Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Dolazi uz Gnom 2.4 podrazumevano. Takodje ga mozes naci i na http://freshmeat.net pod imenom Epiphany-browser.
Pa kad Marinovic iz Singija gnjavi ljude opomenama pri svakoj epidemiji. 😉
Salu na stranu, Singi se trudi da pruzi podrsku korisnicima, sto je za pohvalu (setimo se tvog iskustva sa MS-om). Takodje, to isto mogu reci i za tehnicku podrsku Kaspersky labs-a.
Da. Obzirom da je azuriranje baze vrseno u 03:00, pretpostavljam da je sinoc vec bio u definicijama. Nije lose ni vreme koje je clamav imao, mada bih vec imao epidemiju za tih nekoliko sati razlike. I kod mene se provukao jedan mail sa virusom, primljen juce popodne, no kaspersky na radnoj stanici ga je prepoznao. Nije lose…
Ivane, sa drugim paragrafom tvoje poruke se potpuno slazem. Cak bi to vise odgovaralo Adobe-u kao firmi, jer kada bi i konkurentski proizvodi imali otvoren kod lako bi se ustanovilo da li je doslo do kradje koda (sto je i sad moguce reverznim inzenjeringom). Tako bi jos lakse zastitili svoja prava i naplatili ulozeni rad. Smatram i da zabrana koriscenja koda bi trebala da traje odredjeni vremenski period (recimo 5-7 godina od nastanka, odnosno ubacivanja dodatnog koda u osnovni program), a nakon toga bi postao javno vlasnistvo. Time bi firme bile stimulisane da razvijaju, umesto da plagiraju.
U prvom pasusu govoris o nepravdi u svetu i slazem se da nije dobro sto se to radi, ali ne vidim kakve veze to ima sa komercijalizacijom softvera. Borba protiv globalizacije po meni spada u sferu politike ili ideologije, a sama globalizacija mozda najmanje ima uticaja na softver, koliko na sve ostalo u nasim zivotima.
Samo ukoliko bi pravili program koji moze posluziti kompanijama da zarade na njemu, imali bi podrsku. U suprotnom, morali bi da se nadate da cete isprositi nesto za svoj nesebican rad. Zasto da ocekujete da vam mozda neko baci koji dinar, kada vi to ne zasluzujete, zasluzujete da vam se plati za ulozeni trud. Ne bi mogao naplacivati 50EUR, jer cena GPL softvera se utvrdjuje kao i svega ostalog – na trzistu pod uticajem ponude i traznje. Ono sto naplacujete, po GPL licenci jeste medij na kome se nalazi kod + vas trud ulozen na kopiranje koda sa jednog medija na drugi. Tu uslugu pored vas, moze uciniti bilo koji klinac sa racunarom na prvom cosku, koji moze (sto ce se ubrzo desiti) isti kod dati besplatno na preuzimanje sa sajta. Trzisna cena samog GPL softvera je 0 eura, svodi se na troskove medija (flopi, CD, internet sati). Podrsku pored tebe koji si pisao kod, moze davati bilo koja firma koja to pozeli.
Sto je najgore, ne biste imali puno pomoci sa strane, uprkos otvorenom kodu i GPL licenci. Dosadasnje iskustvo projekata govori da veoma mali broj programera stvarno nesto pomaze u razvoju. Najvise sto se moze ocekivati od programera sa strane je ispravka jednostavnijih gresaka u kodu. Obicno osnivaci projekta i izvlace sve na svojim ledjima. Eto imate na primer iskustvo na osnivanju Linux Magazina. Naravno, kada bi placali ljudima za kod, imali bi pomoc – ali nemate pare da ih platite.
Sam si zagrebao po povrsini nedostataka GPL softvera – ne zaradjuje se na pravljenju istog. GPL softver postaje komercijalan samo davanjem podrske za isti, cime su u tom lancu svi zadovoljeni, osim onih koji su za razvoj istog najzasluzniji – sami programeri. Oni jedini ne mogu naplatiti svoj rad, a komercijalisti, distributeri, tehnicka podrska, administratori i poslovni korisnici kao krajnji potrosaci – svi listom zaradjuju na doticnom proizvodu. Prvi veliki i ozbiljan propust, koji vodi ka tome da se ozbiljni programeri koji zive od svoga rada ne mogu time baviti. Osim izuzetaka koji su clanovi jednog od malobrojnih timova sa donacijama sa strane.
Kao sto si sam primetio, KDE, GNOME, jezgro, Mozilla i slicni dobri projekti su finansirani od strane trecih lica, ali taj novac predstavlja prilog zasnovan na njihovoj dobroj volji. Vise kao marketinski potez nego sto pokriva neke prave troskove koje bi imali kada bi isti kod kupovali. Ako te kompanije iz nekog razloga prekinu podrsku projekta, ma koliko bio dobar program koji je proizvod, isti se gasi. Takvi ozbiljni i veliki projekti se ne mogu nastaviti bez pomoci neke druge kompanije, kod je preveliki i troskovi samog odrzavanja su ogromni za grupu hobista/programera.
Sledeci problem sa kojim se susrece trziste gde postoji samo GPL kod je opsta pojava plagijata. Zbog stalnog koriscenja istog koda, novih ideja ima sve manje i manje. Kompanije koje ulazu novac u istrazivanje i razvoj (koji predstavlja veoma velike troskove, a u ozbiljnim softverskim kompanijama tipa Adobe i Macromedia se mere stotinama miliona dolara) tada bivaju kaznjavane za napredak koji ostvaruju, jer konkurencija treba samo da sedi i ceka da oni izbace rezultate svog visegodisnjeg rada. Nakon toga jednostavno isti kod ukljuce u svoj proizvod, koji ce imati mnogo nizu cenu (ne moraju da nadoknade troskove na izradi koda) od kompanije koja je finansirala izradu koda. Ponovo povlacim paralelu sa preduzecem u planskoj privredi koja je vladala u svim komunistickim zemljama, pa i ovde. Zbog zajednickih investicionih i amortizacionih fondova, te platnih razreda, sva preduzeca bez obzira na poslovanje su imala iste prodajne cene, uz razlicite cene kostanja. Svi su dobijali iste iznose, cime su gubitasi (koji su se razbacivali resursima) nagradjivani, a dobra preduzeca kaznjavana jer im se oduzimao profit koji bi im pripao.
GNU ideju poznajem i pratim vec duzi niz godina, od brucosa (kada sam bio veliki pristalica) do danas. Pored dobrih strana i zasluga koje ima za razvoj danasnjih Linux sistema (BSD sistemi su razvijani na americkim univerzitetima), postoje vrlo bitni nedostaci koji se ne pominju u Manifestu ili bilo kom istupanju clanova FSF. Ti nedostaci su vidljivi tek na trzistu, sto gubici koje su pravile Linux distribucije delimicno ilustruju. Velike distribucije zadnjih godinu dana krecu to da ispravljaju komercijalizacijom. Pored specificnog polozaja, jer nisu direktno se bavili razvojem samih programa koje su ukljucivali u distribucije vec samo odrzavanjem i prilagodjavanjem, ipak nisu uspevali da ostanu profitabilni i pored donacija. Situacija bi bila daleko gora da su pokusali da razvijaju programe i brzo bi bankrotirali.
Da ne duzim previse i ovako predugacku poruku. Posle podrobnije analize GPL licence kada sam sa ortakom razmisljao o osnivanju preduzeca, dosao sam do zakljucaka (neke sam naveo ovde) koji su govorili da se GPL licenca mora izmeniti, jer ovakva kakva je nanosi stetu programeru (ne moze da naplati rad) i nije podobno resenje za softversku firmu (ne moze naplatiti troskove). Kao licenca za softver koji programeri pisu za sebe, kako ne bi placali za proizvode drugih programera je idealna. Omogucava razmenu koda i izradu programeru potrebnih aplikacija, koje ionako ne izlaze na trziste vec se koriste u zatvorenom krugu.
Konkurencija je normalna stvar i zatvaranje Linuxa za komercijalne aplikacije ne bi donelo nista dobro. Kvalitetni programi ce isplivati i odrzati se, bez obzira na licencu. Program pod GPL licencom u startu ima prednost zbog toga sto je besplatan (sto bi ga na trzistu cinilo nelojalnom konkurencijom) i komercijalne aplikacije moraju biti stvarno kvalitetne da bi se neko odlucio da plati za njih. Ako ni pored toga GPL program ne uspeva da nadje deo trzisnog kolaca, on predstavlja uzaludno trosenje ogranicenih resursa (programerskih sati) koji bi mogli biti utroseni na razvoj kvalitetnih programa. To je normalan proces koji omogucava napredak i deluje svuda oko nas – kako na trzistu, tako i u evoluciji vrsta.
U suprotnom, u sistemu gde je samo GPL softver prisutan, resursi se trose na sve i svasta, cisto da se radi. Takav nacin privredjivanja bi trebalo bar nama da bude poznat, jer smo ziveli u zemlji koja je 50 godina svoju privredu zasnivala na tome. Dokle smo imali donacija i zajmova da pokriju gubitke koje pravimo zbog rasipnickog nacina proizvodnje nekonkurentnih proizvoda, mogli smo opstati. Ali kada se zavrnula slavina, shvatili smo da zivimo u gubitaskoj privredi ciji proizvodi ne zadovoljavaju ni zahteve za ulazak na razvijena trzista.
Slicna situacija je i kod danasnjih Linux distribucija, ne napustaju oni bez razloga GPL licencu. Dok su imali donacije od velikih firmi, delili su za dzabe, zezali se, pili pivo i raspravljali o menjanju sveta. Izgleda da se sada lova za pivo tesko zicka, pa su stavili prst na celo.
Kamo lepe srece kad bi se portovali sve potrebne aplikacije, sto znaci ne samo proizvodi kuca Adobe, Macromedia i Corel, vec i Quark, Autodesk (AutoCAD), ukljucujuci cak i Microsoft Office. Komercijalan softver je prisutan na Linuxu poodavno (dobrih 6-7 godina) u vidu Informix-a, Oracle-a, ColdFusion-a i ostalog softvera. Zar mislite da bi Linux uopste bio uziman u razmatranje kao OS za ozbiljan server baze podataka bez ovoga? Naravno, bitna stavka je i portovanje igara.
CrossOver Office (ili Wine, W i n e X i slicno) te ne oslobadjaju kupovine softvera, jer su licence potrebne u svakom slucaju. Emulatori predstavljaju, kako sam to vec jednom rekao, budzenje motora jedne marke u drugi, samo zato sto “mrzis” marku, ali hoces motor. Obaska sto su nestabilni i omogucavaju nesmetan rad ogranicenom broju aplikacija. Zbog njih je piraterija vec poprilicno prisutna na Linuxu. Pa koja je najtrazenija aplikacija na ovom forumu, piraterija je prakticno pocela da se odvija preko ovog sajta.
Bez proizvoda pomenutih firmi Linux ce tesko poceti ozbiljno da se koristi. Zamene u vidu programa otvorenog koda koji bi eventualno mogli biti napisani, stigle bi tek za 10-15 godina do nivoa na kom je pomenuti komercijalni softver danas. Gde ce tada biti (na kom nivou) proizvodi ovih firmi? Obaska sto programeri koji bi bili potrebni za izradu konkurentnog softvera sigurno ne rade za dzabe.
Ako neko ne zeli da koristi komercijalan softver, ne mora da kupuje. Niko tu nikog ne moze da prisili. Licno ne bih imao nista protiv. Mislim da je vreme da se pocne sa ozbiljnom upotrebom Linuxa, a tu nema puno mesta politici ili ideologiji. Koristis ono sto ti zavrsava posao, morao to da platis ili ne.
