- This topic has 65 odgovora, 24 glasa, and was last updated 17 years, 6 months ranije by
.
-
Članci
-
E onda sam ja stvarno nisam up to date :redface:, imaš li neki link gde piše to. Ako je ovo istina, sigurno prelazim na ćirilicu, pa makar bila i razmazana;).
…ali šta onda znači da su oba pisma ravnoprana(da mogu da se koriste?), da mogu da se koriste bez i obaveznog zvaničnog? jel me to država i dalje keca ili samo neki “podvojeni” srbin?
Ovaj najnoviji openSUSE (10.3) mi ne razmazuje slova, prethodni jesu, cenim da je to sređeno.
Ovi fontovi gore su besplatni za nekomercijalnu upotrebu, a platni za komercijalnu. Što će reći, za seminarski može fraj, ali za časopis može ako platiš. Tako sam ja ukopčao. Kvalitet za seminarski je sasvim pristojan, za časopis ne umem da ocenim 😀
Što se Države tiče, ona nam je u rasulu pa nam je tako i pismo u rasulu. Ni jedna normalna zemlja nema dva pisma, ni jedna normalna zemlja nema krunu na grbu a da nije monarhija… himna nam je „pečovana“ – reči „srpskog kralja“ pevaju se sada „srpske zemlje“, a koje su to zemlje srpske (u množini)? Narod podeljen oko glavnih pitanja, upravo u maniru dvoglavog orla koji nam sa grba gleda jednom glavom levo (zapad) a drugom glavom desno (istok).
Ko će onda da brine o pismu i jeziku kad vlada totalno rasulo. Dok se to ne sredi, mučićemo se i zbunjivati* sa dva pisma.
*Psihološka istraživanja u našoj zemlji, Hrvatskoj i Republici Srpskoj pokazuju da su dva ravnopravna pisma mana a ne prednost, jer ljudi u pojedinim slučajevima duže vrše dekodiranje znaka u smisao, tj. – unekoliko sporije čitaju određene sklopove reči.
Hvala na linku. Dobro to je samo jedno Klajnovo mišljenje, kao što je i Karadžić imao svoje, al ajde… Jedan red je citiran član 10 i odnosi se isključivo na službenu upotrebu, pa čak i to
ne mora da znači, jer mogu i druga pisma da se koriste i opet važi samo za službene svrhe. Znači službeno je ćirilica, ali samo u državnim institucijama), primer. kao u crkvi (dobro tamo je staro-slovenski), interno korišćenje hoću da kažem, a običan narod (tu spada i kompletna privreda, itd. znači sve što nije vladina i sl. institucija) za svoje potrebe bukvalno može da koristi šta god i za bilo kakvu potrebu, osim u situacijama kad je u nekoj sprezi sa službenim i tad primat preuzima onaj koji je službeni… Ako je tako, neću ga nikad koristiti,
bolje da je službeno na latinici, da bi marsovci sa lakoćom mogli da dešifruju svedočanstvo srpskog naroda, onog državnog dela koje sam narod možda ne koristi.
Ma to je jedno prosto jebanje direktno u glavu, jebanje na tone. Jedna lepa anarhija u narodu, pa ko koga stigne. Zakon jačeg, pa nek se narod sam izbori šta će da koristi. Da mogu da kažem: “Ti si slepac što ne znaš to da čitaš, tanananana”, “zašto tako pišeš, što ne pišeš što znam da čitam, jer to ne razumem” – “šta me boli, kad može i kako ja hoću, a ti ne znaš”, da mogu po “pravdi zakona” i zbog tog “neznanja”, da mu napišem kaznu za prekršaj, da mu lepim nadimke, nema kosmi kućnog vaspitanja-ko ga jebe što ne zna, itd.I tako, srpska posla, srpska demokratija. Čist “prdni, pa u’vati” zakon.Pa ako cemo tako, najvise ljudi na ovoj planeti pise ideogramima, tako da bi trebalo njih da koristimo, ako nam je stalo do marsovaca. 😀
[i]*Psihološka istraživanja u našoj zemlji, Hrvatskoj i Republici Srpskoj pokazuju da su dva ravnopravna pisma mana a ne prednost, jer ljudi u pojedinim slučajevima duže vrše dekodiranje znaka u smisao, tj. – unekoliko sporije čitaju određene sklopove reči.[/i]
Ovo je vec veca digresija, ali meni pomenuto istrazivanje deluje “naruceno”. U sustini, latency kod “dekodiranja znaka u smisao” je vise rezultat nepismenosti nego konfuzije oko pisama. Iz svog licnog, kao i iskustva drugih, retko kad pismena osoba ima problema sa mešanim ćirilično-latinicnim tekstovima, a kamo li razlicitim dokumentima pisanim razlicitim pismima. Kod vecine pismenih ljudi tranzicija iz jednog u drugo pismo je do te mere automatsko da oni ni ne primecuju da su presli na drugo pismo. Verovatno ni vecina vas nije imala problema sa umetnutim ćiriličnim delovima u ovom postu, kao ni engleskim recima koje mi ovde cesto mesamo sa srpskim.
[quote=”Zvezdan”]
[i]*Psihološka istraživanja u našoj zemlji, Hrvatskoj i Republici Srpskoj pokazuju da su dva ravnopravna pisma mana a ne prednost, jer ljudi u pojedinim slučajevima duže vrše dekodiranje znaka u smisao, tj. – unekoliko sporije čitaju određene sklopove reči.[/i]Ovo je vec veca digresija, ali meni pomenuto istrazivanje deluje “naruceno”. U sustini, latency kod “dekodiranja znaka u smisao” je vise rezultat nepismenosti nego konfuzije oko pisama. Iz svog licnog, kao i iskustva drugih, retko kad pismena osoba ima problema sa mešanim ćirilično-latinicnim tekstovima, a kamo li razlicitim dokumentima pisanim razlicitim pismima. Kod vecine pismenih ljudi tranzicija iz jednog u drugo pismo je do te mere automatsko da oni ni ne primecuju da su presli na drugo pismo. Verovatno ni vecina vas nije imala problema sa umetnutim ćiriličnim delovima u ovom postu, kao ni engleskim recima koje mi ovde cesto mesamo sa srpskim.
[/quote]Tačno tako. Meni se dosta puta desilo da potpuno nesvesno popunjavam ćirilične formulare(i ukrštene reči :)) ćirilicom a latinične latinicom.
Pa ako cemo tako, najvise ljudi na ovoj planeti pise ideogramima, tako da bi trebalo njih da koristimo, ako nam je stalo do marsovaca. 😀
Pa to i mislim, nije nam stalo;). Nešto što bi i naši unuci mogli s lakoćom da razumeju. Ovako može i japanski da bude službeni, isto mu dođe kad je interno i za to bi se svi bi se složili osim, onih koji kod nas guraju latinicu i zbog kojih se ona dozvoljava kao službeni.
[quote=”foxbunny”]
[quote=”Zvezdan”]
[i]*Psihološka istraživanja u našoj zemlji, Hrvatskoj i Republici Srpskoj pokazuju da su dva ravnopravna pisma mana a ne prednost, jer ljudi u pojedinim slučajevima duže vrše dekodiranje znaka u smisao, tj. – unekoliko sporije čitaju određene sklopove reči.[/i]Ovo je vec veca digresija, ali meni pomenuto istrazivanje deluje “naruceno”. U sustini, latency kod “dekodiranja znaka u smisao” je vise rezultat nepismenosti nego konfuzije oko pisama. Iz svog licnog, kao i iskustva drugih, retko kad pismena osoba ima problema sa mešanim ćirilično-latinicnim tekstovima, a kamo li razlicitim dokumentima pisanim razlicitim pismima. Kod vecine pismenih ljudi tranzicija iz jednog u drugo pismo je do te mere automatsko da oni ni ne primecuju da su presli na drugo pismo. Verovatno ni vecina vas nije imala problema sa umetnutim ćiriličnim delovima u ovom postu, kao ni engleskim recima koje mi ovde cesto mesamo sa srpskim.
[/quote]Tačno tako. Meni se dosta puta desilo da potpuno nesvesno popunjavam ćirilične formulare(i ukrštene reči :)) ćirilicom a latinične latinicom.
[/quote]Retorička pitanja: OK za čitanje, al što tako? Što mora tako? Što mora da se meša? Da nije to rezultat naše loše pismenosti ili navike? Pismen je onaj koji zna oba, svih mu naroda i narodnosti :D.
Ovo je vec veca digresija, ali meni pomenuto istrazivanje deluje “naruceno”.
Kada govorimo o psihologiji ti si laik, kada govorimo o grafici ja sam laik. Ti imaš svoje mišljenje, koje cenim i uvažavam; ja nemam svoje mišljenje već prenosim zaključke naučnih istraživanja koje su sprovodile moje kolege, velikani srpske, hrvatske i bosanske (jugoslovenske) nauke, nauke u kojoj sam ja tek jedan kepec prema njima. O kojim naučnim veličinama se radi? Pa… da nije bilo njih ne bi bilo ni psihologije u Srba.
Bilo bi zabavno čuti ko naručuje istraživanja koja bi dokazala da je ćirilica superiorno pismo, ili da dva pisma unekoliko predstavljaju problem? Lobi grupa „Spasimo ćirilicu“? Vladari iz senke? Zaverenici…
Najzabavniji komentar pročitan na internetu u poslednjih par dana je ovaj o naručenim istraživanjima u akademskoj psihologiji :biggrin:
Iz svog licnog, kao i iskustva drugih
Lično iskustvo se već skoro jedan vek ne priznaje u psihološkoj nauci kao relevantno za izvlačenje bilo kakvih zaključaka.
Ukratko, kao što bilingvizam kod male dece predstavlja problem, i u vezi čega ne postoje ni najmanje sumnje nakon niza eksperimenata, tako i korišćenje dva pisma može da predstavlja problem. Prvi problem je kod dece, pri učenju. Pisanje se uči na veoma ranom stupnju ontogenetskog razvoja, u predoperacionalnom stadijumu po Pijažeu, kada je mogućnost apstrakcije na veoma niskom nivou. Zbog toga se dešava, što ne mora biti pravilo, da pojedina deca mešaju slova.
Naravno, neka deca mešaju mala i velika slova, pisana i štampana… ali eto, mešaju i latinicu i kirilicu. Koliko je problem što mešaju pisana i štampana, toliko je problem što mešaju latinicu i kirilicu. Dakle, nije nikakav drastičan problem, sve se to sredi kad se nervni sistem razvije, i dođe na svoje. Jedino, ostane poneki blam urezan u drvetu (Cvetko voli Ružicu, ili sl :))
Drugi problem, problem koji ostaje i u odraslom dobu takođe nije veliki, veoma retko se ispoljava pri čitanju prosečnog novinskog članka, ali eto postoji. Najviše se ispoljava pri tumačenju skraćenica i akronima, kada nemamo pred sobom smislenu reč, ili imamo dvosmislenu, ili nepoznatu reč.
Prost primer za ovo bi bilo sledeće:
HOP
Mozgu dodatno treba vremena za procesiranje šta tu piše, NOR (Narodno Oslobodilački Rat, bilo popularno ranije) ili HOP? Mi ne moramo ni biti svesni te malecne razlike u brzini čitanja, ali ona postoji što se ispitivalo tahigrafski. Naravno, ovo je samo jedan primer.
Ne mogu da pristupim akademskoj mreži trenutno, da umetnem po koji citat iz časopisa. Sve u svemu, postoji 5-6 ozbiljnih (zvučna imena psihologije) i niz manjih istraživanja na ovu temu, literatura je opširna a radovi su jedinstveni u svetu i veoma su citirani jer samo mi imamo dva pisma 😀
Tako, belosvetski naučnici nas preko ovih radova posmatraju kao retke bube i saznaju dosta o radu samog mozga. Eto, i neke koristi od istraživanja koja su „naručena“*.
*Istina je da ovi u predizbornim kampanjama brukaju svoje profesije naručenim istraživanjima i procenama rezultata, ali u akademskoj psihologiji takve prakse nema i ne treba generalizovati.
Moraš biti prijavljen da bi postavio komentar u ovoj temi.