Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Vec je receno da su emulatori lose resenje. Mislim da ce igraonice na Linuxu morati da pricekaju jos neko vreme…
Pod Mandrakom ga montiraj na /pclinuxos. Nadji gde mu se nalazi kernel, verovatno je to na /boot, odnosno sada na /pclinuxos/boot/. Pretpostavljam ovde da se zove kernel, a ti ces to promeniti u njegov naziv. Proveri u istom folderu da li koristi initrd.
Nakon toga u tvojoj /etc/lilo.conf datoteci dodajes sekciju:
image /pclinuxos/boot/kernel
label pclinux
initrd /pclinuxos/boot/initrd (ovo samo ako koristi isti)
root /dev/hda8
append hdd=ide-scsi (ovoliko je sigurno, za devfs moras da proveris da li ga koristi)Ivane, sto se tice izmena na GPL licenci, to ne moze niko drugi izvan FSF-a da uradi. Dalje, neka eventualna inicijativa na tu temu bi naisla na zestoku kritiku pomenute zaduzbine, koja se po svojim rigidnim stavovima granici sa politickim ekstremizmom ili cak religijskom sektom. Dobili bismo titule jeretika pre nego sto bi uzeli u ozbiljno razmatranje ono sto predlazemo. Nazalost, pored dobre pocetne ideje, FSF je isuvise konzervativna organizacija jer vrlo tesko prihvata promene nekih postulata. U zivotu (trzistu takodje) ne opstaju najbolji (ili najveci), vec oni koji se najbolje prilagodjavaju promenama.
Sto se tice Linuxa, ne mislim da se FSF usredsredio na razvoj Gnu/Linux sistema, a da je podelom rada tim kernel.org dobio da radi na jezgru. FSF je oduvek radio samo i iskljucivo sa ciljem stvaranja GNU-a. Linux kao sistem je stvoren dodavanjem alata pod GPL licencom Linux jezgru, pri cemu u tom sklapanju i planiranju FSF nije imao uticaja. Moje je misljenje da im je zasmetalo sto je Linux jezgro stvoreno relativno brzo i sto se istim tempom razvija, a preuzet njihov rad na alatima za GNU sistem. Te stoga insistiraju na nazivu Gnu/Linux, kao da su pokradeni.
To nije posteno, jer ako nisu zeleli da drugi koriste te alate u svojim sistemima, nisu ih trebali ni davati pod GPL licencom. Meni se nimalo ne bi svidelo da mi odredjuju naziv mog programa, zato sto sam koristio gcc i glibc. Pa ako je to njihov stav, neka ga lepo navedu u licenci da se ne iznenadim kad cujem takve zahteve. Tada bih bio svestan toga i ako odlucim da koristim GPL alate, u nazivu programa bih stavio Gnu. Za mene ce Gnu uvek biti naziv koji ce nositi OS sa Hurd jezgrom kad ga zavrsi FSF zaduzbina.
Ideja nije losa, ali je pitanje koliko je izvodljiva. Primera radi, Toma i ja smo zaposleni i nemamo puno slobodnog vremena. Kao sto Ivan rece, svi smo to radili za prijatelje, ali ukoliko bi to poceli da radimo ozbiljno, naveliko, problem bi prvo bilo vreme. Nakon toga je problem verovatno i cena, jer dok bi “Linux za poneti” bio relativno jeftin, “Linux za po kuci” bi bio daleko skuplji…
Mada, ideja nije losa i podrzavam je. Kada bi se realizovale jos neke ideje oko podrske za Mandrake – to bi u paketu bilo moguce i isplativo. Zasad od svega toga jos uvek nema nista…
Bootloaderi ne podrzavaju USB, tako da je resenje da u BIOS-u ukljucis podrsku za USB tastaturu. Obrati paznju da tastatura mora biti prikljucena na osnovni (primarni, root) USB hub, nikako na sekundarni ili spoljni, kako bi emulacija kroz BIOS radila.
Slobodno instaliraj Linux. Pravo vreme ako zelis da pocnes da ucis programiranje ili administraciju sistema. U oba slucaja ti preporucujem Linux za OS. 🙂
Da, pri svakom pokretanju racunara ces moci da biras koji operativni sistem zelis da koristis – Linux ili Windows.
Provera fajlsistema je vrlo korisna, jer veruj mi, ne zelis da koristis fajlsistem sa nekonzistentnim podacima. Obzirom da ti radi proveru (primetnu) pri dizanju, verovatno koristis ext2 fajlsistem. Preporucujem ti da predjes na neki zapisnicki (journaling, eng.) fajlsistem, poput ReiserFS-a na primer.
DMA (na harddiskovima) podesavas naredbom hdparm. Znaci man hdparm, procitaj dokumentaciju, pa podesavaj. 🙂
Zar nije lakse na engleskom
Englezu ili ljudima kojima je engleski maternji jezik sigurno jeste. Verovatno i tebi ako si navikao da pamtis gde se sta nalazi po engleskim nazivima. Meni je, mada govorim engleski, ruski i nemacki i koristio sam programe lokalizovane na sva 3 pomenuta jezika, prirodno da koristim srpski.
Generacijama smo silom prilika bili prinudjeni da koristimo softver na nekom stranom jeziku (najcesce engleskom), te se vecinom ucilo napamet, a ne sa razumevanjem. Novim korisnicima se sada pruza prilika da mnogo lakse i brze pocnu sa radom na racunaru jer im za koriscenje istog ne treba predznanje nekog stranog jezika.
