Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Potpisujem sve što si napisao, samo postoji jedna začkoljica: ako uopšte zastaneš da se zapitaš koji bi izraz bio intuitivan, možeš biti siguran da takav [i]ne postoji[/i] 🙂
Da, ali tu smo prevideli činjenicu da je reč “intuitivan” ukorenjen u savremenom srpskom jeziku i ne traži alternativu (kao i ova reč, na primer) u korenima našeg jezika.
Totalno subjektivno i stvar navike. Razmisli prosto: ako je očigledno nejasno, rogobatno i postoji bolje rešenje, zašto su onda mnogi prevodioci tako izabrali? Pored što ih ima po KDEu, eno i Gnom je pun „postavki“, npr.
Bitno je uzeti u obzir činjenicu da se profil ljudi koji *prevode* KDE razlikuje od profila *krajnjeg korisnika* koji nikada neće ni pomisliti da prevodi bilo šta, a kamo li interfejs. Dakle, to što je softver pun “postavki” može biti samo problem imitacije ili nedovoljnog razumevanja krajnjih korisnika. Zato sam i rekao da “šta ljudima ima smisla to ne zavisi od nas, već od njihovog iskustva”. Barem ne na kratke staze. Ako želimo brzo usvajanje srpskog prevoda, moramo se prilagoditi krajnjim korisnicima, a ne sopstvenim navimaka ili navikama drugih prevodilaca. Uostalom, tako je inače sa jezikom. Nekome koje stalo do gramatičke ispravnosti teksta, biće teško da čita, recimo, članke u većini novina, dok će čitaoci često onanisati nad glupostima koje tamo vide. To je sve stvar “navika”. Ali čak i da ne silazimo toliko nisko da se prilagođavamo gluposti većine ljudi, još uvek imamo dosta prostora za manevrisanje.
Praktično je vrlo nezahvalno odlučivati između rešenja koje mogu biti ravnopravni sinonimi. Međutim, ono što nije tako teško, to je upotrebiti nekoliko načina za eliminaciju mogućih izbora:
– koje se rešenje neće sukobiti sa nekim drugim engleskim izrazom (uvesti dvosmislenost)?
– da li se engleski izraz koristi na više načina (imenica, glagol, pridev), i koliko koje rešenje to može podržati?
– koje rešenje je najmanje natovareno drugim značenjima?
– koje rešenje je kraće (posebno jedna mesto dve reči)?
– koje rešenje se možda već odavno upotrebljava u drugim granama tehnike, u analognom kontekstu?
Iznenađujuće je kako se lako mogu odbaciti mnoga rešenja kada se propuste kroz ovakav filter.
Konkretno na primeru “postavki”, ja ne vidim uopšte problem u filterima kroz koje su propuštene sve mogućnosti, već u inerciji prevodilaca (bez uvrede, ovo nije ništa lično). Taj problem sa video i u štampanoj literaturi, a provlači se i kroz prevode interfejsa. Naravno, “postavka” je još i ok. Ja sam viđao u knjigama primere da pukneš od smeha. 😀
Postoje situacije, slažem se, kada je nemoguće odabrati reči koje će biti dovoljno jasne od samog početka. Na primer, “transparency flattening”. Ljudi se često zakače za reč “flatten” zato što misle da znaju šta je “transparency”. Međutim, ako uzmemo u obzir ceo kontekst u kome se koristi taj izraz, dolazimo do zaključka da ni prva reč nema odgovarajuću srpsku reč. Sa kontekstom u vidu, ja sam, na primer, rešio da se uopšte ne bakćem bukvalnim prevodom tog izraza, već sam iz konteksta u kome se izraz javlja, skovao “ubijanje providnosti”. To je bilo dovoljno jasno čitaocima i izraz je bio relativno lako prihvaćen (bez “jezičkog otopra”). Da li prevod dobar? Možda i nije sa jezičkog stanovišta, ali je poslužio svrsi veoma dobro — preneo je smisao originala. To je, mislim, suština prevoda.
Ono što sam svim ovim hteo da kažem je, ukratko, da termini ne treba da sile ljude da ih uče napamet, već da se zbog logike konteksta (ili mesta) ma kojem se javljaju, brzo “progutaju i svare”. Nekad je to nemoguće, slažem se, ali ako je moguće, onda ne treba izmišljati nove reči ili koristiti izraze koji ne asociraju ninašta samo da bi se jezički (tačnije, sistemski) bio korektan.
nije pitanje sta ko nudi i sta bi hteo da uvede, vec sta je drzavi potrebno. s pozicije prodavca uvalio bi i sta treba i sta ne treba.e-vladom (upravljanjem) obuhvataju se zakonodoavna i izvrsna vlast, administracija, vladine agencije i povecava transparentnost (ma sta to znacilo) … ja nisam video da je objavljena platforma iliti spisak zelja razvoja srpske e-vlade, samo se govori o povecanju efikasnosti i kako svi oko nas imaju e-vladu a mi ne.
vlada treba da definise koje usluge zeli da pruza, postoje sledece opcije:
1. vlada > gradjani
2. vlada > privreda
3. vlada > zaposleni u administraciji
4. vlada > vladakad se bude znalo sta vlada hoce tek onda moze da se predstavi alternativa, bez “mikrosoftofobije”.
a kako ide m$ kampanja, evo primera:
sinoc je u sred udarnog dnevnika rts-a objavljena vest o izlasku viste uz snimke performansa, bila gejtsa, fabrike u kojoj se proizvode diskovi sa vistom i izjavom da je glavni deo posla na aeru odradila m$ ekipa u srbiji. nekoliko vrednih minuta u pravo vreme.
doduse pogledao sam i jedan kriticki prilog (pusten je u vreme sapunica, pa sumnjam da je imao uticaja). pre koju nedelju u vreme haranja nekog crva, novinar je ukazivao na losu bezbednost xp-a upozoravao na potrebu za dodatnom zastitom itd. sve te informacije je pokupio od njihovog administratora koji je na kraju preporucio linux.
tuzno je to sto je linux spomenut na kraju priloga bez ikakvog predstavljanja, tiho i stidljivo, kao i izvor informacija.pitanje nevezano za temu:
da li ce rezultat glasanja odrediti da li ces postaviti galeriju radova na tvom e-zinu?Aj’ redom.
Kao prvo, bitno je šta nudi MS. Iz dva razloga. Prvo, očigledno je, pošto je MS odabran, mora postojati neki kriterijum (mislim, trebalo bi). Taj kriterijum mora biti javno objavljen. To je jedan od naših zahteva. Drugi razlog je onaj zbog koga ovde dižemo prašinu. Šta to MS nudi što ne može FLOSS ili neki drugi komercijalni implementator?
Inače, čitao sam još malo o eGov implementacijama, ali još uvek ne mogu da nađem konkretne primere implementacije FLOSS-a. Ali zvuči da je više nego izvodljivo.
U suštini, eGov se svodi na mehanizme za masovno prikupljanje i obradu podataka i pružanje usluga. Dakle, sve ono što mi završavamo na šalterima, samo on-line. Drugi problem je taj što nemaju svi Internet. Dakle, tu mora da se interveniše postavljanjem jednostavnih konzola za pristup na javnim lokacijama i šta sve ne (to je neka druga faza koja je opciona).
Prema tome, očigledno je da FLOSS može tu da odigra savršenu ulogu. Tu se čak može već reći da konkretnih implementacija baziranih na FLOSS-u može biti bezbroj i da to sve zavisi od 1. konkretnih potreba i 2. mašte implementatora. Još jedna prednost FLOSS-a je što je izvorni kod otvoren pa se mogu regrutovati programeri iz Srbije da pomognu pri implementaciji. To bi bila odlična investicija za državu.
Što se tiče izjave, predlažem da se napravi minijaturni sajtić, koji će sakupljati e-potpise. To bi dakle bilo javno pismo/peticija. Što se konkretnog pisanja tiče, meni su potrebni podaci o tome kako MS inače implementira eGov rešenja (znači da li ima primera iz prošlosti i kakvi su). Drugo, treba analizirati OSS rešenja. Mislim da bi možda FSF mogao da nam pomogne oko ovoga. Šta kažete da ih kontaktiram? Zvanični stav NVOa, molim vas.
A sad, što se tiče OT u vezi sa web galerijom: pog PM i imaš e-mail formular na sajtu pa može i e-mail (tako mi je lakše).
[quote][…] Verovatno ima jos takvih izraza koji mogu biti manje intuitivni ljudima operisanim od kompova (pa i od engleskog jezika) i PMSM na to treba obratiti paznju.
Moram ovde u digresiju. Prvo, misliš li da su engleski izrazi intuitivni englezima operisanim od kompova? Drugo, misliš li da se prevod treba praviti za ljude operisane od kompova? Ja bih na oba rekao — ne 🙂
[/quote]Iz ličnog iskustva, ljudi brže prihvataju pojmove koji imaju smisla. A šta ljudima ima smisla to ne zavisi od nas, već od njihovog iskustva. Drugo, engleski jezik je na računarima dosledan, a to iz prostog razloga što se koristi dugo. Srpski jezik je, s druge strane, veoma skoro počeo da se koristi i samim tim ima mnogo nedoslednosti i teško je pratiti različite interfejse. Jednostavno, stvaraju se “loše navike”. Taj deo treba uskladiti, da bi ljudi mogli da se naviknu. Upotreba intuitivnih izraza je samo katalizator za stvaranje te navike.
Da navedem primer, kad smo već kod toga… Recimo “postavke”. Mnogi će se odmah zapitati šta tu treba da “postave”. To je malo čudan izraz čak i za mene. Pomalo bode oči, da tako kažem. S druge strane, mnogi su svesni da se tu neke stvari mogu “podesiti”. Zbog toga je bolje reći “podešavanje”. Ili “prilagoditi”, “izmeniti”. Dakle, mnogo konkretnije. Tu čak nedoslednost nije bitna prepreka dokle god se iz konteksta može zaključiti šta se “podešava”, “prilagođava” ili “menja”. Primer: Desktop preferences >> Menjaj radnu površinu ili Prilagodi radnu površinu. System settings >> Podešavanje sistema ili Sistemska podešavanja (prvi je, čini mi se bolje rešenje, zato što je tu jasno da ko koga podešava).
Sad samo pričam napamet pošto sam na poslu.
Pa naravno da se salim 😀
Nego ajd nek neko sastavi saopstenje za javnost ko ima talenta za to naravno i da delamo u pravom smeruJa mogu da *napišem* saopštenje (u smislu konkretne formulacije), ali nemam dovoljno tehničkog znanja iz te oblasti (a i mnogih drugih, hihi). Prvo bi mi trebao neki uvid u to šta sve MS nudi u paketu (ako iko zna) i, naravno, kakve alternative postoje. A dodatni prob je i u tome što Đelić nije izjavio ništa konkretno… osim što je dobio Vistu.
Dakle, naš prvi cilj je, logično, da pitamo, brate, šta čovek uopšte planira da uvede…. tako bar mislim.
Ufuf, opet nisam obrazložio… Taj prvi cilj mora da se sprovede iz prostog razloga, što bi nas u suprotnom proglasili za Microfobe, a to nam nije cilj… zar ne?
Vreme je da se krene sa necim konkretnim.
Dajte da napisemo preliminarno saopstenje u kome cemo skrenuti paznju javnosti i vladajucim strukturama na alternative prilikom uvodjenja e-gov-a.
Ako budemo cekali da Bili dodje u BG mozda ce vec biti kasno. Ovako, izdamo saopstenje, bez nekih konkretnih predloga (jerbo nemamo argumenata), pa period do dolaska i konkretizacije dogovora sa M$-om provedemo u istrazivanju i pravljenju nacrta e-gov-a na bazi OSS-a.
Predlazem da neko ko ima smisla i volje, sacini nacrt i postavi novu temu u kojoj cemo davati amandmane na text dok ne dodjemo do konacnog izgleda.PMSM, svaki trenutak je dobar trenutak, s obzirom da je jesen u pitanju. Nema potrebe žuriti, ako sam dobro razumeo prvobitni članak.
Verovatno bi u prvom saopštenju trebalo tražiti argumentaciju izbora MS-a. To bi nam dalo i više vremena da se organizujemo (a za to nam uvek treba više vremena >:D). Zatim treba dati odgovore na argumente i povremeno ubacivati reči kao što su “rasprodaja mozgova” ili “nekompetentnost administracije”. :biggrin: Ali ozbiljno. Naša saopštenja treba da budu i pomalo prljava da bi se prosečni građani zainteresovali. Uostalom, tu neće biti ni reči neistine. Saopštenja treba da budu dvojaka: kao zvanično pismo upućeno direktno relevantnim članovima državne uprave, i kao peticija na Internetu (ili na ulicama). Možda bismo mogli i letke da delimo?
1. Kako smo od rasprave na temu sta treba ciniti po pitanju toga da M$ bude nosilac e-gov-a u Srbiji dosli do licnih prepucavanja i politike?
Da ponovim: ovo jeste politika. Ako nećete da se bavite politikom, doviđenja. Da se radi samo o softveru, ne bi se ni pomenuo političar (kao Đelić, na primer). Uostalom, ako se bavimo pitanjem državne organizacije (a implementacija eGov-a i jeste pitanje državne organizacije, ili administracije, kako god) onda se bavite i politikom. Ali to ne znači da je politika=tračarenje o stranačkim funkcionerima. To je nešto čime se bavi štampa. Mi se bavimo politikom u užem smislu: u smislu načina na koji funkcioniše država i njenog odnosa sa građanima.
A što se tiče ličnih prepucavanja, to je stvarno neprimereno.
Sporazum sa MS-om je potpisan zato sto su bili podmazni pravi ljudi na pravom mestu…
Mislite da je neko izvodio studiju o izvodljivosti ili oformio tim eksperata koji ce dati prognozu?
Malo sutra….Naravno da je tako. U tome je i poenta RFC-a. Nećemo ni postavljati pitanja na koje ne znamo odgovore. U čemu bi onda bila poenta? ???
Fora je da se traži javno saopštenje u kome će Đelić pokušati da na onaj ili ovaj način izvrda i “dokaže” kako je tu bilo nekakvih ispitivanja. Čak i da uspe da “dokaže” mi znamo da to ne može biti ništa ozbiljno, pošto je krajnji ishod bio MS. Mada, opet, moraćemo i mi da uradimo barem neku studiju ako želimo da damo kontra-argumente. Bar da se obrazujemo dovoljno da razumemo složenost problema.
I, da, malo prelistajte dokumente koje sam dao u prethodnom postu.
1. Kako smo od rasprave na temu sta treba ciniti po pitanju toga da M$ bude nosilac e-gov-a u Srbiji dosli do licnih prepucavanja i politike?
Da ponovim: ovo jeste politika. Ako necete da se bavite politikom, dovidjenja. Da se radi samo o softveru, ne bi se ni pomenuo političar (kao Đelić, na primer). A što se tiče ličnih prepucavanja, to je stvarno neprimereno.
Sporazum sa MS-om je potpisan zato sto su bili podmazni pravi ljudi na pravom mestu…
Mislite da je neko izvodio studiju o izvodljivosti ili oformio tim eksperata koji ce dati prognozu?
Malo sutra….Naravno da je tako. U tome je i poenta RFC-a. Nećemo ni postavljati pitanja na koje ne znamo odgovore. U čemu bi onda bila poenta? ??? Mislim da imaš došta još da čitaš, čoveče. Baci pog na tutorial za dezinformaciju… beše negde na netu. Odlično štivo. Ako nađem link, dobaciću ti.
Fora je da se traži javno saopštenje u kome će Đelić pokušati da na onaj ili ovaj način izvrda i “dokaže” kako je tu bilo nekakvih ispitivanja. Čak i da uspe da “dokaže” mi znamo da to ne može biti ništa ozbiljno, pošto je krajnji ishod bio MS. Mada, opet, moraćemo i mi da uradimo barem neku studiju ako želimo da damo kontra-argumente. Bar da se obrazujemo dovoljno da razumemo složenost problema.
Bacite pog na PDFove koje sam gore okačio. O0
Mislim da je ipak krivac za nekapiranje jezika u LC_ALL zapravo u promenljivoj LANG.
Ma, naravno, to nije isključeno. Ja samo kažem da može biti *i* LC_CTYPE… To se meni bar dešavalo, pošto koristim sistem za unos japanskog teksta koji se oslanja na tu promenljivu, pa mi se onda neki programi pretvore u Japance. 😮
Između ostalog, ako uopšte budemo pravili zvanično saopštenje kao NVO, mislim da bismo to morali uraditi kao zahtev za komentarom (RFC):
1. Da li će eGoverment koji planira Đelić moći da koriste svi korisnici računara bez diskriminacije? (Dakle, da li ćemo i mi Linuxovci moći da ga koristimo?)
2. Da li će Đelićev eGovernment moći da garantuje pristojan nivo privatnosti i sigurnosti podataka? Da li se to testira negde i kako?
3. Kakav će društveni uticaj imati uvođenje eGovernmenta na društvo u Srbiji? Da li postoje rešenja sa boljim ekonomsko-socijalnim uticajem?Recently, the Japanese government did several experiments for Open Source adoption in institutions such as elementary schools or public organizations. The government also studies possible legal problems regarding software licensing or patents, and tries to nurture OSS developers. These movements are consistent with the goal of promoting free competition. On the contrary, the ideas like the CJK governments develop a common GNU/Linux distro by themselves, or endorse a particular distro, does not contribute to stimulate competition. The Japanese government surely does not want to rear yet another monopoly, this time not by Microsoft, but by a particular GNU/Linux distro. Simply put, what Japanese government really needs is a vendor-neutral distro.
4. Kakav je uticaj eGovernmeta koji planira Đelić na državni budžet i da li postoje dokazi da je to najekonomičniji plan u ovom trenutku?
Hmm… toliko od mene za sada. Odo da čitam malo PDFove.
A da…
5. Da li Đelić ima konkretne planove za eGovernment, ili te planove treba da osmisli Microsoft?
6. Da li su u razvoju planova konsultovani svi relevantni činioci (Fakulteti, instituti) i da li je izveštaj takvog planiranja dostupan javnosti?Da li imamo pravnika koji će prevesti GPL i ostale licence na srpski? Čini mi se da je i to veoma bitno…
