- This topic has 65 одговора, 24 гласа, and was last updated 18 years, 3 months раније by
.
-
Чланци
-
E onda sam ja stvarno nisam up to date :redface:, imaš li neki link gde piše to. Ako je ovo istina, sigurno prelazim na ćirilicu, pa makar bila i razmazana;).
…ali šta onda znači da su oba pisma ravnoprana(da mogu da se koriste?), da mogu da se koriste bez i obaveznog zvaničnog? jel me to država i dalje keca ili samo neki “podvojeni” srbin?
Овај најновији опенСУСЕ (10.3) ми не размазује слова, претходни јесу, ценим да је то сређено.
Ови фонтови горе су бесплатни за некомерцијалну употребу, а платни за комерцијалну. Што ће рећи, за семинарски може фрај, али за часопис може ако платиш. Тако сам ја укопчао. Квалитет за семинарски је сасвим пристојан, за часопис не умем да оценим 😀
Што се Државе тиче, она нам је у расулу па нам је тако и писмо у расулу. Ни једна нормална земља нема два писма, ни једна нормална земља нема круну на грбу а да није монархија… химна нам је „печована“ – речи „српског краља“ певају се сада „српске земље“, а које су то земље српске (у множини)? Народ подељен око главних питања, управо у маниру двоглавог орла који нам са грба гледа једном главом лево (запад) а другом главом десно (исток).
Ко ће онда да брине о писму и језику кад влада тотално расуло. Док се то не среди, мучићемо се и збуњивати* са два писма.
*Психолошка истраживања у нашој земљи, Хрватској и Републици Српској показују да су два равноправна писма мана а не предност, јер људи у појединим случајевима дуже врше декодирање знака у смисао, тј. – унеколико спорије читају одређене склопове речи.
Hvala na linku. Dobro to je samo jedno Klajnovo mišljenje, kao što je i Karadžić imao svoje, al ajde… Jedan red je citiran član 10 i odnosi se isključivo na službenu upotrebu, pa čak i to
ne mora da znači, jer mogu i druga pisma da se koriste i opet važi samo za službene svrhe. Znači službeno je ćirilica, ali samo u državnim institucijama), primer. kao u crkvi (dobro tamo je staro-slovenski), interno korišćenje hoću da kažem, a običan narod (tu spada i kompletna privreda, itd. znači sve što nije vladina i sl. institucija) za svoje potrebe bukvalno može da koristi šta god i za bilo kakvu potrebu, osim u situacijama kad je u nekoj sprezi sa službenim i tad primat preuzima onaj koji je službeni… Ako je tako, neću ga nikad koristiti,
bolje da je službeno na latinici, da bi marsovci sa lakoćom mogli da dešifruju svedočanstvo srpskog naroda, onog državnog dela koje sam narod možda ne koristi.
Ma to je jedno prosto jebanje direktno u glavu, jebanje na tone. Jedna lepa anarhija u narodu, pa ko koga stigne. Zakon jačeg, pa nek se narod sam izbori šta će da koristi. Da mogu da kažem: “Ti si slepac što ne znaš to da čitaš, tanananana”, “zašto tako pišeš, što ne pišeš što znam da čitam, jer to ne razumem” – “šta me boli, kad može i kako ja hoću, a ti ne znaš”, da mogu po “pravdi zakona” i zbog tog “neznanja”, da mu napišem kaznu za prekršaj, da mu lepim nadimke, nema kosmi kućnog vaspitanja-ko ga jebe što ne zna, itd.I tako, srpska posla, srpska demokratija. Čist “prdni, pa u’vati” zakon.Pa ako cemo tako, najvise ljudi na ovoj planeti pise ideogramima, tako da bi trebalo njih da koristimo, ako nam je stalo do marsovaca. 😀
[i]*Психолошка истраживања у нашој земљи, Хрватској и Републици Српској показују да су два равноправна писма мана а не предност, јер људи у појединим случајевима дуже врше декодирање знака у смисао, тј. – унеколико спорије читају одређене склопове речи.[/i]
Ovo je vec veca digresija, ali meni pomenuto istrazivanje deluje “naruceno”. U sustini, latency kod “dekodiranja znaka u smisao” je vise rezultat nepismenosti nego konfuzije oko pisama. Iz svog licnog, kao i iskustva drugih, retko kad pismena osoba ima problema sa мешаним ћирилично-latinicnim tekstovima, a kamo li razlicitim dokumentima pisanim razlicitim pismima. Kod vecine pismenih ljudi tranzicija iz jednog u drugo pismo je do te mere automatsko da oni ni ne primecuju da su presli na друго писмо. Verovatno ni vecina vas nije imala problema sa umetnutim ћириличним delovima u ovom postu, kao ni engleskim recima koje mi ovde cesto mesamo sa srpskim.
[quote=”Звездан”]
[i]*Психолошка истраживања у нашој земљи, Хрватској и Републици Српској показују да су два равноправна писма мана а не предност, јер људи у појединим случајевима дуже врше декодирање знака у смисао, тј. – унеколико спорије читају одређене склопове речи.[/i]Ovo je vec veca digresija, ali meni pomenuto istrazivanje deluje “naruceno”. U sustini, latency kod “dekodiranja znaka u smisao” je vise rezultat nepismenosti nego konfuzije oko pisama. Iz svog licnog, kao i iskustva drugih, retko kad pismena osoba ima problema sa мешаним ћирилично-latinicnim tekstovima, a kamo li razlicitim dokumentima pisanim razlicitim pismima. Kod vecine pismenih ljudi tranzicija iz jednog u drugo pismo je do te mere automatsko da oni ni ne primecuju da su presli na друго писмо. Verovatno ni vecina vas nije imala problema sa umetnutim ћириличним delovima u ovom postu, kao ni engleskim recima koje mi ovde cesto mesamo sa srpskim.
[/quote]Tačno tako. Meni se dosta puta desilo da potpuno nesvesno popunjavam ćirilične formulare(i ukrštene reči :)) ćirilicom a latinične latinicom.
Pa ako cemo tako, najvise ljudi na ovoj planeti pise ideogramima, tako da bi trebalo njih da koristimo, ako nam je stalo do marsovaca. 😀
Pa to i mislim, nije nam stalo;). Nešto što bi i naši unuci mogli s lakoćom da razumeju. Ovako može i japanski da bude službeni, isto mu dođe kad je interno i za to bi se svi bi se složili osim, onih koji kod nas guraju latinicu i zbog kojih se ona dozvoljava kao službeni.
[quote=”foxbunny”]
[quote=”Звездан”]
[i]*Психолошка истраживања у нашој земљи, Хрватској и Републици Српској показују да су два равноправна писма мана а не предност, јер људи у појединим случајевима дуже врше декодирање знака у смисао, тј. – унеколико спорије читају одређене склопове речи.[/i]Ovo je vec veca digresija, ali meni pomenuto istrazivanje deluje “naruceno”. U sustini, latency kod “dekodiranja znaka u smisao” je vise rezultat nepismenosti nego konfuzije oko pisama. Iz svog licnog, kao i iskustva drugih, retko kad pismena osoba ima problema sa мешаним ћирилично-latinicnim tekstovima, a kamo li razlicitim dokumentima pisanim razlicitim pismima. Kod vecine pismenih ljudi tranzicija iz jednog u drugo pismo je do te mere automatsko da oni ni ne primecuju da su presli na друго писмо. Verovatno ni vecina vas nije imala problema sa umetnutim ћириличним delovima u ovom postu, kao ni engleskim recima koje mi ovde cesto mesamo sa srpskim.
[/quote]Tačno tako. Meni se dosta puta desilo da potpuno nesvesno popunjavam ćirilične formulare(i ukrštene reči :)) ćirilicom a latinične latinicom.
[/quote]Retorička pitanja: OK za čitanje, al što tako? Što mora tako? Što mora da se meša? Da nije to rezultat naše loše pismenosti ili navike? Pismen je onaj koji zna oba, svih mu naroda i narodnosti :D.
Ovo je vec veca digresija, ali meni pomenuto istrazivanje deluje “naruceno”.
Када говоримо о психологији ти си лаик, када говоримо о графици ја сам лаик. Ти имаш своје мишљење, које ценим и уважавам; ја немам своје мишљење већ преносим закључке научних истраживања које су спроводиле моје колеге, великани српске, хрватске и босанске (југословенске) науке, науке у којој сам ја тек један кепец према њима. О којим научним величинама се ради? Па… да није било њих не би било ни психологије у Срба.
Било би забавно чути ко наручује истраживања која би доказала да је ћирилица супериорно писмо, или да два писма унеколико представљају проблем? Лоби група „Спасимо ћирилицу“? Владари из сенке? Завереници…
Најзабавнији коментар прочитан на интернету у последњих пар дана је овај о нарученим истраживањима у академској психологији :biggrin:
Iz svog licnog, kao i iskustva drugih
Лично искуство се већ скоро један век не признаје у психолошкој науци као релевантно за извлачење било каквих закључака.
Укратко, као што билингвизам код мале деце представља проблем, и у вези чега не постоје ни најмање сумње након низа експеримената, тако и коришћење два писма може да представља проблем. Први проблем је код деце, при учењу. Писање се учи на веома раном ступњу онтогенетског развоја, у предоперационалном стадијуму по Пијажеу, када је могућност апстракције на веома ниском нивоу. Због тога се дешава, што не мора бити правило, да поједина деца мешају слова.
Наравно, нека деца мешају мала и велика слова, писана и штампана… али ето, мешају и латиницу и кирилицу. Колико је проблем што мешају писана и штампана, толико је проблем што мешају латиницу и кирилицу. Дакле, није никакав драстичан проблем, све се то среди кад се нервни систем развије, и дође на своје. Једино, остане понеки блам урезан у дрвету (Цветко воli Ружицу, или сл :))
Други проблем, проблем који остаје и у одраслом добу такође није велики, веома ретко се испољава при читању просечног новинског чланка, али ето постоји. Највише се испољава при тумачењу скраћеница и акронима, када немамо пред собом смислену реч, или имамо двосмислену, или непознату реч.
Prost пример za ово bi било sledeće:
HOP
Мозгу додатно треба времена за процесирање шта ту пише, НОР (Народно Ослободилачки Рат, било популарно раније) или ХОП? Ми не морамо ни бити свесни те малецне разлике у брзини читања, али она постоји што се испитивало тахиграфски. Наравно, ово је само један пример.
Не могу да приступим академској мрежи тренутно, да уметнем по који цитат из часописа. Све у свему, постоји 5-6 озбиљних (звучна имена психологије) и низ мањих истраживања на ову тему, литература је опширна а радови су јединствени у свету и веома су цитирани јер само ми имамо два писма 😀
Тако, белосветски научници нас преко ових радова посматрају као ретке бубе и сазнају доста о раду самог мозга. Ето, и неке користи од истраживања која су „наручена“*.
*Истина је да ови у предизборним кампањама брукају своје професије нарученим истраживањима и проценама резултата, али у академској психологији такве праксе нема и не треба генерализовати.
Мораш бити пријављен да би поставио коментар у овој теми.