Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
Kako imam servere i na SUSE distribuciji, mogu reći da probleme koje pominješ nikada nisam imao. Tu mislim na problem sa gašenjem računara i dignutim Apache servisom ili na montiranje particija.
SUSE ima svoj zaštitni zid i razumljivo mi je da nema shorewall-a, dok Webmin nedostaje.
Moje viđenje je da je SUSE sasvim dobar izbor za server distribuciju. Kako webmin nikad nisam ni koristio (i verovatno ga neću ni koristiti), nisam ni znao da li je u spisku dostupnih paketa sve dok sad nisam proverio. Zaštitni zid uglavnom praktikujem da ručno podesim umesto da koristim posredničke programe koji podešavaju iptables umesto mene, jer mi je jednostavnije.
Posebna stavka je što su komercijalne verzije SUSE distribucije podržane od proizvođača hardvera (konkretno HP kod mene), pa se dobija cd sa gomilom korisnih programa, od agenata za nadzor sistema, protoka, zdravlja diskova u RAID nizu, upravljanje RAID-a sa hot-swap diskovima i slično.
Man’te se ljudi ćorava posla. Niti vas provajderov DNS server skenira, niti provajderi uopšte to čine kako bi “našli propust na vašem računaru”. Ako neko od zaposlenih to radi, mora biti da je:
[*]veoma neozbiljan
[*]još više besposlen[/list:o]
Ako baš žele znati koje su mašine zaražene ili sa problemom na mreži, izveštaji antivirusa na serveru za epoštu ili logovi IDS-a to mogu pokazati.Što se tiče DNS servera i famoznog “skeniranja portova”, podrazumevano ponašanje DNS servera kada ne dobije potvrdu klijenta o prijemu odgovora (na upit koji je vaš računar postavio) je da pokuša ponovo na viši port. Kako loše podesite zaštitni zid, a i sami DNS serveri mogu prosleđivati upite (pa vam se na upit javi DNS server kome niste dozvolili pristup), dolazi do ovakvih situacija.
Dajte ljudi, nemojte da ste smešni. Ko će da se zeza sa kućnim računarima, na dial-up vezama koje imaju dinamičke IP adrese i nisu konstantno povezane.
Isključite sve servise, ako već ne znate da podesite zaštitni zid, umesto što odsecate sebe od provajderovih DNS i Gmail servera.
Paketi sa izvornim kodom služe “onim” slučajevima kada smo primorani da odustanemo od binarnih rpm paketa. Prednost u odnosu na “obične” arhive sa kodom je što se dobijaju i zakrpe specifične za datu distribuciju, a spec datoteka odgovara specifikaciji za izradu binarnog rpm paketa te distribucije.
Najjednostavnije je instalirati ih sa –rebuild opcijom koja će ih raspakovati i prevesti kod. Onda treba samo instalirati dobijeni binarni rpm paket (obično u /usr/src/RPM/RPMS/_arhitektura_). Recimo:
[code]# rpm –rebuild krusader-1.70.0-beta2.1mdk.src.rpm
# cd /usr/src/RPM/RPMS/i686/
# rpm -ivh krusader-1.70.0-beta2.1mdk.rpm[/code][quote=”popeye”]Pojma nemam zašto bih išta prevodio ručno, ako baš nisam na to prisiljen.
A to je često kada binarni paket nije kompajliran sa potrebnim opcijama[/quote]
Tačno tako. Ili nema binarnog paketa, podržanog i dostupnog od poznatog izvora.
A bilo ti brže posle kompajliranja, a? 😆 E, pa mora malo da se mučiš. 😆
Šalu na stranu, mala primedba. Pojma nemam zašto bih išta prevodio ručno, ako baš nisam na to prisiljen. Jedino što sam u poslednjih par godina prevodio jeste jezgro na Gentoo distribuciji uz pomoć genkernel programčeta/skripte. Te priče kako je nešto “primetno brže” se najčešće odnose na brzinu podizanja aplikacije, zavisno od načina optimizacije, a ne na sam rad iste. Tačnije, ako Gimp obradu slike određenim filterom vrši za isto vreme, npr. 1,13 minuta bez obzira da li si prevodio kod ili koristio binarni paket, šta me briga da li se diže za 1 ili 3 sekunde.
Prevođenje programa je daleko više od poznate mantre “configure, make, make install” i uglavnom je noćna mora za održavanje sistema. Ili se misli da su paket menadžeri nastali kao nečiji hir, a ne puka potreba? Zašto mislite da distribucije koje se zasnivaju na prevođenju koda, poput Gentoo, imaju cele sisteme, složenije od rpm ili deb menadžera? 🙄
Ako si već prevodio kod, trebao si bar praviti .deb (ili .rpm na rpm distribuciji) pakete ručno ili pomoću checkinstall skripte, pa njih instalirati kako bi sistem znao šta si instalirao i o tome vodio računa.
Ukratko, jedino što ti mogu preporučiti je da ako želiš kompajlirati, koristiš Gentoo distribuciju. Ne zato što je Ubuntu ili neka druga distribucija “loša za kompajliranje”, već da izbegneš ovakve ćorsokake u koje sebe dovodiš.
Upravo tako: kako se uzme – zavisi koliko cesto radis emerge -uD world, ako radis na dan-dva-tri kao ja, onda je broj prenesenih paketa najcesce smesan.
U tom slučaju, to je bezbolno, naravno ako sebi možeš da priuštiš olako menjanje verzija softvera. Ja obično zakucam verzije ključnih paketa i uglavnom radim samo glsa-check.
