Направљене поруке на форуму
-
Чланци
-
Ih bre popaje ispade da kerneli sibaju ovom brzinom samo zbog propusta :D. Nije da ih nema, al’ ja sam ciljao na SATA podrsku, pa drajvere za gbit NIC-eve i 10 gbit NIC-eve (ovo potonje jos nisam ni video heh), pojacava se wireless podrska, pa onda famozni deo sa DVB drajverima gde stalno nicu neke nove sekcije ja naravno na to pri apgrejdu kernela bacim pogled pa onda brzo iskljucim itd itd 🙂
A ovo za viruse – da li me to oci varaju ili si poceo da koristis clamav?
😆Opa, kucao bih jos al’ na HRT-u pocinje nedeljna kompilacija epizoda Star Trek-a, nastavljamo sutra 😉
Kernel ce se pojavljivati svaka 2-3 meseca dokle god je situacija takva-kakva je – osvezeni kernel najcesce znaci pojacanu hardversku podrsku. Sad zamisli da moras da cekas 5-6 meseci na drajver….brrrrrr. Kad proizvodjaci hardvera krenu da izbacuju drajvere za linux brzo i na vreme, mozda ce se nesto promeniti.
Xorg je taze projekat i opet treba se setiti ogromnog broja prigovora sto X tapka u mestu i ne ubacuju se nove fensi mogucnosti brzo i expeditivno. Eh….koliko ljudi toliko cudi.
Kako je linux zadnjih godina dobio na zamahu situacija je takva kakva je – malo anarhicna i nedovoljno jasna. Tako to ide kad ne postoji big boss 🙂 A da on postoji, onda bi imali jos jedan M$.Pa valjda sloboda izbora za koju se tako cvrsto zalazes znaci da drugi mogu da koriste sta im je volja? Sta ti predlazes, da se umesto beatkeeper-a koristi nesto drugo iako ce kernelopisci time da pogube 10-15% vremena na gluposti umesto da pisu/prepravljaju kod? Zlo i naopako razmisljanje….
Meni licno najvise smeta slaba povezanost razlicitih komponenti na linux desktopu, srecom stvari idu nabolje.
Slavuje,
malo si ‘nadrukao’ (nekih 1024 puta) vrednosti za cache kod amd/intel procesora 🙂
Btw intel/amd ratovi su zastareli, zadnjih par godina sve radi podjednako dobro i stabilno….i ja ne bih preporucio kupovinu cely-ja zato sto se lepo vidi koliko je osakacen kad krene neki ozbiljan procesorski zadatak (recimo kompajliranje kernela ili drljanje matlab-a u slucaju mog buraza).Ne bih rekao da si pogresio sto si uzeo celerona, ali se slazem da si za iste pare mogao bolje da prodjes.
poz.
Navikavajte se polako 🙂 Valjda ste primetili da je /dev pseudo-FS u celoj 2.6 grani kernela oznacen kao “obsolete” a na njegovo mesto ulece procfs kao znatno urednije i pedantnije resenje.
Ja sam nabudzio nesto slicno, doduse bez bluetooth-a. Imam simens m55 i data kabl, pa sam uz malo googlovanja i uputstava sa telekomovog sajta uspeo da pustim gprs.
Tvoje pitanje bi moglo da se razlozi na 2 dela:
1. kako instalirati bluetooth podrsku, odnosno sta treba uraditi da bi se bluetooth uredjaj predstavio sistemu kroz serijski interfejs, a kako bi ppp dimon mogao kroz njega da komunicira sa modemom odnosno mobilnim telefonom
2. setovanje ppp-a tj skripti za uspostavljanje konekcijeE sad….kako odraditi tacku 1 ne znam 🙂 Naime moj m55 se direktno data kablom vezuje na serijski port i sve sto sam morao da uradim jeste deaktiviranje famoznog pina 1 na kablu (lose izradjen kabl, muka svih onih koji imaju simense, u tvom slucaju nebitno) a zatim sam koristio pppconfig za pravljenje inicijalnih ppp skriptova pa ih rucno editovao. Ovo nema nikakve veze ni sa kppp-om ni sa gnome-ppp niti bilo kojim grafickim dialerom, ali uz malo razmisljanja moguce je to preslikati i u njih. Ja sam koristio pppconfig, zgodno programce kojim se iz konzole uspostavlja/kida konekcija i setuju parametri.
Ako se odlucis za koriscenje pppconfig-a kao dialera, skriptovi izgledaju ovako ( za 064 mrezu)1. /etc/chatscripts/telekom-gprs
TIMEOUT 45
ABORT BUSY
ABORT “NO CARRIER”
ABORT ERROR
“” ‘ATE1’
OK AT+CGDCONT=1,”IP”,”gprsinternet”
OK ATDT*99***1#2. /etc/ppp/peers/telekom-gprs
debug
hide-password
noauth
debug
/dev/ttyS0
115200
nodetach
connect “/usr/sbin/chat -v -f /etc/chatscripts/telekom-gprs”
noipdefault
defaultroute
user “mts”
remotename telekom-gprs
ipparam telekom-gprs
usepeerdnsI naravno u /etc/ppp/pap-secrets stoje username i pass :
“mts” telekom-gprs “064”
Cini mi se da je ovo nezgodniji deo, odnosno da instalacija bluetooth podrske ne bi trebala da bude strasan problem. Kopajuci po netu naleteo sam na gomilu uputstava kako odraditi gprs konekciju i to u svim mogucim varijantama, tj i preko data kabla, irda i bluetooth-a. Nravno ni irda ni blutut nemam pa bas nisam preterano obracao paznju na te delove 🙂 Uz ove skriptove koji provereno rade i onoga sto nadjes na netu a tice se bluetooth-a ne bi smelo da bude prevelikih problema.
poz.
Hehe, samo se ti za’ebavaj, pa kad ti jednog dana stigne tužba od nekog ko je poslušao tvoj savet i postao guru, a od para ni traga ni glasa. Kad te nekadašnji školarac, a sadašnji guru priupita “Alo bre, di je moja multinacionalka, di je sekretarica, mečka? A šest godina što sam spuc’o buljeći u monitor?” 😆
Hehe, možda tužbom uzmu kintu od tebe koji si sve to vreme mlatio lovu instalirajući i podešavajući njihove programe, a? 😉
Nema sanse, ja cu u to vreme biti robovlasnik i imacu tim krvozednih advokata 🙂 A ako bas bude cupavo odmah kucam na vrata FSF-a i galamim na groklaw-u i ostalim bundzijskim sajtovima:)
Nego glede love, meni su najjaci bili security-related likovi iz doba dot-com buma krajem 90-ih…..gledao sam dokumentarac gde baja hakuje neku od banki….kao vozi se oko nje u svom brand-new ferariju, malo snifuje airsnortom, malo okrece brojeve telefona u zgradi i bavi se socijalnim inzenjeringom, malo dsniffa unutar gradjevine i uze ladno 50000$ za 5 sati hehehe. TZAR! Jedino mu je falila rasna plavusa na suvozacevom sedistu (ali sigurno ima jednu za po kuci 🙂 ) Na njega da se ugledamo 🙂
Auuuu gde je ovo otislo……:) Svrbe me prsti, bice ovo dugacak post 😆
Sa stanovista programera GPL licenca jeste jako nezgodna stvar. Programiranje je jedno od najstresnijih i najneizvesnih zanimanja (neka sitnica moze da oduzme dane kopanja po kodu i trazenja greske za koju se po pravilu ispostavi da je bila totalno glupava). Ja imam potpuno razumevanje za programere (ili trendy naziv – developeri 🙂 ) koji bi voleli da je GPL srocena malo drugacije.
Sa druge strane treba se setiti kako je i zbog cega nastala GPL licenca – Stallman vidno iznerviran zbog toga sto je sav njegov rad ‘prisvojila’ zla korporacija resava da se tome zauvek stane na put i daje se na posao sastavljanja prve verzije GPL-a. Da da, kao hteo je da napise c kompajler koji ce moci da koriste svi bez ogranicena, ali mi se ipak cini da je razlog koji sam gore naveo primarni; prica sa gcc-om je samo malo ulepsavanje istorije. GPL kao ideja nije los – ideja cele licence jeste da ljudi koji koriste open-sors softver budu i aktivni ucesnici u njegovom razvoju. Znaci ako ja koristim (lupam) openoffice i imam neke primedbe, necu da kukam i nerviram se, nego zasucem rukave i sam krenem da ispravljam greske uz put publikujuci dokle sam stigao, drugi me dopunjuju i ispravljaju moje bagove itd itd. A ako mi je smor da programiram openoffice i maximalno sam izlozen na recimo mreze ili jos bolje low-level programiranje, onda cu zbog toga sto sam ustedeo 700$ jer ne koristim M$ Office da krenem sa drljanjem po sambi, bind-u, sendmail-u ili kernelu – na taj nacin sam posteno vratio ono sto sam prethodno uzeo. Problem naravno nastaje omasovljavanjem GPL softvera – nema svako volju i narocito znanje da na taj nacin ‘odradjuje’ sve te lepe stvari koje besplatno koristi.
Inace situacija sa volonterskim programiranjem nije bas toliko losa – gomila open-sors programera koja se pokazala dobrim i na taj nacin stekla ime nasla je izuzetno dobro placene poslove po evil korporacijama. Uglavnom se desava da na svojim radnim mestima nastave bilo hobisticki bilo uz podrsku poslodavca razvoj svog open-sors ceda.Dakle moj savet za vas koji obozavate GPL – uradite nesto i bacite ga u open-sors ili se pridruzite nekom od brojnih projekata na sourceforge-u. Naucicete mnogo i ko zna, mozda neko dogura do prestiznog statusa gurua, a onda zna se – rad u multinacionalki za sestocifrene dolarske iznose 🙂 A ako necete, onda budite malo manji zealot-i 🙂
poz.
