- This topic has 76 odgovora, 10 glasova, and was last updated 17 years, 7 months ranije by
.
-
Članci
-
Heh, Časlave, lepo je to što se posao povećava (da ne kažem “širi”). […]
Uf, opet teške reči — digne mi se kosa na glavi kad pomislim na „širenje posla“ 🙂 Nego…
[…] No, valjalo bi da se prvo napišu pravilnici za prevodioce i da se oni utegnu pre no što se krene sa gradnjom.
Upravo. Već krajem 2003., kako smo dovršili tadašnji 3.1, postalo je jasno koji sve tehničko-podupirački činioci nedostaju da bi prevodi bili usklađeniji, a prevođenje efikasnije. Negde od prošlog leta polako izvodim mehanizme koji samo treba da ostvare te zamisli; nikako da prošire posao, već upravo da ga umanje. Samo što nisam dovršio… 🙂
Što se ijekavskog tiče, tu je naravno potreban bar jedan ijekavac (preko dva ne bi ni trebalo), ali osim toga, takođe nije u pitanju nikakvo proširenje posla. Na uvođenje ijekavskog može se gledati na dva načina: kao na dodavanje nove linije prevoda, ili kao na otklanjanje defekta ovog postojećeg. Mnogi bi rekli da je prvo gledište normalnije (svakako manje strogo), ali se meni sve više dopada ovo drugo: prevod koji ne odražava standard srpskog — dva narečja, dva pisma — defektan je i treba ga popraviti. Međutim, ovo nije filozofska igra rečima, već izbor koji utiče na način pristupa problemu. Tako, kad kažem da sam „počeo da radim na drugom delu buduće podrške za ijekavski“, zapravo znači da sam počeo da radim na mehanizmu za praćenje izmena u prevodu po vremenu, prostoru i prevodiocima (nemoj da bi neko rekao CVS ili SVN :), kojim bi se, između ostalih defekata, mogao tući i nedostatak ijekavskog. I to kada se prijavi neki ijekavac, a dok se ne prijavi, nikakav suvišan posao nije uložen.
Ko je rekao [url=http://ooo.matf.bg.ac.yu/prirucnik_ooo.odt]Pravilnik[/url]?
Ako si rekao 🙂 Praktično sve tamo važi i za KDE, samo ću da ga iseckam i istumbam za potrebe KDE-a, čim stignem dotle.
[…] prvog dela paklenog plana u dva čina, koji je čini mi se uspešno prošao. Pre cirka nekoliko sati počeo sam da radim na drugom delu, pa ako i taj prođe kako treba, onda samo treba da naiđe ijekavac koji bi se latio terminala i uređivača.
Što bi rekao jedan moj profesor „Vi mislite da se ja zezam?“ — drugi deo dovršen, plan zaokružen: http://sr.l10n.kde.org/dvanar.php. Lokomotiva je spremna za probnu vožnju, čeka se mašinovođa.
Samo što sam bio napisao gornji članak, tražeći nešto deseto naleteh na ovu poruku sa samog početka 2004.: http://www.kde.org.yu/forum/message.php?id=3101 — tek da se vidi da razmišljanje „nedostatak ijekavice, defekt“ nije usamljeno 🙂 (Napomena: dotični http://www.kde.org.yu i lista iz čije je ovo arhive nisu više aktuelni; sadašnje prvo odredište za lokalizaciju KDE-a je sr.l10n.kde.org i [email protected].)
Nije greška, ali je za krajnjeg korisnika potencijalno zbunjujuće:
Kad god se pokrene K3B, a ono iskoči ovaj đavolak sa naslovom „Sistemski problemi“, i kako ne snimam diskove često, uvek se štrecnem: „Kakvi sad problemi?!“
Pa tek posle pročitam da problema zapravo nema >:(
Naravno da je autor aplikacije to malo nesrećno zamislio, ali cenim da smišljenijim prevodom može da se sredi. Umesto „Sistemski problemi“ u prevodu da stoji nešto manje zastrašujuće, recimo, „Ćao zgodni korisniče“ O0
Neko se već dosetio 🙂 U izvoru je naslov promenjen na System configured properly, a srpski katalozi dopunjeni. Samo što ne znam kad je došlo do promene, tj. od kog izdanja više ne štreca korisnike…
Kao što jedna nastavnica reče: „Knjige ne mogu da budu debele, već samo obimne, opširne…“
… pa da zakeram malo:
Računar ne može da se ugasi, može samo da se isljuči. Takođe, ne može da se upali. Pali se šibica, pali se vatra, sveća… a računar se uključuje.
Zapravo, možemo i računar da upalimo ako ga polijemo benzinom pa opl{e|a}emenimo kresnutim palidrvcem, i da potom ugasimo ako ga zalijemo kofom vode (nije preporučljivo), peskom ili aparatom za gašenje požara sa suvim prahom (preporučeno).
RMS (Rečnik Matice srpske) za ‘upaliti’ kaže „pustiti u rad, aktivirati: ~ motor“ (značenje 1b). Za ‘ugasiti’ daje „~ motor isključiti motor iz rada“ (van značenja, pod „izr.“ od „frazeološki izrazi“), a za ‘ugasiti se’ „prestati raditi (o motorima)“ (značenje 3). A kako računar neretko zovemo „mašina“… 🙂 Zato mi ‘ugasiti’ pr. ‘isključiti’ pre deluje kao stilsko nego značenjsko pitanje.
Dalje, kad prođem kroz korpus slobodnih prevoda, onda primećujem još nešto zanimljivo: gde se radi o računaru, „mašini“, prevodioci su mahom išli na ‘ugasiti’, a gde se radi o nečemu statičnijem (za šta niko ne bi rekao da je „u pogonu“, da „radi“, da „kuca“), onda na ‘isključiti’ („isključite opciju…“). Ako govorimo o procesu, onom između izdavanja naredbe i konačnog prestanka rada, onda mi ‘gasiti’ i ‘gašenje’ zvuči prilično običnije od ‘isključivati’ ‘isključivanje’ (Gugl za „gašenje motora“ i „gašenje računara“ daje red veličine više pogodaka od „isključivanje ~“; korpus prevodȃ daje 37 prema 2 pogotka).
Na osnovu ovoga, sad mi čak deluje da bi ovu razliku, između obustave rada nečega u pogonu i deaktiviranja nečega diskretnog tipa, trebalo ne ukloniti, nego ozvaničiti u prevodu 🙂 Evo i hipotetičkog primera moguće direktne koristi: Turn off automatic shutdown → „Isključi automatsko gašenje“. U prevodu Fedore jedan pogodak nalik ovome: Turning off network shutdown → „Isključujem mrežno gašenje“ (i to među Turning off quotas, Turning off swap, itd., dakle isključivanja raznih opcija).
Moraš biti prijavljen da bi postavio komentar u ovoj temi.