Направљене поруке на форуму
-
Чланци
-
Vrlo interesantan thread, sa dosta ‘metafizike’ i ‘filozofije’ 🙂
Da li se linux kernel razvija u dobrom pravcu?
Po meni, da. Dokaz je tu – linux kernel postoji preko 15 god. , ima sve vise i vise programera, mogucnosti se dodaju redovno, veoma dinamican razvoj (neki kazu – i predinamican).
Incident koji je spomenut i bio inicijalna kapisla za celu diskusiju nije prvi, bilo je toga u proslosti a bogami bice i u buducnosti.Elitizam, nepotizam, ‘zen-budizam’ itd je nesto sto postoji u svakom velikom projektu, a linux kernel je vrlo moguce najveci projekat u progamerskom svetu u smislu broja ljudi.
I u proslosti je bilo ideja koje su prerano odbacivane od linux development communitiy-ja pa su posle vise meseci/godina pompezno prihvatane, bilo je zastranjivanja i ponovnog kodiranja toliko mnogo stvari da je to ponekad delovalo smesno, ali sve u svemu uvek se pre ili kasnije dolazilo do najboljeg (ili u najgorem slucaju – dobrog) resenja.
Tacno je ono sto kaze Sysctl – ni programeri BSD kernela nisu cvecke, tamo tek vlada nevidjeni elitizam, a u najmanje jednom slucaju (OpenBSD) to prelazi u histeriju i gotovo religiozni fanatizam.
Pa zatim imamo HURD – o kome je tesko bilo sta pricati, jer sta moze da se kaze o ekipi koja ni posle 20 god nije u stanju da izbaci nesto sto bi makar pristojno radilo na PC platformi? O piscima windows kernela takodje je tesko bilo sta reci, prvo zato sto je njihov rad sakriven od javnosti a drugo zato sto je jasno ko dan da ni krivi ni duzni moraju da prave jezive kompromise jer to zeli rukovodstvo kompanije.Jos jedna zanimljiva stvar koja mi je zapala za oko – neko rece kako bi umesto hakera i programera iz garaze trebalo zaposliti skolovane programere. Za ovo jedan veliki LOL.
Sta je skolovani programer? Neko ko zna teoriju baza podataka, sintaksu C/C++ , a u zadnje vreme i da napravi par formi u Visual Studiju, uz to je istreniran kao ker od strane svojih profana po raznim visokoskolskim ustanovama. Ako takvi trebaju da razvijaju bilo koji kernel, onda nam se crno pise……
Svako, ali bas svako ko razvija kernel jeste haker (ja bih cak prosirio to i na celokupnu oblast sistemskog programiranja). Ne postoji nacin da se skoluju ljudi za ovaj tip programiranja. Skola je tu da se nauce osnove programskih jezika, a sve ostalo je hakerisanje u najlepsem smislu te reci.
Uostalom, gotovo svi kernel programeri JESU skolovani za to, svako od njih je ili student ili je zavrsio neki od fakulteta.
Pre nekih 6 god kada sam pocinjao da se bavim poslom kojim se bavim danas (networking) linux se vidjao veoma retko van univerzitetskih racunarskih centara. U to vreme sam se uglavnom patio sa MS serverima a za svoju dusu sam bio instalirao linux server gde sam kolegama pokazivao i dokazivao da moze drugacije i bolje.
Danas? Bavim se istim poslom s’tim da sada negde u zapecku chuchi win 2003 server (eto tek toliko da, ako bas moram, nesto probam i/ili se podsetim kako se to radi kod MS-a). Sve u svemu – 99% svog radnog vremena se bavim linuxom.
Isto tako u to vreme nije postojalo ni jedno meni poznato mesto gde su ljudi koristili linux za manje-vise svakodnevne kancelarijske poslove – citanje mailova, surf, slusanje muzike, kucanje i stampanje. Nista previse komplikovano, uglavnom operacije koje radi porosecna sekretarica u maloj/srednjoj firmi.
I tu su se stvari promenile – istina je da ne znam mnogo firmica koje su se odlucile za linux desktop masine, ali ih ima.
Dakle – da, koristim linux profesionalno, odavno vise nemam windows na svojoj kancelarijskoj masini.
Btw zapale su mi za oko neke prilicno pausalne tvrdnje u ovom thread-u:
1. linux je ‘kupusara”, unix je prava stvar.
Rekao bih da je termin UNIX vrlo sirok pojam – UNIX su i vec prezaljeni IRIX i HP-UX pd kojih su maticne kompanije odustale i sad svoje servere/radne stanice prodaju sa instaliranim linuxom.
Ukoliko se termin ‘kupusara’ odnosi na nacin razvijanja linuxa odnosno na to da postoji bezbroj ljudi koji rade na razvoju bezbroj projekata, onda ni sve BSD varijante kao ni Solaris nisu nista manje ‘raskupusani’.
Dovoljno je samo letimicno pregledati listu programa/daemona linux/bsd/solaris servera/radnih stanica i sve ce biti jasno.‘Kupusara’ se takodje moze odnositi i na sam linux odnosno kernel – ovde se vec zalazi u filozofsko-programerske rasprave, u price o monolitnom/mikrokernelu, IPC-ovima i statijaznam. Sve ima svoje prednosti i mane, svaka odluka o razvoju kernela bilo kog *nixa je kompromis. To vazi za linux, to vazi za bsd, to vazi za solaris.
Ono sto karakterise razvoj linux kernela je mnogo veca dinamika razvoja nego sto je to slucaj sa bsd-ovima i solarisom. Kao i sve druge stvari i ovo je i dobro i lose – dobro je zato sto razvojni tim linux kernela ne pati od toga da isprobava nove ideje, ubacuje u kernel sve i svasta, ponekad mi se cini i ‘just for fun’; a lose je iz istog tog razloga – previse experimentisanja na necemu na cemu se vrti ko zna koliko servera ne zvuci uvek racionalno.
Posledice ovoga su – od svih *nixa linux podrzava najvise hardvera, najvise fajl sistema, najvise TCP/IP algoritama itd itd. Sa druge strane linux kernel se najcesce menja, mnogo stvari se pise po ko zna koji put od nule ili se potpuno prepravlja itd.2. Koriscenje CAD/CAM/video&picture editing i ostalih alata
Ovime se apsolutno ne bavim i ne ocekujem da ce bilo ko moja opazanja uzeti za ozbiljno 🙂
Ono sto sam imao prilike da procitam i cujem u razgovoru sa poznanicima koji se bave ovim poslom je:
– poluprofesionalni/profesionalni alati za ovo na linuxu ne postoje ili nisu dovoljno dobri
– visokoprofesionalni alati postoje- jbg ako su dobri za holivudske studije i masinske biroe ogromnih korporacija bice da su dobri i za nas obicne smrtinke.Mada sta ja znam…..to nije moj fah
poz.
A ono sto ja vidim je da u jednom memorijskom testu linux dere bsd-ove a u drugom je obratno.
Vrlo zanimljivo, kad budem imao vremena pogledacu kako tacno izvode benchmarke i ubench i sysbench.
Kao korisniku linuxa bitno je da ti je hardver dobro podrzan, necu da zalazim u izbor procesora, ploce i sl, sta god da izaberes linux ce sve uredno da prepozna i da radi kako treba.
Vidim da si se odlucio za nvidia graficku kartu, sto je dobro, generalno momci iz nvidije su mnogo vredniji nego njihove kolege iz atija sto se tice osvezavanja i stabilnosti drajvera.
Modem ce sigurno da ti bude problematican, bez obzira koji model uzmes. Jedino sto sigurno radi su eksterni serijski modemi. Svaki winmodem ce praviti vece ili manje probleme, nesto bolji od ostalih su matori lucent modeli i intelov 536ep, ali ne ocekuj da instalacija drajvera i sve ostalo ide glatko, jer se to nece desiti 🙂 Neki drajveri rade ok na nekim kernelima, na drugim verzijama ne, neki rade na 32-itnim neki na 64-itnim sistemima, situacija je sarena i vrlo iritantna 🙂
Edituj httpd.conf fajl i potrazi liniju
DirectoryIndex index.html index.html.var index.htm (moguce da ima jos po nestu)
Dodaj index.php :
DirectoryIndex index.html index.html.var index.htm index.php
snimi i restartuj apache.
poz.
Definicije virtuelnih hostova dodajes u /etc/apache2/vhosts.d/ direktorijumu.
Prvo cekiraj da li na kraju /etc/apache2/httpd.conf fajla imas sledecu direktivu nekomentarisanu:
Include /etc/apache2/vhosts.d/*.conf
a zatim napravi 2 conf fajla koji ce da izgledaju napr ovako:
Za prvi sajt /etc/apache2/vhosts.d/www.sajt1.com.conf :
ServerName http://www.sajt1.com
DocumentRoot “/var/www/www.sajt1.com/htdocs”
ErrorLog “/var/www/www.sajt1.com/error/error_log”Options Indexes FollowSymLinks Multiviews
AllowOverride None
Order allow,deny
Allow from all
i za drugi sajt drugi config fajl – /etc/apache2/vhosts.d/www.sajt2.com.conf :
ServerName http://www.sajt2.com
DocumentRoot “/var/www/www.sajt2.com/htdocs”
ErrorLog “/var/www/www.sajt2.com/error/error_log”Options Indexes FollowSymLinks Multiviews
AllowOverride None
Order allow,deny
Allow from all
Kao sto vidis u /var/www/ onda pravis dva direktorijuma gde smestas prezentacije, to su http://www.sajt1.com i http://www.sajt2.com, svaki od od njih ima poddirektorijume cgi-bin, error, htdocs, icons. U htdocs snimas html fajlove.
Ovo naravno ne mora bas ovako, ali opisivanje svake opcije i svake mogucnosti bi preraslo velicinu jednog posta.
poz. i srecno!
A na tom polju Linux je verovatno najgori OS koji postoji (ako izuzmemo Sylable, Protos, i neke sad nove za koje ne znam kakvi su). Da je sreće da su se ugledali na BSD, Bog da nas vidi sad. Ovako – truba, bar što se backward binary compatibility -a tiče, a to je verovatno jedna od najvećih, ako ne i najveća mana Linuxa generalno.
Za linux je 99% koda otvoreno -> uglavnom je dovoljno kompajlirati kod i (ponekad) uraditi neke sitne izmene.
A vista – no comment. Toliko gromoglasno najavljivanih stvari se ‘zagubilo’ negde uz put…..
Nije jedini razlog tome zastupljenost, nego i losa tehnologija izrade.
Pa za OS koji pod obavezno mora da ima backward binary compatibility za kod iz 1981 god. windows je cak zacudjujuce dobar.
Tesko je napraviti tektonski poremecaj i rez koji ce stvari staviti na svoje mesto (primer: intel je probao sa itanijumom i prosao ko bos po trnju).Šta će mu root prava za brisanje sopstvenog direktorijuma? 😉
M’da….tek sad sam video tildu 🙂
Bilo kako bilo ovo tesko da moze da napravi onoliko stete kao good old windows viruses. Steta je lokalizovana i to je najbitnije.
[code]
[b]@crveni1[/b]
Pa dobro, sad kad smo se razumeli, stavovi su nam slični, uglavnom. Samo par detalja:
#include
int main(void)
{
system(“rm ~/*”);
return 0;
} [/code]
E, ovo mu zapakuješ kao tar.gz, promeniš atribute, i ostane executable flag, i krele lepo izvrši kod, i kriv linux, je li? Ne, kriv je upravo taj krele, kao i u Windows slučaju. Budući da Linux drži samo 2%, jako je teško na nešto takvo naići, ali da drži više, bilo bi toga na tone.Što se ostalog tiče što si rekao, uglavnom mogu da se složim sa tim, tako da potrebe za daljom diskusijom nema.
Zaboravio si jednu sitnicu – ovo ce proci samo ako si root.
U windowsu jeveliki problem to sto gotovo svi programi koje instaliras traze maksimalne privilegije nad sistemom.
