Направљене поруке на форуму
-
Чланци
-
Postoji sasvim lep standard za oznake jezika (videti linkove ispod), i po njemu imamo “sr-Cyrl-RS” i “sr-Latn-RS”, ili skraćeno “sr-Cyrl” i “sr-Latn”, ili samo “sr” ako pismo nije bitno.
“kmilos”-e kako smo mi uopštve učestvovali i kakvi su naši predlozi bili prilikom donošenja standarda, koji si malopre pomenuo kada su usvojene i oznake “sr-Cyrl_RS” i “sr-Latn-RS”, ili skraćeno “sr-Cyrl” i “sr-Latn”?
Da li je BCP47 usvojen, ili je tek u predlogu?
Inače standard je Zakon, pa ga zato izgleda malo ko poštuje. Inače nepotrebna je tvoja konstatacija da mi sugerišeš poštovanje standarda BCP47, kad ja nisam u prilici da ga primenjujem, a da jesam držao bih se njega kao “pijan plota”!
Takođe, za tvoju informaciju, nigde nisam rekao da Vlada ima ingerencije nad Internetom, ali nad stvarima kao što su državne skraćenice, oznake i dr. itekako ima (Internetskraćenica).
“kmilos”-e, prijatelju nisi u pravu!
Mi smo samo obavešteni o tome, a u tome nismo učestvovali. Itekako Vlada ima ingerencije nad stvarima koje se tiču naše zemlje i to i “slovima” o svim stvarima. Na kraju, ako ne veruješ postavi pitanje, pa se nadam da će ti odgovoriti, kao i onda kada su poslali oni “od spolja” da čekaju odgovor, pa ako ga ne dobiju u nekom roku, smatraće da je rešenje koje su ponudili prihvaćeno.Inače za tvoju informaciju, Vlada potvrđuje sve standarde koji će važiti na našoj teritoriji i koji se tiču nas i objavljuje ih u svom glasilu.
Očigledno je da od kada smo postali Republika Srbija, da neko nije stigao da obavesti narod, a možda i jeste, ali ne zanmo gde! Zato i kažem da nismo mnogo imali uticaja na donošenje standarda, što ne znači da ga ne treba poštovati i da zahvaljujući tome, vlada delimična anarhija sa pismima, što nije samo slučaj u informatici.
Prevod JoomlaSrbija je grandiozno delo i ovo sa standardima nimalo ne umanjuje značaj tog dela, kao i bilo koji drugi prevod. Mi smo ovde samo da pomognemo ljudima da reše probleme, kad god to možemo, što većina to rado i čini, bez obzira na standarde (život je božji, a standardi su ljudski!).
Lepo “kmilos”-e, ali `ajd me potseti u kom Službenom glasniku Republike Srbije je izašlo ovo što si ti rekao oko standarda, ili kada?
Koliko ja znam o takvim stvarima se konsultuje obično neko “iz kuće” (ne kažem da nije), pa nas prosvetli malo!
E u sadrzaju mi povlaci stilove koji su u tekstu, a priznaces malo je blentavo da sadrzaj koji realno treba da zauzme jednu stranicu zauzme tri.
Ovo ti se događa zato jer ti se naslov stil proteže i na tekst ispod naslova. Ako ti nije preveliki tekst predlažem ti da uradiš preselektovanje celog teksta sa Ctrl-a, a zatim desni klik na preselekciju i izabereš “Default” i poništiš sve stilove. A zatim ponovo obrati pažnju na ono o čemu sam pisao.
Svaki stil mora da ima “Next Style”, a pogotovu naslovi. Ako ovoga nema, kad ukucaš naslov sa stilom koji si napravio i pritisneš Enter za pasus, on ne zna kojim stilom da nastavi i uzme onaj od prethodnog kucanja. To naravno zbuni kasnije pravljenje sadržaja, pa ga moraš ručno praviti.
Sad malo opširnije!
U Writeru se obično za pisanje paragrafa (pasusa) koristi “text body” stil. Za naslove Heding 1, 2, 3 …Za nabrajanja List 1, 2, 3, …, odnosno Numbering 1, 2, 3, … Za stranice Page, First Page, Left Page, Right Page i tako dalje.
Pisanje teksta obično radimo tako što samo kucamo u “text body” stilu i vodimo računa o pravopisu, referencama i dr. Pasuse odvajamo sa Enter dirkom, a o stranicama prilikom kucanja ne vodimo obično računa. Vodi računa da iza tačke na kraju pasusa nemaš “spejsove”, odnosno ukucane razmake (neki urednici u novinama obično šize kad vide to negde u tekstu). Ako hoćeš novi red u istom pasusu, pritisni Shift+Enter. Između dva pasusa nikad više od jednog Enter-a ne treba da ima. Ovo je samo deo nepisanih pravila koja važe za kasniji prelom teksta.
Kada si završio s kucanjem, vidi koliko nivoa podnaslova ćeš imati, a zatim sredi stilove za sve elemente koji ti trebaju. Zatim svakom pasusu (naslov je takođe pasus!) dodaj editovane stilove (staneš kursorom na pasus, a onda izaberi stil iz menija i biće primenjen automatski na pasus).
Kada primeniš sve stilove, ideš na Index & Tables i kreiraš Indeks objekata i sadržaj i to je to (ukratko, da ne može biti kraće!). Ovo je sve opisano u knjizi StarOffice 6, i OpenOffice.org http://knjige.kombib.rs/oblasti_knjiga.html/20Ako imaš pitanja rado ću pomoći…
Hajde da pokušam da pomognem. U ooO Writer-u si, pritisni F11, za listu stilova, desni klik na stil koji ti pravi problem, pa zatim Modify i javiće ti se forma za podešavanje stilova. Uoči TAB “Organizer” i u njemu u polju “Next Style” unesi stil kojim ćeš pisati nakon ovog koga sada menjaš.
Dalje, kada pišeš stilom koji si sada upravo promenio i kada pritisneš Enter dirku, ti si automatski stim stilom završio i sada se primenjuje onaj unešeni u “Next Style”.
Ako smo rešili problem, javi se, ako ne budi malo jasniji.
Ono “sh” je umrlo! Bog da mu dušu prosti (krstim se…). Što se ostalog tiče pravilo je da pravila nema! Meni se nešto čini da bi pravilo ipak moglo postojati i da bi moglo biti usklađeno sa skraćenicom za nacionalni domen “rs”, ili 3-slovno “srb”.
Kao po običaju mi ne možemo da se dogovorimo, a onima tamo se žuri pa nam oni smisle neku skraćenicu. Setite se samo YUASCII, i prvih tastatura sa crvenim slovima naštampanim u nekoj domaćoj garaži, koja su se odnosila na nedostajuća latinična slova.
Neznam kako bi išlo to sa skraćenicama, ali očigledno nama su potrebne dve: za ćirilicu i latinicu. Ovi iz JoomlaSrbija su ih “krstili” identično pa su napravili pometnju, a česta je potreba da se na istom sajtu nađu ova dva pisma. Očigledno da nisu razmišljali o tome, ali svakako im hvala za prevod Joomla-e!Moja firma radi trenutno sajt za Zavičajni muzej u Knjaževcu. Projektni zadatak je da bude na čirilici (podrazumeavno), a da ima mogućnost latinice i engleskog jezika. Joomla, tek što je instalirana sa potrebnim softverima, pa se čeka da izdavački kolegijum nuzeja zauzme stav oko tekućeg izgleda. Vidi sajt:
http://www.muzejknjazevac.rs/
Ne znam da li Vam ova funkcionalnost odgovara, ali ako odgovara, evo kako smo to rešili sa Joom!Fish-om. I modul ćirilice i latinice imaju isti identifikator “sr”, tako da ih je nemoguće instalirati zajedno. Ako Vam ovo treba prilikom instalacije drugog modula, promenite identifikator, iz “sr” u, recimo “rs” i time ćemo ih načiniti različitim!That is ALL!
Eto i “tomaja” našao neke ankete, a ko što rekoh i u njoj se vidi rast Linuxa (doduše u ovoj poslednjoj, malo poveći!) i pad Windows platformi. Iz mog ugla gledano, imamo čemu da se nadamo!
Očigledno je mali uzorak da bi se postigao drugačiji rezultat. Na oba sajta postoje opisani načini kako se “meri” uzorak, ali ja nisam imao vremena da čitam. Iz iskustva znam da na tako malim procentima uzimanje uzorka može da ima veliku grešku (u +, ili -), pa ne treba to uzimati zdravo za gotovo, već uvek treba posmatrati trendove i to gledane na što duži period, upoređujući ih s događajima koji su se u bitnim promena dijagrama događali. Odavde se možda mogu izvući neki zaključci.
Meni su intresantni konstantni padovi ukupnog M$ udela, lagani ali neumoljivi, što samo po sebi govori da će se nešto dešavati na tržištu, nešto što će nadomestiti taj pad. Kada se bude upalila sijalica za uzbunu u M$ biće kraj, ne potonuća, već možda početak jednog primerenijeg doba i smanjenje M$ dominacije.
Videćemo za dve do tri godine!
