- This topic has 103 odgovora, 31 glas, and was last updated 16 years, 4 months ranije by
.
-
Članci
-
Najgore je sto ne vidim kako bi neka veca kompanija ulozila novac i pomogla oko organizacije nekog FLOSS programa za montazu a da joj se to isplati.
Pa, retko koja veća firma pomaže FLOSS projekat zato što joj se to isplati. Tačnije, nijedna firma ne traži direktan profit od cele stvari. Kao što je poznato, najveći broj kompjutera u filmskoj industriji ne koristi ni Windows ni MacOS, već UNIX. Zato je sasvim logično da jedan Sony finansira, recimo, Cinepaint i da se taj program koristi u mainstream produkciji (Harry Potter, na primer). Radi se o sledećem. Lakše je iskeširati (nešto malo, u poređenju sa redovnim budžetom) za FLOSS projekat i koristiti rezultujući source kod za svoje projekte, nego plaćati tim programera koji će uzimati redovnu platu.
Kao što piše u jednoj od studija Evropske komisije, 60% R&D troškova je ušteđeno zahvaljujući FLOSS projektu. Dakle, reč nije o direktnom profitu, već o uštedi koja donosi povećani profit.
Ja sam ovih dana napravio pregled projekata koji će biti predstavljeni studentima na ovogodišnjem Google Summer of Code. To su moćni koncepti, i samo krasti ideju je već nešto. A tek videti to u akciji! Mainstream komercijalni poduhvati jednostavno više ne moraju da izmišljaju toplu vodu, zahvaljujući FLOSS projektima. To je glavna vrednost.
Što se tiče trenutnog stanja… pa, neki aspekti, naravno, nisu doterani (ili čak funkcionalni). To je naročito tačno za film i video, u kojem je razvoj tek počeo. Grafika, na moju sreću, već neko vreme napreduje ustaljenim tempom, pa će to valjda da se desi i sa videom. Razvoj alata za grafiku sam dobro procenio (kada sam pre godinu dana rekao: “Evo, za godinu dana ću moći na Linux”), i sada već može (mada nije udobno) da se radi. Film će verovatno da se razvije u narednom periodu, pa vredi pratiti zbivanja.
Pre nekih 6 god kada sam pocinjao da se bavim poslom kojim se bavim danas (networking) linux se vidjao veoma retko van univerzitetskih racunarskih centara. U to vreme sam se uglavnom patio sa MS serverima a za svoju dusu sam bio instalirao linux server gde sam kolegama pokazivao i dokazivao da moze drugacije i bolje.
Danas? Bavim se istim poslom s’tim da sada negde u zapecku chuchi win 2003 server (eto tek toliko da, ako bas moram, nesto probam i/ili se podsetim kako se to radi kod MS-a). Sve u svemu – 99% svog radnog vremena se bavim linuxom.
Isto tako u to vreme nije postojalo ni jedno meni poznato mesto gde su ljudi koristili linux za manje-vise svakodnevne kancelarijske poslove – citanje mailova, surf, slusanje muzike, kucanje i stampanje. Nista previse komplikovano, uglavnom operacije koje radi porosecna sekretarica u maloj/srednjoj firmi.
I tu su se stvari promenile – istina je da ne znam mnogo firmica koje su se odlucile za linux desktop masine, ali ih ima.
Dakle – da, koristim linux profesionalno, odavno vise nemam windows na svojoj kancelarijskoj masini.
Btw zapale su mi za oko neke prilicno pausalne tvrdnje u ovom thread-u:
1. linux je ‘kupusara”, unix je prava stvar.
Rekao bih da je termin UNIX vrlo sirok pojam – UNIX su i vec prezaljeni IRIX i HP-UX pd kojih su maticne kompanije odustale i sad svoje servere/radne stanice prodaju sa instaliranim linuxom.
Ukoliko se termin ‘kupusara’ odnosi na nacin razvijanja linuxa odnosno na to da postoji bezbroj ljudi koji rade na razvoju bezbroj projekata, onda ni sve BSD varijante kao ni Solaris nisu nista manje ‘raskupusani’.
Dovoljno je samo letimicno pregledati listu programa/daemona linux/bsd/solaris servera/radnih stanica i sve ce biti jasno.‘Kupusara’ se takodje moze odnositi i na sam linux odnosno kernel – ovde se vec zalazi u filozofsko-programerske rasprave, u price o monolitnom/mikrokernelu, IPC-ovima i statijaznam. Sve ima svoje prednosti i mane, svaka odluka o razvoju kernela bilo kog *nixa je kompromis. To vazi za linux, to vazi za bsd, to vazi za solaris.
Ono sto karakterise razvoj linux kernela je mnogo veca dinamika razvoja nego sto je to slucaj sa bsd-ovima i solarisom. Kao i sve druge stvari i ovo je i dobro i lose – dobro je zato sto razvojni tim linux kernela ne pati od toga da isprobava nove ideje, ubacuje u kernel sve i svasta, ponekad mi se cini i ‘just for fun’; a lose je iz istog tog razloga – previse experimentisanja na necemu na cemu se vrti ko zna koliko servera ne zvuci uvek racionalno.
Posledice ovoga su – od svih *nixa linux podrzava najvise hardvera, najvise fajl sistema, najvise TCP/IP algoritama itd itd. Sa druge strane linux kernel se najcesce menja, mnogo stvari se pise po ko zna koji put od nule ili se potpuno prepravlja itd.2. Koriscenje CAD/CAM/video&picture editing i ostalih alata
Ovime se apsolutno ne bavim i ne ocekujem da ce bilo ko moja opazanja uzeti za ozbiljno 🙂
Ono sto sam imao prilike da procitam i cujem u razgovoru sa poznanicima koji se bave ovim poslom je:
– poluprofesionalni/profesionalni alati za ovo na linuxu ne postoje ili nisu dovoljno dobri
– visokoprofesionalni alati postoje- jbg ako su dobri za holivudske studije i masinske biroe ogromnih korporacija bice da su dobri i za nas obicne smrtinke.Mada sta ja znam…..to nije moj fah
poz.
Ja sam pre mesec dana definitivno odlucio da na poslu predjem na Linux, posto od kad radim u firmi “Malimekani” mi pravi haos bio online ili ne.Na svu srecu moje “profesionalno”koriscenje se za sada svodi na office, mail, surf.
Izbor je pao na PClinux 2007, (necete verovati zbog MPlayera koji dolazi uz sistem), iako moj prvi susret sa linuxom ’99-te -2000-te je bio SuSE,koji mi je i danas neznam zasto drag. I tako sam krenuo u test instaliranje raznih distroa, pa instaliraj driver za grafiku iz konzole,(init 3 neradi >:(), pa sinhronizuj mailove sa KMail-om, digni VMware,pa Xammp,
naravno ovo vam sve izgleda smesno ali nemozete da verujete koliko sam zavrzlama imao i koliko distroa promenio dok nisam sve podesio(naravno uz malu pomoc prijatelja i to telefonom, nista ono kao na Win-u,”tu mi je neki ortak, sredjuje mi komp”)Ono sto je meni bitno je da sam se potrudio oko svega toga.Sve je stvar odluke, a ja sam odlucio da cu da probam da podesim Linux da mogu da radim sve sto sam radio na Winu,osim software koji su vezani za posao,a koje firma za koju radim pravi samo za Win.(i sad zbog tih par utility-a da moram da koristim Win) ,e pa nevise.Neznam verovatno ce vremenom prohtevi krenuti da rastu, pa cu mozda biti u problemu kao ljudi kojima su PS,ili Premier nezamenjivi do tada uzivancija.Ja sam pre mesec dana definitivno odlucio da na poslu predjem na Linux
…
Izbor je pao na PClinux 2007, (necete verovati zbog MPlayera koji dolazi uz sistem)Koja to firma dozvoljava da radnici sami odlucuju koja ce softverska resenja da koriste? U ovom slucaju, da sami biraju koji ce sistem da koriste, pa jos i da ga instaliraju? 🙂
Nigde nisi rekao da jeste tako, ali zasto imam osecaj da jeste? 🙂
Cetiri strane flame-a o gimpu i photoshop-u, uzas! Nijedna rec o programiranju! Zar niko ovde ne koristi Linux za profesionalno programiranje?! Ja ga koristim vec nekih godinu-godinu i po. I alate koje koristim su svi odreda GNU/GPL: gcc, gdb, vi.
Pa bzvz. Umesto da pisemo o svojim iskustvima u oblasti xyz, gde pokusavamo, ili vec profesionalno koristimo Linux, svi se nesto uhvatili gimpa i photoshopa, kao da je to jedina primena racunara. Doduse, bilo je par postova o CAD/CAM-u, pa nekoj 3D animaciji, ali opet sve u istom stilu.
Sta programiras?
Pa uglavnom neke stvari za embedded sisteme, znaci C i asembler 99%, ostatak se odnosi na sve i svasta, C++, bash scripte, tcl, perl,… Nesto sam cak radio i sa html-om, naravno rucno.
Jel se isplati to raditi,kakva je kinta ,ili Ti to radis iz hobija?
Forum ‘Softver’ je zaključan za nove teme i odgovore.