oko 20.000 evra košta izrada samo jednog fonta (tako kažu).
Par veza na kojima možete preuzeti lepe ćirilične fontove:
http://www.cirilica.org/pisma.html
Zvanična strana: http://cirilica.com/cirilica/Strane/fontovi/fontovi01.html
Arhiva slovolikova: http://cirilica.com/cirilica/Downloads/cirotf3.zip (Open Tajp, 17 MB)
PS
Fontovi su besplatni za svaku upotrebu koja nije komercijalna.da li ima razlika u kvalitetu ako se ipak upotrebi cfd200?
Neki kažu da je CFD-200 sasvim korektan. Ja imam 10 metara CFD-400 i potvrđujem da je odličan. Ali, ako će ti dužina kabla biti 6 metara, onda možeš slobodno CFD-200 jer je jeftiniji a svakako je dosta bolji od onog prostog 75-omskog. E sad, preporuka je da kupiš gotov kabel koji je već krimpovan tj. na koji su namešteni odgovarajući konektori (F ili N, gledaš prema konektoru na anteni).
još jedno pitanjce ,koliki je gubitak u ovom spoju dva kabla što se šrafi produžetak na antenu? 🙂
Ako je fabrički krimpovan, sa kvalitetnim konektorima, gubitak je zanemarljiv (kažu 0,5 dBi). Ako to, pak, ručno sam radiš… pa, ja sam pokušao i sam i neće nikako – može da sroza kvalitet signala na pola ako ne uradiš kako treba. Zbog toga, još jednom, moj glas je kupovina gotovog kabla, fabrički krimpovanog.
Preporuka je da na anteni i na kablu ne štediš. Mogu da ti garantujem na toj razdaljini pristojno da će ti raditi CFD-400 kabel, i neka 19+ dBi antena.
Radiće i slabija antena, i šugaviji kabel, ali imaćeš slabiji signal, veće gubitke… veći šum itd.
Što se tiče konkretnog pitanja:
(da li je dovoljno 11 db posle slabljenja signala od 9m
ili bolje da uzmem onu sa kraćim kablom pa da se stavi produžetak oko 6m .što bi
odgovaralo ako koristim istu antenu na drugom mestu ili je tako veće slabljenjeJa glasam za varijantu antene sa kraćim kablom, jer na nju možeš da staviš 6 metara boljeg kabla. Onaj od 9 metara i 75 oma što ide uz prvu antenu je katastrofa za signal!
Ne mož’ se to uopšte porediti. Jedni su bolji za neke stvari, drugi su bolji za neke druge stvari… Da je jedan superioran na svim poljima, niko više ne bi koristio ostale.
Znači, šta reći… šta da radimo mi nesrećnici kad još nije osvanuo rpm paket na openSUSE sajtu za „1 klik“ instalaciju. Kompajliranje iz koda nikako ne ide trenutno, suviše je nezadovoljenih zahteva ka drugim paketima koje nikako ne mogu da razrešim.
