Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
[quote=”Oko_sa_Bagdale”]
A zasto bi iko poredio Debian sa Fedorom?Lepo je covek ovde[/url] objasnio…
[/quote]
Ama sine znam ja to. Poenta je da je Fedora cutting edge testing distro za RedHat a Debian je najpopularnija i
jedna od najstabilnijih besplatnih verzija Linux-a. Mozda Debian unstable i Fedora mogu da se porede?
Tu verujem da ce Debian unstable biti stabilniji od Fedore.Još jedan glas za [b]Debiana[/b]. Meni OpenSUSE (za razliku od [b]SUSE[/b]), i Fedora (za razliku od [b]RedHat[/b]-a), ne odišu baš nekom stabilnošću.
A zasto bi iko poredio Debian sa Fedorom? Koliko su mene ucili u skoli CentOS i Scientific Linux su
open source verzije RedHat. Ja licno Linux izbegavam ali po mom licnom iskustvu RedHat je 10 puta stabilniji
od Debiana. Drugo 90% komercijalnog software-a zbog koga ljudi upotrebljavaju Linux (recimo Oracle DB) je
certified na RedHat-u.tools –> DVD+-RW
a koja je razlika između format i erase 😀
tad mu se stavi na nulu sadržaj i eventualno ponovo upisuje media booktype ???k3b 1.0.5
Ti se salis?
Formatiranje je kreiranje potpuno nove fail system strukture. Recimo da imas
floppy disk. Oni se obicno prodaju formatirani u FAT fajl sistemu. Brisanjem ti samo
unistavas sadrzaj koji si dopisivao ali ne menjas vrstu fajl sistema. Sta je formatiranje.
To je kreiranje novih disk labels i kreiranje novog fajl sistema. Recimo ja koristim floppy diskove
koji imaju ufs fajl sistem na sebi da zabelizim mtree strukturu HDD i tako imam referencu sa
kojom cu biti u stanju da vidim ako je neko pokusavao da dira fajlove sa HDD u mom odsustvu.Dosta ljudi koji kupe USB sticks koji se takodje prodaju preformatirani sa FAT ih isformatiraju
u nesto drugo da bi mogli da instaliraju na njima novi operativni sistem.Sto se DVD-ija tice izbor ocigledno nije veliki. Mozes da imas cd9660 ili UDF file sistem koji
je backword compatible with cd9660 ali postoje situacije u kojima je pozeljno pre-formatirati
DVD.Druga stvar koja će da nas sada snađe na Gnomu je Vebkit.
Zaista ne znam kako je WebKit odradjen na Gnom-u ali mogu ti reci da Midori 1.7 sa najnovijim WebKit-om ubija koliko je dobar i brz (bar na OpenBSD-iju). Midori-iju i WebKit ce trebati jos malo peglanja ali ja ocekujem do 1 Novembra kada izlazi OpenBSD 4.6 da Midori bude vise manje istog nivoa upotrebljivosti
kao Firefox(Gecko), Opera(Presto), ili Konqueror(KHTML engine).Sto se sigurnosti tice WebKit je jos uvek daleko nesigurniji od predhodne tri masine. Ja licno najvise poverenja imam Presto mada Gecko nije los ali na nekom od jednostavnijih browser-a kao sto je Galeon ili kazehakase.
Takodje je vrlo jednostavno dodati podatke na vec postojci DVD+RW disk koji ima praznog prostora.
[code]
growisofs -M /dev/dvd -R /mydata
[/code]Šta je bolje ALSA ili OSS, da li nam treba PulseAudio i još ponešto. Preporuka. 😉
Pa ako cemo posteno da pricamo SUN’s audio je bolji i od OSS i od ALSE 😉 ali to verovatno nije
ono sti bilo ko iz BSD ili Linux kampa zeleo da cuje. No da se vratimo temi. U ovom trenutku
nebitno je dali je bolji OSS, ALSA, Pulse Audio ili 7 drugih nedovrsenih implementacija zvuka
za Linux. Ono sto je bitno je da se Linux komuna saglasi o jednom resenju i i usresredi svoju
aktivnost ka fiksiranju istog. Bolje je imati jedno kompletno resenje nego 10 dobrih ideja.Kao neko ko ima malo iskustva sa citanje koda za audio mogu reci da je OSS puno jednostavnije tehnicko resenje od ALSE. Razlozi za prelazak na ALSU su bili pogresni i vise manje politicke prirode. Takodje je smesno da se OSS identifikuje sa BSD-ijima iz razloga da je OSS originalno pisan za Linux pa tek kasnije portovan na BSD. Za razliku od Linux-a, BSD komuna je ostala verna OSS-u i nikada se nije susrela sa problemima sa kojima se susrece Linux.
Radi istine treba istaci da OSSv4 nije u realnosti slobodan software zato sto je dosta drajvera razvijeno pod
NDA klauzulama. Sa te strane ja kapiram ljude koji forsiraju ALSU. Takodje radi istine treba reci da OSSv4 nije portovana na OpenBSD i NetBSD bas iz tog razloga i da su zvucni sistemi u ova dva operativna sistema
samo bazirani na originalnom OSS kodu ali su potpuno nezavisne implementacije. Ova dva operativna sistema imaju veoma jasno definisane ciljeve sto se audio tice. To je podrska sa prilican ali limitiran broj
jeftinih audio karti kao i podrska za mali broj kvalitetnih profesionalnih audio karti i uredjaja.
Linux je po tom pitanju veoma drugaciji jer zeli da se takmici sa Windows-om u raznovrsnosti hardware koji podrzava. Nazalost to ima cenu.FreeBSD ima svoju posebnu implementcaiju OSS-a koja dozivljava preporod ali je i OSSv4 portovan na FreeBSD. Mislim da je to verovatno najprihvatljivije resenje za Linux da nastaviti agresivno da razvija ALSU a podrzavati portu OSS na Linux. Takodje sobzirom da znam stavove OSS developera o ALSA emulaciji ako je ista pozeljna onda kod mora da dodje iz Linux komune.
Na kraju bilo bi dobro da se malo smanji sa PR glupostima ALSA vs OSS koje duze vremena dolaze iz Linux
kampa i pragmaticno pristupi implementaciji zvuka na Linux-u bez pokusaja da se neistomisljenici lincuju.Od juče ne mogu da pristupim dotfiles.org,da li ne radi ili meni nešto nije u redu sa netom.Drugi sajtovi se bez problema učitavaju
site is down vec nekoliko dana. Mislim da sam pricao cak i sa nekim ko poznaje vlasnika
servera i kaze da im nekih ozbiljnih problema.Da, istina je da se libburnia biblioteke ne mogu kompajlirati na nicem drugom osim FreeBSDu i Linuxu. Polako samo, malo nas je …. raditi ce ne samo na svim inačicama BSDa vec i na Windowsima.
Btw. postoji nekoliko problema:
a) Dostupne genericke specifikacije su cesto cudne i kontradiktorne
b) Rainbow knjige su malo preskupe, ukoliko ih se uopce moze nabaviti
c) Nepostivanje generickih specifikacija od strane proizvodjaca optickih uredjajaUkoliko se uredjaj moze kupiti, trece nije toliki problem. Drugo je problem jer se nema novaca 🙂 A prvo se rijesi testiranjem, iskustvom i slicno 😉
Sve ja to kapiram care. Nema tu nista lose. Samo napred. Portabilnost sam pomenuo namerno jer cete tako dobiti puno siru bazu iskusnijih Unix korisnika od kojih cete imati vajde sto se testiranja tice. Evo dobrovoljno se prijavljujem da pokusam da kompajliram libburnia-ju na OpenBSD-ije i napravim portu.
Ono sto ja smatram da je greska u Linux komuni da dosta cesto nesto iskodirate i umesto da to cistite od bagova vi opet pocinjete nesto od pocetka. Tipican primer vam je audio i fajl sistemi. Niti vam treba 10 audio sistema niti vam treba 30 fajl sistema. Ili se vracajte na OSS ili cistite ALSU od bagova. Nije bitno da nije savrsena. Nista nece biti savrseno ako samo ljudi pocinju stvari od pocetka umesto da testiraju i ciste kod.
[quote]
U medjvremenu su Debijanovci odlucili da pokusaju da forkuju cdrtools zato sto upstream nije j***o 2% njihove Linux specific patches za cdrtools. Kao rezultat incidenta cdrtools su sada licensirani pod Sun-ovom CDDL a vecina Linux distribucija koristi Debijanovu GPL verziju cdrtools koja nikad nije ni radila kako treba.Netocno. Schilly je napisao svoj build system koji je licenciran pod CCDL licencom, a Debian legal team smatra da se GPL i CCDL ne mogu mijesati. Vecina Linux distribucija koristi Debianov fork nazvan cdrkit, da, i takodjer je tocno da taj fork nije odrzavan i ne preporuca se njegovo koristenje.
[/quote]Sta je netacno? I sam kazes da vecina Linux distribucija koristi Debijanov fork poznat pod imenom cdrkit. Sto se samih dogadjaja tice koji su doveli do toga ovo je Schilly-ijeva verzija.
http://cdrecord.berlios.de/private/linux-dist.html
Nemam razloga da mu ne verujem da su Debijanovici bili bezobrazni. Sa druge strane nisam pasao travu
da verujem SUN-ovim advokatima da je CDDL free license kolko god da mi je GPL antipaticna.[quote]Xfbutn je posebna jos tuznija prica ali da ne gusim.
Slusam? Zasto? Nisam vidio nijedan bug report od tebe na trackeru ili poruku na mailing listi. Ako se varam,
unaprijed se ispricavam.[/quote]
Iz prostog razloga sto se libburnia ne kompajlira na OpenBSD-iju, zapravo ne kompajlira se ni na jednom Unix-u ili Unix like systemu sem Linux-a i FreeBSD-ija. Schilly-ijev cdrtools se portovane na sve zive i mrtve Unix-e koliko je meni poznato.
Cuj ja jako postujem to sto si seo i pokusao da resis probleme kodiranjem. Takodje jako cenim to ta si svoj rad poklonio Linux komuni taman da mi koji koristimo Unix nismo videli nikakve vajde od toga. Ova politicka diskusija je besmislena a pocela je time sto je neko poceo da gusi o Nero i o saradnji Nero developera sa proizvodjacima hardware-a. Ja sam upao u diskusiju negirajuci ispravnost takvog pristupa (NDA+ binary bloobs) i opasnost koji on nosi celoj Open Source komuni. Takodje je izneto niz netacnih tvrdnji da su K3b i Brasero (cdrtools, dvd+rw-tools) neupotrebljivi ili inferiorni u odnosu na komercijani proizvod. Ja 99% vremena koristim cdio (CD burning) koji je u bazi OpenBSD-ija i growisofs (dvd+rw-tools) za DVDs ali ono 20-30 diskova koliko sam ja u mom zivotu izrezao na Linux-ima izaslo je bez greske. Mislim da to treba da shvatis kao kompliment a ne kako napad na svoj rad.
Znaci po toj logici Nvidia pravi lose graficke kartice jer jos uvek nije dala specifikacije za svoje cipove?
Kakve veze ima OpenBSD sa NVidiom? Drajveri za video karte su u X window system-u. X window system nije deo operativnog sistema. Usrani cg drajver je deo Linux kernel-a. Uprkos tome 99% ljudi koji koriste Linux nemaju nikakvih problema sa K3b, Gnomebaker ili bili kojom drugom aplikacijom koja se koristi za rezanje diskova i nemaju potrebe da kupuju Nero ili sta vec drugo prodajes.
Ne sekiraj se vise, sevam zauvek.
Pozdrav svima
OKOP.S. “It is better to remain silent and be thought a fool than to speak out and remove all doubt.”
