Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Samo nekoliko stvari da dopunim dobrog prijatelja mtm76
Oko lila, pošto sam ja fanatik u pogledu toga kako mi sistem izgleda (volem da to bude po mom ukusu), a Pat-u to na Slack nije najvažnija stvar tako da stvar treba uzeti u svoje ruke.
Znači definitivno treba skinuti onaj ružni crveni ekran lila, a pošto je mtm76 napisao nešto o tome ja samo da ga dopunim. Znači izaberite sliku koja vam se sviđa i sa kojom želite da vas lilo dočeka. Lilo sigurno nije najbolji loader (grub je možda bolji) ali ovaj prvi je mnogo lakši za konfiguraciju i mene još nijednom nije izdao. Znači tu sliku otvorite u Gimp-u i konfertujte je u BMP (ako ona to već nije) i smanjite na 640×480. U Gimp-u sledite korake Image>Mode>Indexed
i sačuvajte sliku kao .bmp (kod mene je boot.bmp) i kopirati je u /boot. I dodajte u lilo.conf sledeće
[code]# boot screen settings
bitmap=/boot/boot.bmp
bmp-colors=139,,0,255,,0
bmp-table=40p,384p,1,5
bmp-timer=513p,30p,255,0,0[/code]
izvrišite komandu
# lilo
ako to neuspe probajte sa
[code]bitmap=/boot/boot.bmp
bmp-colors=9,,0,13,,0
bmp-table=40p,384p,1,2
bmp-timer=5p,3p,5,0,0[/code]
Evo mog lilo.conf čisto da vam bude od pomoći
[code]# LILO configuration file
# generated by ‘liloconfig’
#
# Start LILO global section
boot = /dev/hda
prompt
timeout = 1200
# Override dangerous defaults that rewrite the partition table:
change-rules
reset
# VESA framebuffer console @ 1024x768x256
vga = 773
# Normal VGA console
# vga = normal
# VESA framebuffer console @ 1024x768x64k
# vga=791
# VESA framebuffer console @ 1024x768x32k
# vga=790
# VESA framebuffer console @ 1024x768x256
# vga=773
# VESA framebuffer console @ 800x600x64k
# vga=788
# VESA framebuffer console @ 800x600x32k
# vga=787
# VESA framebuffer console @ 800x600x256
# vga=771
# VESA framebuffer console @ 640x480x64k
# vga=785
# VESA framebuffer console @ 640x480x32k
# vga=784
# VESA framebuffer console @ 640x480x256
# vga=769
# End LILO global section# boot screen settings
bitmap=/boot/boot.bmp
bmp-colors=139,,0,255,,0
bmp-table=40p,384p,1,5
bmp-timer=513p,30p,255,0,0# Linux bootable partition config begins
image = /boot/vmlinuz
root = /dev/hda2
label = Slackware
read-only
# Linux bootable partition config ends
# FreeBSD bootable partition config begins
other=/dev/hda4
table=/dev/hda
label=FreeBSD
# FreeBSD bootable partition config ends
[/code]E da i molim admine da ovo postave kao lepljivu poruku na vrhu foruma posvećenog Slackware-u.
Pozdrav 😉
Ovde je sigurno problem u ovome što popaye priča. Znači ako je instalirao apsolutno sve tix 7GB onda je sve tu samo je problem u prefix-u prilikom instalacije odnosno PATH.
Super tekst za NAJBOLJU GNU/Linux distribuciju
evo i mojih tekstova čisto da doprinesem i ja nešto:
http://www.srdjan.web1000.com/Uputstva/Slackware_sta_lat0.html
i
http://www.srdjan.web1000.com/Uputstva/Instalacija_Slackware_10_lat.htmlPozdrav
Ne, NE NE
Nepostoje glupe rasprave postoje samo glupi postovi. Mislim da na takve postove treba jednostavno ignorisati i brisati (ako pređu svaku meru).
Ovo je opet samo moje mišljenje[/quote]Tu si potpuno u pravu. Radili su to iz ljubavi, ali su takođe pokušavali da žive od toga. Dosta velikana su umrli u bedi, da bi se njihova dela kasnije prodavala za milione dolara. Mada, umetnost i softver nisu baš poredivi
Da neznam možda se nebi ni umetnici ni programeri složili sa tom konstatacojom ali možda i bi (ko zna).
kako vreme prolazi slika dobija na vrednosti dok sa programima je potpuno suprotno.
Pa nisam siguran. Ukoliko se programu dodaju nove opcije i nove funkcije tako da mu vrednost raste. Menja i poboljšava GUI i tako dalje. Da li i tada vrednost opada, ja mislim da ne.
Red Hat je prvi put imao profit prošle godine.
OK, verujem ali koliko je programera koji nerade za RH godinama pomagalo u otklanjanju grešaka (bug-ova), pisanju nekih programa i opšte pružanju podrške korisnicima po raznim neformalim i formalim forumima. To je bila besplatna reklama i podrška. Koliko je programera i drugih ljudi učestvovalo u testiranju novih verzija distribucija poboljšavajuci sigurnost itd. A te verzije koje nisu pod GPL licencom se baziraju i na ovim koje jesu, zar ne.
Od distribucija čiji ISO se mogao preuzeti bilo je samo gubitaka
Pa nisam baš siguran ni u ovo. Teško da neka kompanija može da toleriše gubitke ako od njih nema koristi (neposredne ili posredne), ovde je verovatno reč o ovoj drugoj. Mislim teško je poverovati da su samo davali a ništa za izvrat dobijali.
Voleo bih da se javi neki programer pa da čujemo i njegovo mišljenje.
Pozdrav 😉[quote]srdan ::
Kako ja vidim celu situaciju (možda grešim) prosudite sami:
trebalo bi na univerzitetima krenuti sa razvojem distribucija Linux/Unix-a, za opšte društveno dobro.BSD licenca je odgovarajuća za univerzitetske potrebe jer je GPL tzv. “virulentna” licenca koja se prenosi na sve buduće derivate. Ne može se unapred obavezivati student da kada završi fakultet izdaje samo pod GPL licencom jer bi u protivnom narušio istu.[/quote]
Razlog zbog kojeg sam ja ovo rekao je taj da mi (ma koliko to apsurdno zvučalo) punimo američki budzet i smanjujemo njihov ogromni deficit. Nemam ja neišta protiv tržišne privrede ili kapitalizma samo smo mi veoma siromašna država da bi sebi tako nešto dopustili. Čak su i neke bogate države zapadne evrope to poodavno shvatile…
Možda zvuči politički ali to je samo moj stav.Ne samo kod nas, već uopšteno se izuzetno mali broj ljudi odlučuje da pomogne neki projekat. Autori par projekata u kojima sam učestvovao kažu da je broj ljudi koji putem PayPal-a pomažu vrlo mali u poređenju sa brojem korisnika, praktično se svodi na statističku grešku.
Da uzmemo da si upravu, u šta ja nesumljam, kako onda objasniti sledeću činjenicu. Kada sam ja počinjao da koristim linux postojala je samo velika petorka (pet velikih distribucija RH, MDK, SuSE, Slack, Debijan), sada postoji toliko distribucija da im se nemogu popamtiti i imena napamet. Čak su se pojavile i neke komercijalne distribucije koje i danas postoje.
Takođe Novel je kupio SuSE i koliko sam čuo šuška se da će i RH biti kupljen od strane jedne velike kompanije. Nisam siguran da te kompanije “neznaju šta rade”. Ja nisam protiv komercijalizacije, čak mislim da ona i nije toliko loša što se razvoja tiče ali tu je tržište pa neka proceni vredost neke distribucije. Ako neko želi da plati SuSE naprimer to je sasvim OK, ali mislim da će uvek postojati i besplatne distribucije čisto radi konkurencije na tom istom tržištu.
Mislim takođe da su programeri koji pišu pod GPL neće nestati ili neće ih biti manje nego sada, pa čak i njihov rad neće biti lošiji nego što je to sad. Zašto?
Pa pod uslovom da Linux korisnika bude sve više, da se linux širi sve brže (u šta ja nesumljam a nesumljaju i te “zle” kompanije), sama logika kaže što više korisnika to više programera i njihovih programa, što više programera to bolji i kvalitetniji programi (konkurencija).
Cilj programera nemora biti uvek novac, može biti promocija ili samo želja da se napiše dobar program koji će posle njega nastaviti neko drugi da razvija i njegovo ime će uvek biti među autorima…
Kad bi pesnici pisali pesme samo za novac ili slikari slikali slike samo zbog zarade verovatno bi bili uskraćeni za mnoge pravce u muzici i slikarstvu.U državi u kojoj se zarađuje 1 e na dan nemože se ovako nešto očekivati. Nije merodavna reper za određivanje.
Imaš li neke konkretne podatke kad tako govoriš?
Ako se nevaram kada je mozila objavila da im treba finansijska pomoć za rekordno kratko vreme su skupili i više od očekivnog. E naravno da se svaki projekat nemože porediti sa mozilom. Drugih konkretnih podataka nemam ali mi je to nekako bolji rezon.
Kako ja vidim celu situaciju (možda grešim) prosudite sami:
trebalo bi na univerzitetima krenuti sa razvojem distribucija Linux/Unix-a, za opšte društveno dobro. Tako bi se mogle pokriti satnice programera a i to bi mogla podržati i vlada i “narediti” njenim ustanovama da kada je to moguće koristi taj operativni sistem. Mislim da bi to bilo realno, ako bi se razvio dobar proizvod, imajući u vidu respekt naših programera. Bez obzira da li na fakultetima koriste legalan softver ili ne, to bi onda pokrenulo i druge programere da pišu programe za linux od kojih bi mogli da zarađuju.
[/quote]Besplatnost je posledica loše formulacije same licence i tržišne privrede, a time su oštećeni GPL programeri
Ja nemislim da je GPL loše formulisan ili da u njemu ima grešaka. On je tako namerno formulisan da bi se sačuvala ono osnovno a to je sloboda.
Po mom mišljenju softver koji nije besplatan guši (ovo je možda blaga reč) bar dve ako ne i sve četiri osnovne slobode. Takođe je moguće da softver nebude besplatan i ja (ili bilo ko drugi) ako hoće može da plati za njega, ili mogu da ga dobijem od nekog (bez obzira da li je taj neko platio ili takođe dobio besplatno). E sada ovo je mnogo bolja varijanta jer mnogo ljudi ako im se softver svidi a dobili su ga besplatno požele da plate za njega i time poboljšaju njegov razvoj. Kažem ovo je mnogo bolje od nametanja moraš da platiš po svaku cenu ako želiš da ga koristiš.Slobodni softver ukazuje na slobodu korisnika da pokreće, presnimava, distribuira, proučava, mijenja i poboljšava softver. Još određenije, ukazuje na četiri vrste sloboda za koristnike softvera:
* Sloboda pokretanja programa, u bilo koje svrhe (sloboda 0).
* Sloboda proučavanja rada programa, i prilagodbe istog vašim potrebama (sloboda 1). Pristup izvornom kodu je preduvjet za to.
* Sloboda distribuiranja presnimaka, da biste mogli pomoći svomu bližnjemu (sloboda 2).
* Sloboda poboljšavanja programa i ustupanje vaših poboljšaka javnosti, za blagodat cijele zajednice (sloboda 3). Pristup izvornom kodu je preduvjet za to.E sad uzmimo slobodu 2. To znači ako softver nije besplatan to znači da ga je potrebno samo jednom kupiti. I onda ja (ili bilo ko drugi na celom svetu) ako sam ga kupio mogu ga deliti kome hoću za dzabe. Ukoliko to nebih mogao to onda ne bi bio slobodan softver (strogo pravnički gledano).
Dalje se kaže:
Program je slobodni softver ako korisnici istog imaju sve te slobode. Prema tome, možete slobodno distribuirati presnimke, s preinakama ili bez njih, bez naplate ili s naplatom troškova distribucije, svakome svugdje. Biti slobodnim činiti sve to znači (između ostalog) da ne morate tražiti dopuštenje ni platiti za njega.
To opet potvrđuje ovo što sam rekao pre. Zar ne?
Što je sistem jednostavniji, manja je mogućnost da ga korisnik onesposobi pogrešnim postupcima pri administraciji
Veoma diskutabilno, zavisi šta podrazumevaš pod “jednostavniji sistem”. Ako je jednostavniji sistem onaj koji nema silne GUI alate za konfiguraciju kao Slackware naprimer. Onda bi neiskusan korisnik mnogo više štete mogao tako napraviti nego kroz neki GUI alat za konfiguraciju koji postoji u nekim “složenijim distribucijama”.
Kako na novom sistemu prave manje grešaka, počinju da pljuju Mandrak
Za jednog početnika Slackware je daleko teži za administraciju nego Mandrake i početnik će u administraciji Slacka sigurno praviti više grešaka.
Opet, ima ih koji to čine iz osećaja superiornosti jer oni koriste “supertežak, profesionalan” sistem, a Mandrak je “početnička” distribucija. Kao da se instalacijom neke druge distribucije izvršila metamorfoza iz početnika (popularno “n00b”) u stručnjaka (“hax0r”).
Ovo neisključuje da super iskusni korisnici koriste mandrake, tako da mu je samo + kada se kaže da je početnički zar ne? Ja mislim da je tako.
Nedostaci Mandraka (neki to vide kao prednost) je nastojanje da se uvek u distribuciju uključe poslednje aktuelne verzije softvera, što za sobom obavezno vuče i određen broj bagova. Distribucije čiji korisnici ne žude za najaktuelnijim verzijama programa profitiraju čekajući da se bagovi pronađeni u Mandraku i sličnim distribucijama isprave, pa tek onda uvrštavaju ispravljene verzije.
Po meni to a i po mnogim drugim korisnicima to je mana. To je politiika komopanije na koju potencijalni korisnik nema mnogo uticaja. Nije cilj izbaciti nove verzije distribucije što ćešće bez da one prođu ozbiljnu kontrolu pre izdavanja. To je tipično razmišljanje za kompaniju: napraviti distribuciju što atraktivnijom (čitaj ubaciti nove verzije softvera) i što pre je izdati i pokupiti kajmak (ovo me jako podseća na jednu jako pominjanu kompaniju). Sve se vrti oko novca, e pa nije baš tako što se mene tiče….
