- This topic has 76 одговора, 10 гласова, and was last updated 17 years, 7 months раније by
.
-
Чланци
-
Heh, Časlave, lepo je to što se posao povećava (da ne kažem “širi”). […]
Uf, opet teške reči — digne mi se kosa na glavi kad pomislim na „širenje posla“ 🙂 Nego…
[…] No, valjalo bi da se prvo napišu pravilnici za prevodioce i da se oni utegnu pre no što se krene sa gradnjom.
Upravo. Već krajem 2003., kako smo dovršili tadašnji 3.1, postalo je jasno koji sve tehničko-podupirački činioci nedostaju da bi prevodi bili usklađeniji, a prevođenje efikasnije. Negde od prošlog leta polako izvodim mehanizme koji samo treba da ostvare te zamisli; nikako da prošire posao, već upravo da ga umanje. Samo što nisam dovršio… 🙂
Što se ijekavskog tiče, tu je naravno potreban bar jedan ijekavac (preko dva ne bi ni trebalo), ali osim toga, takođe nije u pitanju nikakvo proširenje posla. Na uvođenje ijekavskog može se gledati na dva načina: kao na dodavanje nove linije prevoda, ili kao na otklanjanje defekta ovog postojećeg. Mnogi bi rekli da je prvo gledište normalnije (svakako manje strogo), ali se meni sve više dopada ovo drugo: prevod koji ne odražava standard srpskog — dva narečja, dva pisma — defektan je i treba ga popraviti. Međutim, ovo nije filozofska igra rečima, već izbor koji utiče na način pristupa problemu. Tako, kad kažem da sam „počeo da radim na drugom delu buduće podrške za ijekavski“, zapravo znači da sam počeo da radim na mehanizmu za praćenje izmena u prevodu po vremenu, prostoru i prevodiocima (nemoj da bi neko rekao CVS ili SVN :), kojim bi se, između ostalih defekata, mogao tući i nedostatak ijekavskog. I to kada se prijavi neki ijekavac, a dok se ne prijavi, nikakav suvišan posao nije uložen.
Ko je rekao [url=http://ooo.matf.bg.ac.yu/prirucnik_ooo.odt]Pravilnik[/url]?
Ako si rekao 🙂 Praktično sve tamo važi i za KDE, samo ću da ga iseckam i istumbam za potrebe KDE-a, čim stignem dotle.
[…] prvog dela paklenog plana u dva čina, koji je čini mi se uspešno prošao. Pre cirka nekoliko sati počeo sam da radim na drugom delu, pa ako i taj prođe kako treba, onda samo treba da naiđe ijekavac koji bi se latio terminala i uređivača.
Što bi rekao jedan moj profesor „Vi mislite da se ja zezam?“ — drugi deo dovršen, plan zaokružen: http://sr.l10n.kde.org/dvanar.php. Lokomotiva je spremna za probnu vožnju, čeka se mašinovođa.
Samo što sam bio napisao gornji članak, tražeći nešto deseto naleteh na ovu poruku sa samog početka 2004.: http://www.kde.org.yu/forum/message.php?id=3101 — tek da se vidi da razmišljanje „nedostatak ijekavice, defekt“ nije usamljeno 🙂 (Napomena: dotični http://www.kde.org.yu i lista iz čije je ovo arhive nisu više aktuelni; sadašnje prvo odredište za lokalizaciju KDE-a je sr.l10n.kde.org i [email protected].)
Није грешка, али је за крајњег корисника потенцијално збуњујуће:
Кад год се покрене К3Б, а оно искочи овај ђаволак са насловом „Системски проблеми“, и како не снимам дискове често, увек се штрецнем: „Какви сад проблеми?!“
Па тек после прочитам да проблема заправо нема >:(
Наравно да је аутор апликације то мало несрећно замислио, али ценим да смишљенијим преводом може да се среди. Уместо „Системски проблеми“ у преводу да стоји нешто мање застрашујуће, рецимо, „Ћао згодни корисниче“ O0
Неко се већ досетио 🙂 У извору је наслов промењен на System configured properly, а српски каталози допуњени. Само што не знам кад је дошло до промене, тј. од ког издања више не штреца кориснике…
Као што једна наставница рече: „Књиге не могу да буду дебеле, већ само обимне, опширне…“
… па да закерам мало:
Рачунар не може да се угаси, може само да се исључи. Такође, не може да се упали. Пали се шибица, пали се ватра, свећа… а рачунар се укључује.
Заправо, можемо и рачунар да упалимо ако га полијемо бензином па опл{е|а}еменимо креснутим палидрвцем, и да потом угасимо ако га залијемо кофом воде (није препоручљиво), песком или апаратом за гашење пожара са сувим прахом (препоручено).
РМС (Речник Матице српске) за ‘упалити’ каже „пустити у рад, активирати: ~ мотор“ (значење 1б). За ‘угасити’ даје „~ мотор искључити мотор из рада“ (ван значења, под „изр.“ од „фразеолошки изрази“), а за ‘угасити се’ „престати радити (о моторима)“ (значење 3). А како рачунар неретко зовемо „машина“… 🙂 Зато ми ‘угасити’ пр. ‘искључити’ пре делује као стилско него значењско питање.
Даље, кад прођем кроз корпус слободних превода, онда примећујем још нешто занимљиво: где се ради о рачунару, „машини“, преводиоци су махом ишли на ‘угасити’, а где се ради о нечему статичнијем (за шта нико не би рекао да је „у погону“, да „ради“, да „куца“), онда на ‘искључити’ („искључите опцију…“). Ако говоримо о процесу, оном између издавања наредбе и коначног престанка рада, онда ми ‘гасити’ и ‘гашење’ звучи прилично обичније од ‘искључивати’ ‘искључивање’ (Гугл за „гашење мотора“ и „гашење рачунара“ даје ред величине више погодака од „искључивање ~“; корпус превода̑ даје 37 према 2 поготка).
На основу овога, сад ми чак делује да би ову разлику, између обуставе рада нечега у погону и деактивирања нечега дискретног типа, требало не уклонити, него озваничити у преводу 🙂 Ево и хипотетичког примера могуће директне користи: Turn off automatic shutdown → „Искључи аутоматско гашење“. У преводу Федоре један погодак налик овоме: Turning off network shutdown → „Искључујем мрежно гашење“ (и то међу Turning off quotas, Turning off swap, итд., дакле искључивања разних опција).
Мораш бити пријављен да би поставио коментар у овој теми.